Kriza u Venecueli otkriva razdor u spoljnoj politici EU

Italija je, s druge strane, blokirala zajedniču izjavu EU, što je rezultiralo poprilično komplikovanim obraćanjem javanosti Federike Mogerini, visoke predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, navodi sajt "Politiko" u svom evropskom izdanju.



Ona je izjavila da je svih 28 članica EU složno u svom stavu prema Venecueli, ali je zatim rekla da nije uloga EU da priznaje države ili njihove institucije.



"Priznavanje država ili institucija unutar njih ne spada u nadležnosti EU i o tome imamo čvrst stav" rekla je Mogerini. "To spada u isključivo pravo država članica, tako da ćete u narednim satima videti članice EU koje koriste svoja prava i saopštavaju svoje odluke o priznanju institucionalne odluke predsednika Nacionalne skupštine Venecuele."



Venecuela, međutim, nije jedini kamen spoticanja u spoljnoj politici EU, koja već duži vremenski period ne uspeva da bude jedinstvena u saopštenjima i odlukama.



Ne slažući se sa odnosom prema Rusiji, nekoliko EU država koje nisu članice NATO-a, uključujući Kipar, blokirale su u ponedeljak izjavu EU o krahu INF sporazuma između Rusije i SAD.U zasebnoj odluci, Mađarska i Poljska blokirale su predloge zaključka za predstojeći samit EU i Arapske lige zbog neslaganja oko mera vezanih za migraciju.



Situacija sa Venecuelom, ipak, predstavlja gorući problem, što je dozvolilo Rusiji, Madurovom postojanom savezniku da uputi kritike na račun Brisela i preispita motive EU za razrešenje krize.Neslaganja unutar EU oko usvajanja zajedničkih izjava povodom Venecuele, INF sporazuma i Arapske lige verovatno će dovesti do odredbi ugovora po kojima se pojedine spoljnopolitičke odluke mogu donositi od strane kvalifikovane većine, a ne jednoglasno.



Mogerini, ipak, stoji pri tome da su članice EU jedinstvene. "Postoji zajednički okvir delanja unutar EU koji važi i za pritiske i za dijaloge", izjavila je ona.