Peskov: NATO faktički učesnik sukoba; Nadam se da će Srbija imati snage...
MOSKVA: Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je "specijalna vojna operacija" počela kao konflikt Rusije i Ukrajine, ali da je NATO sada postao faktički učesnik sukoba.
"Teško je bilo zamisliti da će se članice NATO-a, Sjedinjene Američke Države i evropske države, prvo indirektno, a potom i direktno, umešati u ovaj konflikt. NATO je sada faktički učesnik ovog sukoba, na strani Ukrajine", poručio je Peskov u intervjuu za banjalučku ATV.
On je naveo da je "specijalna vojna operacija" veoma teška operacija i da je glavni cilj osigurati bezbednost ljudi koji žive u Donbasu.
"Delimično nam je uspelo da izvršimo taj zadatak, a delom smo još daleko od njegovog potpunog izvršenja", rekao je Peskov.
Portparol Kremlja je istakao da Rusija sporo napreduje u Ukrajini zato što ne vodi rat, već specijalnu vojnu operaciju.
"Voditi rat je sasvim druga stvar. To je potpuno uništavanje infrastrukture, potpuno uništavanje gradova i tako dalje. Mi to ne radimo. Trudimo se da sačuvamo infrastrukturu i pod dva, trudimo se da sačuvamo ljudske živote", naveo je on.
Govoreći o pokušaju napada dva drona na Kremlj, Peskov je rekao da se taj napad može tretirati "kao pokušaj terorističkog napada na šefa ruske države".
"To je veoma uznemirujuće i neprihvatljivo. Teroristička aktivnost države. Mi smatramo da je Ukrajina na taj način praktično sama sebe svrstala u red država sponzora terorizma, čak ne pravno, nego de fakto, faktički", istakao je Peskov i dodao da će Moskva odgovoriti onda, kako i kada bude smatrala da je to svrsishodno.
Nadam se da će Srbija imati dovoljno snage da ne uvede sankcije Rusiji
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da se nada da će Srbija imati dovoljno snage i suvereniteta da ne stane u red "kolektivnog Zapada" koji je Rusiji uveo sankcije.
"Znamo kakvu političku mudrost i upornost mora da ima predsednik Vučić, znamo kako mora da traži suptilni balans. Nadamo se, takođe, da će Srbija imati dovoljno snage, da će imati dovoljno suvereniteta da ne stane u red ovog mejnstrima kolektivnog Zapada", rekao je Peskov za ATV.
On je istakao da je Moskvi veoma stalo do odnosa sa Beogradom, kao i da se ti odnosi uopšte ne zasnivaju na principu uzajamne koristi.
"Oni imaju veoma davne, istorijske korene, duhovne korene. Mi smo veoma bliski. Mi smo rođaci", poručio je Peskov.
Dodao je da je Srbija suverena država i da Rusija nema ništa protiv njenih odnosa sa zapadnih zemljama.
"Smatramo da ništa, nikakva saradnja sa zapadnim ili nekim drugim državama ne sme da bude prepreka za nastavak razvijanja naših odnosa. To je za nas najvažnije", naveo je Peskov.
Govoreći o poziciji Republike Srpske, portparol Kremlja je istakao da Moskva ceni čvrst stav "srpskih prijatelja koji zaista dosledno istupaju u cilju održavanja dobrih odnosa između Ruske Federacije i Banjaluke".
On je dodao da će ti odnosi nastaviti da se razvijaju i da će samo jačati u svim oblastima.
"Znamo kakav je pritisak unutar Bosne i Hercegovine, kakav je spoljni pritisak u okviru međunarodnih mehanizama, koji funkcionišu u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom. I, naravno, u skladu sa našim mogućnostima, prevashodno ekonomski, spremni smo da podržimo Republiku Srpsku kako bi ona imala snage da dosledno prati svoj pravac, u okviru te iste države u kojoj se ona nalazi", rekao je Peskov.
Kada je reč o statusu Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine, Peskov je rekao da je ona jedan od dva entiteta u toj državi i da je apsolutno ravnopravna, u skladu sa Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine.
"Vidimo da se države tog istog kolektivnog Zapada trude da postepeno zamagle kombinaciju tih dvaju entiteta i oni malo-pomalo zadiru u temelje ravnopravnosti dva entiteta. To je veoma opasan proces", istakao je on i dodao da Moskva, u datoj situaciji, apsolutno podržava prava Banjaluke.
Odgovarajući na pitanje o zabrani ruskih medija u Evropi, Peskov je rekao da su Anglosaksonci dugo imali monopol u oblasti medija, te da je ruski pokušaj da napravi konkurenciju odmah izazvao histeriju.
"Odmah su pale sve maske i ispostavilo se da nikakva prava slobode medija tamo ne postoji. Čim su neki mediji postali nepodobni, čim su neki mediji počeli da prikazuju tačku gledišta koja se razlikuje od njihove mejnstrim, oni su jednostavno počeli da ih zabranjuju", rekao je on.