Po(t)kopavanje sankcija u kapelici na Vršiču

slovenačkog kolege Boruta Pahora, prisustvovao obeležavanju veka od stradanja ruskih vojnika, zarobljenih u Prvom svetskom ratu, tokom izgradnje puta preko planinskog prelaza Vršič. Putin je najpre bio na svečanosti kod Ruske kapelice na Vršiču, a zatim je, zajedno sa domaćinom, na ljubljanskom groblju Žale otkrio spomenik svim ruskim i sovjetskim vojnicima, poginulim na teritoriju Slovenije u Prvom i Drugom svetskom ratu.



U jeku Prvog svetskog rata, 1916. godine, austrougarska armija pod komandom feldmaršala Svetozara Borojevića branila je zapadne granice carevine pred ofanzivom italijanskih snaga u dolini reke Soče i u brdima iznad nje. U pozadini fronta Austrija je ubrzano gradila

infrastrukturu, potrebnu za snabdevanje brojne armije. Jedan od najtežih i najkompleksnijih poduhvata bila je izgradnja puta preko planinskog prelaza Vršič. Radnu snagu činili su ratni zarobljenici, uglavnom ruski vojnici, a uslovi rada bili su nehumani i opasni.



Nesreće su bile česte, a smrtni slučajevi svakodnevni. Najteža nesreća dogodila se u proleće 1916, kada je snežna lavina jednostavno izbrisala veći deo gradilišta i zatrpala preko 300 ruskih zarobljenika. Mnogi nikada nisu pronađeni. Njihovi drugovi još iste godine podigli su im spomen-kapelicu, izgrađenu od drveta, u ruskom pravoslavnom stilu. Pored kapelice podignuta je grobnica u obliku piramide sa natpisom „Sinovima Rusije”.



Posle Prvog svetskog rata teritorija, na kojoj je podignuta kapelica, pripala je Italiji, a lokalno slovenačko stanovništvo brinulo je o građevini i održavalo je sa dužnim poštovanjem i pijetetom. Nakon Drugog svetskog rata, kada je dolina Soče postala deo Slovenije, odnosno, Jugoslavije, pojedine porodice iz Kranjske Gore nastavile su to da čine, o svom trošku i bez obzira na, u najboljem slučaju, ignorišući stav države.

Situacija se promenila nakon osamostaljivanja Slovenije. U Ljubljani je osnovano Društvo slovenačko-ruskog prijateljstva, čiji su članovi predvidljivo postali mnogi slovenački diplomate, političari i poslovni ljudi. U početku Društvo je svake godine kod Ruske kapelice na Vršiču na godišnjicu njene izgradnje održavalo skromnu svečanost. S vremenom broj učesnika svečanosti se povećavao, počeli su da se polažu venci, a u protokol je uključen pravoslavni verski obred.



Onda se neko dosetio da bi godišnji ritual mogao da posluži jačanju međudržavnih odnosa između Rusije i Slovenije. Na svečanost su pozivani ruski političari, svake godine sve višeg ranga, pa je tako lane tu položio venac premijer Medvedev. Vrhunac je ova praksa dostigla ove godine, kada se, uprkos sankcijama, koje prema Rusiji kao prilježna članica EU i NATO sprovodi Slovenija, pozivu predsednika Boruta Pahora odazvao sam Vladimir Putin. Time je pokazao da ceni odnos pun poštovanja i pijeteta, koji je prema ruskim žrtvama besmislenog rata spontano izražavao običan slovenački čovek.



U diplomatskim krugovima u Sloveniji nije tajna da Amerikanci nisu bili zadovoljni Pahorovim gestom i da su vršili snažan pritisak da se Putin ne pozove, odnosno da se poseta otkaže. I u redovima domaće opozicije mogli su se čuti glasovi da međunarodna situacija nije takva da bi Slovenija mogla da solira i da ljuti velikog brata preko bare, kod koga je Putin u nemilosti. Ipak, poseta je realizovana po planu.



Ruski predsednik je u Sloveniji do sada boravio dva puta. Prvi put, pre petnaest godina, Slovenija je bila domaćin sastanka između Putina i američkog predsednika Džorya Buša Mlađeg na Brdu kod Kranja. Od velikih očekivanja, koje je svetska javnost gajila od tog susreta, nije se ostvarilo praktično ništa. Umesto nove ere saradnje dve supersile, dobili smo novi oblik hladnog rata, koji je započeo još u Buševoj eri, a eskalirao za vreme vladavine Baraka Obame.



Drugi put je Vladimir Putin boravio u Sloveniji pre pet godina, opet na Brdu kod Kranja, kada je – tada u svojstvu premijera – prisustvovao potpisivanju sporazuma o osnivanju preduzeća Južni tok Slovenija. Tom projektu se od početka protivila Evropska komisija, a na kraju su ga se odrekli sami Rusi, koji su umesto toga počeli da forsiraju gasovod preko Turske. A kada je taj projekat postao žrtva pogoršanja odnosa između Moskve i Ankare, nakon obaranja ruskog vojnog aviona u proleće ove godine, ponovo su oživele ideje o Južnom toku.

Ministar spoljnih poslova Slovenije Karel Erjavec je, na primer, za vreme nedavne posete Moskvi izjavio da Slovenija taj projekat još uvek podupire, uz opasku da „Slovenija ne razume kako gasovodi Severni tok I i II mogu biti u skladu sa svim evropskim propisima, a za Južni tok se stalno nalaze nove administrativne i birokratske prepreke”.



Pored toga što poseta predsednika Putina Sloveniji predstavlja potvrdu tradicionalno dobrih odnosa između dva naroda i dobrodošlu manifestaciju određene autonomije spoljne politike Slovenije, koja je do sada često izostajala u odsudnim trenucima, domaćini očekuju da će se povećati rusko interesovanje za proširenje ekonomske saradnje između dve države. Robna razmena, koja je od strmog pada na početku ekonomske krize 2008. godine stalno rasla i 2013. dostigla 1,5 milijardi evra, postala je žrtva novog hladnog rata, koji je izbio nakon ukrajinske krize i ruske aneksije Krima. Ekonomske sankcije EU prema Rusiji, ruske kontra mere, niske cene nafte i pad rublja prouzrokovale su u 2015. pad robne razmene od 40 odsto u poređenju sa rekordnom 2013. godinom.



Drastično se smanjio i broj ruskih turista u Sloveniji. Nema novih investicija – ni slovenačkih u Rusiji, ni ruskih u Sloveniji, iako postojeće posluju odlično, na obostrano zadovoljstvo. Putin na komemoraciju, naravno, nije doveo privrednike, ali će ih voditi Pahor, koji najesen namerava da poseti Moskvu. A tada, u rusko-slovenačkim odnosima, poruka koju nosi manifestacija na Vršiču može da znači barem toliko koliko i neprestano insistiranje Slovenije u institucijama EU da sankcije prema Rusiji ne rešavaju probleme, zbog kojih su uvedene. I da ih treba ukinuti!



Seniha Muharemi Vukas

 

Saobraćajni kolaps

Mere obezbeđenja, koje prate posetu Vladimira Putina, neviđene su u Sloveniji do sada. U čitavoj opštini Kranjska Gora bio je na snazi poseban režim saobraćaja, a vojska je mesto događanja pokrivala mobilnim radarima. Privremeno je zatvoren vazdušni prostora iznad Slovenije, a u vreme sletanja i uzletanja predsedničkog aviona pristup ljubljanskom aerodromu bio je onemogućen. Pored toga, čitav dan je za sav saobraćaj zatvoren autoput, koji od austrijske granice vodi prema Ljubljani i dalje prema moru.

Haos na saobraćajnicama, koji poslednji vikend u julu obično prati smenu turista u Sloveniji i u Hrvatskoj, ove subote bio je nezamisliv, jer su se stvorile kilometarske kolone. Inače, zanimljivo da su, s obzirom na to da Slovenija nema borbenu avijaciju, ruski predsednički avion u vazdušnom prostoru Slovenije pratili avioni NATO – mađarski ili italijanski – koji prema ugovoru štite nebo nad deželom.