OD ZAGAĐENOG VAZDUHA UMRLO VIŠE OD POLA MILIONA LJUDI U EU Da su poštovana pravila, broj bi bio upola manji

Istraživači iz Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pripisali su 253.000 prevremenih smrtnih slučajeva koncentracijama finih čestica u vazduhu poznatih kao PM2,5 koje su prekršile maksimalne granice preporučene od Svetske zdravstvene organizacije za pet mikrograma po kubnom metru.

Evropski istraživači još 52.000 smrtnih slučajeva povezali su sa prekomernim nivoom azot-dioksida, dok je, kažu, 22.000 smrtnih slučajeva nastupilo zbog kratkotrajnog izlaganja prekomernom nivou ozona. "Brojke koje je danas objavila EEA podsećaju nas da je zagađenje vazduha i dalje primarni zdravstveni problem životne sredine u EU", rekao je evropski komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus.

Iako je zagađenje vazduha jedan od najvećih ubica na svetu, stručnjaci ističu da bi broj umrlih brzo mogao da opadne ukoliko države očiste svoje ekonomije. Između 2005. i 2021. godine, broj smrtnih slučajeva od PM2,5 u EU pao je za 41 odsto, a EU ima za cilj da dostigne 55 odsto do kraja decenije.

Svetska zdravstvena organizacija, koja je pooštrila svoje smernice za kvalitet vazduha 2021. godine, upozorava da se nijedan nivo zagađenja vazduha ne može smatrati bezbednim. Evropski parlament je u septembru glasao za usklađivanje pravila EU o kvalitetu vazduha sa SZO, ali je odlučio da to odloži do 2035. godine. Osim što su posmatrali broj smrtnih slučajeva, istraživači EEA su, po prvi put, utvrdili koliko je još godina stanovništvo živelo sa bolestima izazvanim lošim vazduhom.

"Kada ljudi dobiju rak pluća, obično umiru vrlo brzo", rekao je Alberto Gonzales Ortiz, istraživač zagađenja vazduha iz EEA napominjući da je i za druge bolesti, posebno astmu, ali i dijabetes ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća, takođe važan doprinos koje zagađenje ima. Za hroničnu opstruktivnu bolest pluća izazvanu zagađenjem PM2,5 čestica 2021. godine, EEA je procenila da je oko 150.000 godina života izgubljeno širom EU i otprilike isti broj godina života sa invaliditetom.

Sagorevanje fosilnih goriva, vožnja automobila i uzgoj stoke oslobađaju velike količine toksičnog gasa i štetnih čestica koje ljudi potom udišu. Najmanje od ovih čestica, poznate kao PM2,5, mogu proći u krvotok, gde se šire kroz telo i oštećuju organe od mozga do reproduktivnih organa. Ovogodišnja istraga koju je sproveo Gardijan otkrila je da 98 odsto ljudi u Evropi udiše vazduh čije zagađenje prelazi granice dozvoljenih smernicama SZO-a.

Teret bolesti, kao što se vidi i u rezultatima EEA, pada uglavnom na istočnu i jugoistočnu Evropu. "Pozitivna vest je da vlasti na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou preduzimaju mere za smanjenje emisija, kao što su promovisanja javnog prevoza ili biciklizma u gradskim centrima, ali i kroz ažurirano zakonodavstvo", rekla je Leena Ila-Mononen, izvršni direktor EEA.