Korejski privrednici uskoro će spoznati značaj srpskog tržišta

Naravno, uvek postoji prostora za napredak i uvek bi trebalo težiti boljem, ali je činjenica da naše dve zemlje svakodnevno pronalaze nove oblasti za saradnju, što samo ojačava naše bilateralne veze, izjavio je u intervjuu „Dnevniku” ambasador Republike Koreje u Beogradu, njegova ekselencija Li Dohun.

– Naša politička saradnja je veoma uspešna, ne samo bilateralno, već i na međunarodnom nivou, gde blisko sarađujemo u Oebsu i Unesku, ali i zajednički pomažemo Srbiji da se izbori sa tekućom migrantskom krizom. Vaša zemlja se zavidno bori sa pomenutom krizom, sa čime su se složili predstavnici svih stranih ambasada i uključenih međunarodnih organizacija, i prihvata da preuzme svoju ulogu. Međutim, Srbiji je u tome potrebna pomoć, zbog čega je Koreja donirala milion dolara (uključujući i ambulantna vozila) za tekuće troškove krize sa kojom se Srbija suočava.

Premda je Koreja daleko i nije direktno pogođena migrantskom krizom, ambasador Dohun ističe da njegova država oseća potrebu da pomogne Srbiji da se izbori sa ovim izazovom bez presedana.



– Kada sam već pomenuo udaljenost, neki mogu reći da ta udaljenost isključuje mogućnost da naše dve zemlje imaju zajedničke karakteristike i iskustva. Moram reći da se ne slažem sa tim. Štaviše, Koreja i Srbija imaju puno toga zajedničkog, počevši od istorijskih okolnosti i mentaliteta. Obe naše zemlje su se suočile sa regionalnim podelama i konfliktima, ali su ljudi uspeli da zadrže svoje dostojanstvo; vredni su i radni, i poklanjaju puno pažnje obrazovanju i profesionalnom razvoju, što nam značajno olakšava saradnju. Geografska udaljenost nikako ne sme biti izgovor za zanemarivanje bilateralnih odnosa, a Srbija i Koreja predstavljaju odličan primer kako tu udaljenost uspešno prevazići.



Da li ste zadovoljni ekonomskim odnosima između naših dveju zemalja?



– Znajući mogućnosti Koreje i Srbije, moram da priznam da nisam u potpunosti zadovoljan obimom prometa između naše dve zemlje. I Koreja i Srbija imaju veliki potencijal. Međutim, naša ekonomska saradnja se veoma brzo razvija, ne samo kada je u pitanju obim prometa, već investicija. Generalno rečeno, korejski privrednici su zainteresovani za ovaj region. Kia, Hjundai i LG imaju fabrike u regionu. U Srbiji je prisutna Jura, korejska kompanija sa četiri fabrike koja zapošljava 5. 000 ljudi, a planira se otvaranje i pete fabrike. Sve ove kompanije očigledno imaju pozitivno iskustvo sa prisustvom na ovom tržištu i žele da povežu Srbiju sa ostalim proizvodnim linijama u regionu. Pored potencijala i kvalifikovanih zaposlenih koje vaša zemlja svakako ima, investitorima iz Koreje potrebna je i dobra infrastruktura, mreža saobraćaja i stabilan pravni okvir. Primećujem veliki napredak u namerama Srbije da bude pristupačnija investitorima i da uspostavi stabilan pravni okvir za nova preduzeća iz inostranstva. Posvećenost koju Vlada Srbije pokazuje na putu ka Evropskoj uniji i njena okrenutost reformama odlični su znaci vaših planova za budućnost i uveren sam da će takav stav privući investitore koji pažljivo prate situaciju u regionu i u Srbiji.



Od čega zavisi da li će uspeh Korejske agencije za promociju trgovine i ulaganja u Srbiji biti “treća sreća” nakon njenog prisustva u Srbiji osamdesetih godina i od 2004. do 2006?



– Skoro deset godina nakon što je KOTRA zatvorena u Beogradu, njena kancelarija je ponovo otvorena u decembru. To jasno ukazuje na pozitivno iskustvo koje korejske kompanije imaju u Srbiji i u region, kao i povećano interesovanje za srpsko tržište. KOTRA ima nameru da unapredi do skoro veoma skromnu bilateralnu ekonomsku saradnju između Koreja i Srbije. Osim u Srbiji, KOTRA danas ima 123 kancelarije u 83 zemlje, od čega je 40 u Evropi. Siguran sam da će rad KOTRE u Srbiji doprineti učvršćivanju naših ekonomskih odnosa i pomoći ne samo velikim kompanijama, već i malim i srednjim preduzećima naših dveju zemalja, da se povežu i saznaju više o mogućnostima koje tržišta Koreje i Srbije nude.



Svojevremeno ste izjavili da Koreja može da učestvuje u tekućem procesu privatizacije i u infrastrukturnim projektima u Srbiji. Da li je proteklih meseci bilo napretka u ovoj oblasti, odnosno da li se u narednim mesecima očekuje napredak?



– Kao što sam već rekao, Srbija generalno ima dobro okruženje za pokretanje biznisa. Imate visokokvalifikovane radnike i dobre uslove za nova preduzeća. Međutim, Srbija je dugo bila nepoznato tržište i poslovni partner za korejske privrednike. Iz tog razloga, glavna uloga naše ambasade jeste da prikupi što više informacija i podeli ih sa potencijalnim poslovnim partnerima i investitorima iz Koreje. Vlada Srbije nam je u tome bila od velike pomoći, deleći sa nama sve neophodne informacije. Knjiga projekata Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je odličan primer toga. Uveren sam, a već primećujem i pozitivne indikatore, da će korejski privrednici uskoro spoznati značaj srpskog tržišta, kao i da će KOTRA pomoći naše napore u budućnosti.



Malo je poznato da Vaša zemlja finansira odlazak srpskih studenata na postdiplomske studije u Koreji. Koja je osnovna ideja tog programa?



– Imao sam prilike da upoznam studente u Srbiji. Ono što im je zajedničko sa korejskim studentima je što posvećuju puno pažnje obrazovanju. Simbol akademske saradnje naših dveju zemalja svakako je akademska razmena koja se ostvaruje kroz program stipendiranja stranih studenata od strane Vlade Republike Koreje. Ovaj program studentima, između ostalog i iz Srbije, koji žele da nastave master ili doktorske studije u Koreji nudi stipendije za preko 70 fakulteta. Stipendija je osmišljena tako da pokrije avionsku kartu, mesečni yeparac, kurs jezika, školarinu i zdravstveno osiguranje. Ove godine odabrali smo pet najboljih studenata koji će proći u uži krug procesa selekcije i dobiti mogućnost da nastave svoje usavršavanje na nekim od najboljih korejskih univerziteta. Impresioniran sam željom mladih ljudi iz naših dveju zemalja da saznaju više o jeziku, istoriji i kulturi druge zemlje. Zapravo, u Seulu se čak nalazi i katedra za srpski jezik, a u planu je i otvaranje katedre za korejski na univerzitetima u Beogradu, Kragujevcu i Nišu. Ovakvo interesovanje i poštovanje drugih kultura šalje jasnu poruku da, ako su ovi mladi ljudi naša budućnost, onda će ona biti veoma svetla.



Miroslav Stajić

Razumevanje kulture

Ambasada Republike Koreje podržala je gostovanje Jeol Eum Son, najpoznatije korejske pijanistkinje, na Novosadskim muzičkim svečanostima. Možemo li u budućnosti da očekujemo još aktivnosti Ambasade u oblasti kulture, odnosno prilika da srpskoj publici prezentujete korejske umetnike i obratno?



– Želim da se zahvalim organizatorima Nomusa i gradu Novom Sadu što su omogućili kulturnu razmenu i pozvali gospođicu Son na ovaj događaj. Ambasada aktivno radi na približavanju korejske kulture široj javnosti u Srbiji. Do sada smo to radili kroz izložbe u Nišu i Kruševcu, koncerte korejskih pijanista, gitarista, violinista, soprana i baseva. Za mlađu publiku organizovali smo i K-pop žurku (korejska pop muzika), kao i godišnji Festival korejskog filma. Ambasada radi na tome da organizuje i mnoge druge događaje kroz koje će publika u Srbiji moći da stekne uvid u bogatu korejsku kulturu, ali se trudimo i da ih organizujemo u različitim gradovima kako bi građani iz različitih delova vaše zemlje mogli da uživaju u njima. Kulturna razmena mora biti obostrana, pa tako u bliskoj saradnji sa ambasadom Srbije u Seulu nastojimo i da Korejcima predstavimo srpsku kulturu. Ako obe zemlje steknu bolje razumevanje kulture one druge, korist će biti obostrana.