Praznik dočeka sreće u znaku majmuna

a Kinezi to zovu prvi dan prvog lunarnog meseca na osnovu koga se i računa početak godine. Prema našem kalendaru Kineska nova godina može da bude između 20. januara i 20. februara. Svaka godina po kineskom verovanju je u znaku jedne od 12 životinja, a ova u koju ulazimo je godina vatrenog majmuna. Kineska nova godina kroz različite programe obeležava se ovih dana i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde deluje Konfucijev institut, a kineski jezik je jedan od izbornih predmeta.

–Kada prođu svi dočeci novih godina u svetu, tada počinju pripreme Kineza za proslavu njihove Nove godine, koju oni zovu Prolećni festival – priča nam, u razgovoru o verovanjima i običajima koji prate kinesku kulturu, Nataša Pešić, sinolog i profesor kineskog jezika na Filozofskom fakultetu. – Tog prvog dana po lunarnom kalendaru je mlad mesec, a 15. dana festival se završava praznikom lampiona ili fenjera, kada je pun mesec. Sve je, znači, vezano za mesec. Ono što je karakteristično i što je potpuno drugačije nego bilo gde u svetu jesu promene koje nastaju pred samu Novu godinu u kineskom društvu. Većina Kineza žive van mesta odakle potiču i obično imaju priliku da se jednom ili dva puta godišnje vrate kući, a to je najčešće upravo povodom Nove godine. Kao što je i kod nas običaj za Božić, tako je i za Kineze Nova godina prilika da se cela porodica okupi, ali oni putuju zaista iz svih krajeva sveta kako bi te dane proveli u svojim domovima.

Naša sagovornica skreće pažnju na vesti ovih dana iz tog dela sveta, uz koje se mogu vidite fotografije ispunjene neverovatnim gužvama na železničkim stanicama i aerodromima. To se smatra najvećom migracijom na svetu koja se dešava upravo pred Novu godinu u Kini.

– Možda bi grubo bilo reći da su Kinezi sujeverni, ali nije ni daleko od toga – navodi Nataša Pešić. – Ne znam koliko je poznato da Kinezi ne vole broj četiri i da opet jako vole broj osam. U kineskom jeziku ima mnogo homofona, pa se četiri kaže si, što je po zvučnosti slično reči umreti. Oni povezuju te dve reči, tako da, recimo, u Kini nema oznake za 4. sprat u zgradama. S druge strane, broj osam se kaže fa, što se vezuje za reč blagostanje, iz tog razloga, na primer, oni daju silne pare kako bi imali registarske tablice sa više osmica. S tim u vezi su i neka verovanja i običaji vezani za Novu godinu. Recimo, obavezno je da se na meniju za taj praznik nađe riba, koja se kaže jui, a tako sa kaže i kada nečeg ima u izobilju, pa je zato riba svakako na prazničnoj trpezi. Drugog dana praznika vole da na meniju imaju nudle. Inače, kineske nudle su, za razliku od špegeta, mnogo duže, a to simbolizuje želju za dugim životom.

Ceo Prolećni festival je u znaku dočeka sreće i cela kuća se za to priprema. Po njihovim običajima kuća se pred Novu godinu detaljno čisti, a ako je recimo nešto od odeće ostalo da nije oprano, to mora biti obavljeno pre Nove godine. Sve mora da bude sređeno, kako bi po njihovim verovanjima, objašnjava profesorka Pešić, oterali zlu i lošu energiju i ostavili prostor za sreću i dobru energiju koja treba da uđe u kuću. S tim u skladu su i kićenja i ukrašavanja kuće i prostorija u njoj. Obavezno je da se na prozore pred Novu godinu zalepe ukrasi od rezanog papira, sa motivima životinja ili nekih kineskih karaktera koji simbolizuju sreću i blagostanje i drže se na prozorima 365 dana. Oni su obavezno crvene boje, jer je to boja sreće i radosti za Kineze. Zatim se okite vrata, sa leve i sa desne strane i iznad njih, prolećnim kupletima, koje oni zovu čun li je, a to su ustvari stihovi i želje za Novu godinu. Po rečima profesorke Pešić, čak i oni koji se bave kineski jezikom i poznati su im svi kineski karakteri koji su napisani, teško mogu da prevedu ove reči jer gube smisao koji imaju u kineskom, a postavljaju se takođe kako bi se privukla sreća i omogućilo da pozitivna energija uđe u dom.

Za Kinesku novu godinu vezuju se mnoštvo mitova i legendi iz pradavnih vremena. Jedno od verovanja, kako priča naša sagovornica, je da je za Prolećni festival pred sam doček dolazila neman koja se zvala Nien, u današnjem prevodu savremenog kineskog jezika znači godina, i pošto je imala ogromna usta mogla je da pojede jako puno stanovnika i zato dočeci Nove godine tada nisu bili srećni, jer su svi strahovali od nemani koja će se pojaviti. Jedna od verzija te priče je da su neki mladići koji su nosili crvenu boju bežeći od nemani, bacili petarde i ona se uplašila, što je bio znak da crvenom bojom i petardama oni mogu nje da se reše.Tako se običaj zadržao do današnjih dana - crvena boja je dominantna za Kinesku novu godinu, a i bacenje petardi kao i vatromet su obavezni. Njima je bacanje petardi način da se zli duhovi i sve što je loše bukom otera.

- Meni praznične trpeze se razlikuje na severu i na jugu. Postoji običaj da ako nekog zaista želite da ugostite, da se on oseti kao car, onda ćete ga ponuditi sa devet različitih jela, pošto broj 9, opet ima veze sa homofonima, karakter koji znači nešto dugo, namenjeno samo za cara pa je i carsko jelo – navodi Nataša Pešić.- Na severu Kine se služe kineski valjušci ili knedle punjene mesom ili povrćem, one se kuvaju na pari, motaju se kao sarma, ali su od pirinčanog brašna i to je neka vrsta zabave zato što u pravljenju tog jela učestvuje cela porodica. Riba je takođe važna, više je ima na jugu, ali je prisutna i na severu. Očekuje se da na trpezi bude devet jela, ali to zavisi i o kome delu Kine je reč. Pored starih običaja ima i onih koji su nastali u današnje vreme. Posle praznične večere u krugu porodice, Kinezi obavezno gledaju novogodišnju Galu, to je kao neki naš novogodišnji program na televiziji samo mnogo bogatiji, mesecima ranije se priprema, i u njemu učestvuju najbolji umetnici, najpopularniji pevači i umetničke trupe. To je program koji baš prikuje milione Kineze pred televizorom, a zatim izlaze napolje da pogledaju vatromer i bacaju petarde.

I za Kinesku novu godinu vezuje se darivanje, mada oni nemaju ni jelku ispod koje su pokloni, a ni Deda Mraza. Uglavnom se darivaju deca, ponekad i prijatelji između sebe, ali to su obično stvari koje su potrebne, a deca dobijaju crvene koverte u kojima su pare. Naša sagovornica navodi još neke običaje koji prate taj petnaestodnevni prolećni festival. Kuća se tih dana ne čisti, kako ne bi Novu godinu metlom očistili i izbacili napolje. S druge strane, nije dozvoljeno ni šivenje, ni šišanje, jer se tako skraćuje sreća, a sve što je oštro može sreću da otera i da joj naškodi. Kinezi smatraju da je jako važno u tom periodu biti pozitivan, vedar, misliti lepo i sebi i drugima, i nikakve ozbiljne, teške teme ne bi trebalo u tom periodu da se potežu.

Prolećni festival završava se 15. dana praznikom fenjera ili lampiona kada je cela Kina prepuna crvenih fenjera na koje se često kače različite zagonetke čime se obeležava kraj Kineske nove godine kada se svi vraćaju svojim obavezama.

Nina Popov

Kineski kao izborni jezik za studente

– Ovo je prva godina u kojoj je kineski ponuđen kao izborni jezik i imamo 26 hrabrih studenata sa svih katedri Filozofskog fakulteta koji se za sada lepo nose s tim jezikom. Mislim da postoji strah, ustvari i velika predrasuda, ali nije to nešto nesavladivo, iako na prvi pogled tako deluje. Potrebno je zaokružiti osnovu, a onda ide nadogradnja kao i kod svakog drugog jezika, samo treba prihvatiti taj drugačiji sistem. Za sada im lepo ide i nadam se da će sledeće godine biti i više studenata – kaže nam profesorka Pešić koja je kineski jezik završila na Filološkom fakultetu u Beogradu. – Mi smo već sa studentima obeležili Novu godinu predavanjem koji su sami pripremili, a zatim smo ispisivali kineske želje koje se kače na vrata, koristeći tuš i četkicu kako bi izgledalo izvorno kao kineska kaligrafija.

U okviru ciklusa „Otkrijmo Kinu“ Nataša Pešić će sutra u 13 časova na Filozofskom fakultetu održati predavanje posvećeno upravo običajima i verovanjima vezanim za Kinesku novu godinu.