Opoziv predsednika SAD: Od Džonsona, preko Klintona do Trampa

Prema ustavu SAD, proces opoziva predsednika može da se pokrene u slučaju veleizdaje, korupcije, kriminala. Iako su procesi impičmenta pokretani i ranije, nijedan američki predsednik nije tako smenjen.

Naime, postupak opoziva pokretan je samo dva puta - protiv predsednika Endrua Džonsona 1868. i Bila Klintona 1998. Senat ih nije opozvao.

Ričard Nikson je zbog afere "Votergejt" podneo ostavku u avgustu 1974, pre nego što je postupak opoziva mogao da bude pokrenut.

Vest da Predstavnički dom američkog Kongresa na inicijativu demokrata pokreće službeni postupak opoziva protiv predsednika Donalda Trampa okupirala je svetske medije koji analiziraju kakav bi mogao da bude ishod.

Postupak opoziva je pokrenut zbog optužbi da je Tramp vršio pritisak na strane vlasti, u ovom slučaju ukrajinske, tražeći da pokrenu istragu o njegovom političkom suparniku na izborima 2020. Džozefu Bajdenu.

Pojedini mediji, iznoseći detalje i objašnjavajući šta znači proces impičmenta koji preti Trampu, ovu aferu su prozvali "Ukrajinagejt".

Ishod afere ne može se nazreti, kao ni to da li će iz nje kao gubitnik izaći Tramp, Bajden ili možda Ukrajina, čiji se predsednik Volodimir Zelenski našao u središtu najnovije političke oluje u Americi.

Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, iz Demokratske stranke, rekla je da predsednik "mora da preuzme odgovornost". Liderka demokrata Nensi Pelosi rekla je da je Tramp "prekršio zakon", a njegove postupke nazvala je "kršenjem ustavne odgovornosti".

Sam Tramp je negirao krivično delo i napore demokrata nazvao "lovom na veštice". On je na Tviteru napisavši da su demokrate namerno upropastile i umanjile značaj njegove posete Ujedinjenim nacijama ovom "udarnom vešću" i "nastavkom lova na veštice".

"Nikada nisu videli transkript poziva. Ovo je totalno lov na veštice!" napisao je predsednik Amerike.

On je najavio da će u sredu objaviti transkript konverzacije sa predsednikom Ukrajine, kako bi pokazao da je razgovor bio "totalno primeren".

Demokrate u Predstavničkom domu snažno podržavaju opoziv, ali postupak verovatno neće proći kroz Senat koji kontrolišu republikanci.

Uzbunjivač iz američke obaveštajne zajednice podneo je službenu žalbu na jedan ili više telefonskih poziva između predsednika Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Bela kuća za sada odbija da objavi transkript razgovora, ali demokrate kažu da je Tramp zapretio da će povući vojnu pomoć Ukrajini, osim ako se Zelenski ne složi da istraži nepotvrđene optužbe za korupciju protiv vodećeg Trampovog političkog rivala Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera.

Tramp je priznao da je razgovarao o Bajdenu sa Zelenskim, ali je negirao da je vršio pritisak na ukrajinskog predsednika da istraži njegovog političkog rivala.

"Vol strit džurnal" objavio je da je Tramp "otprilike osam puta" zamolio predsednika Ukrajine da sarađuje s njegovim ličnim advokatom Rudijem Đulijanijem na istrazi o Bajdenovom sinu Hanteru.

Demokrate optužuju Trampa i Đulijanija da su, u zamenu za vojnu pomoć, pokušali da prisile Ukrajinu da pokrene "politički motivisanu" istragu o Bajdenovom sinu, što bi moglo da predstavlja "zloupotrebu vlasti".

"Vašington post" navodi da je Tramp, pre razgovora sa Zelenskim, obustavio američki paket vojne pomoći Ukrajine, vredan 400 miliona dolara.

Kako teče proces opoziva, objašnjava analiza BBC.

Proces počinje u Predstavničkom domu Kongresa. Bilo koji član doma može da podnese zahtev za pokretanjem takozvanog impičmenta, ukoliko sumnja da je predsednik počinio "izdaju ili drugi težak zločin ili prekršaj."

Poslanici Predstavničkog doma razmatraju optužbe. Ukoliko prosta većina od 51 odsto poslanika podrži opoziv, proces prelazi u drugu fazu - suđenje. Dalji proces odvija se u Senatu, gde počinje suđenje.

Predsedavajući sudija Vrhovnog suda predsedava procesom, dok poslanici Predstavničkog doma rade kao tužioci, a Senata kao - porota. Predsednik može da imenuje advokate. Na kraju suđenja, senatori glasaju.

Ako dve trećine (67 odsto) senatora smatra da je predsednik kriv, on napušta kabinet, a na njegovo mesto stupa potpredsednik Amerike.

Inače, Džo Bajden je negirao da je počinio krivično delo.

"Trampov opoziv bio bi tragedija. Ali tragedija njegovih postupaka", rekao je Bajden.

On je trenutno vodeći kandidat koji bi mogao da pobedi Trampa na narednim izborima 2020. godine.

U međuvremenu, vršilac dužnosti direktora američke nacionalne obaveštajne službe Džozef Megvajer je odbio da Kongresu dostavi izveštaj uzbunjivača.

On bi trebalo da javno svedoči pred obaveštajnim odborom Predstavničkog doma u četvrtak.

U Njujork Tajmsu je objavljeno da je uzbunjivač zainteresovan da razgovara sa poslanicima, a da predstavnici Bele kuće i obaveštajnih službi rade na tome da omoguće anonimno svedočenje u Kongresu.

Šta sada, postavlja se pitanje.

Odbor Predstavničkog doma sada može formalno da pokrene istragu o telefonskom razgovoru Trampa i Zelenskog i utvrdi da li je predsednik Amerike počinio krivično delo zbog kog može biti opozvan sa dužnosti.

Pelosi je rekla da će se istrage koje se o Trampu vode u šest drugih odbora u Kongresu, nastaviti pod okriljem formalne istrage o opozivu.

Istraživanje javnog mnjenja agencije Jugov pokazalo je da bi 55 odsto Amerikanaca podržalo opoziv Trampa ukoliko bi bilo dokazano da je suspendovao vojnu pomoć Ukrajini kako bi naterao vlasti te zemlje da pokrenu istragu protiv Džoa Bajdena.