Kušner: Godina 2018. važna za Zapadni Balkan
BRISEL: Bivši francuski ministar spoljnih i evropski poslova i bivši šef misije UN na Kosovu Bernar Kušner rekao je da su vrata za proširenje EU konačno otvorena, tri godine nakon što ih je zalupio predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, kada je rekao da neće biti proširenja do kraja njegovog petogodišnjeg mandata.
Kušner je u autorskom tekstu za EUObserver ocenio da, koji god da je razlog - prevaziđena kriza, poboljšana ekonomija na kontinentu ili Bregzit, Junker sada misli da je pravo vreme da se pregleda red ispred i podele ulaznice - međutim samo dve.
"Pristupanje ostaje kontroverzna tema i u Srbiji i u Crnoj Gori, koje se trenutno smatraju najboljim kandidatima za narednu rundu proširenja. Njihovi lideri zaslužuju velike pohvale za napredovanje, međutim postoje i druge države na Zapadnom Balkanu koje pođednako zaslužuju da se pridruže Uniji i imaju mnogo više entuzijazma za tako nešto", rekao je Kušner.
Prema njegovim rečima, u Briselu se smatra da su Srbija i Crna Gora najbolji kandidati jer bi mogle najbrže da promene stranu i okrenu se Moskvi."EU nije kult napravljen da frustrira ambicije Rusije. To je unija naroda sa svojim ambicijama, zajedničkim vrednostima, kulturom i percepcijom kako postići prosperitet i mir u budućnost. Narodima koji dele te vrednosti trebalo bi dati svako moguće ohrabrenje za tako nešto", ocenio je Kušner.
On je dodao da ne tvrdi da Srbija i Crna Gora ne pripadaju EU."Daleko od toga. Obe već pregovaraju o uslovima, a Crna Gora je posebno napredovala u tom procesu", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ono što je za žaljenje jeste što je EU, inspirisana Junkerovim skepticizmom, držala druge zemlje u regionu u "sporovoznoj traci", uključujući one koje najviše žele da se pridruže i kao primer naveo Albaniju, gde istraživanja pokazuju da više od 80 odsto građana želi da se pridruži Uniji.
To ne kvalifikuje državu za članstvo, rekao je on i dodao da gde postoji jak konsenzus o pridruživanju, mnogo lakše se implementiraju institucionalne i političke reforme.Kao drugi primer on je naveo Kosovo, gde čak 90 odsto građana želi da se pridruži Uniji.
On je kazao da ima osećaj da je Brisel do skoro ignorisao zapadni Balkan, ali i da je realno bilo drugih problema koji su više zaokupljali pažnju Brisela, poput Ukrajine, migracija, Bregzita, Katalonije, kao i da se sada menja raspoloženje."Članstvo u EU je deo rešenja za balkansku nesigurnost i dugu istoriju međuetničkog sukoba", zaključio je Kušner.
