Kolindin apel vladi: Rešiti problem 330.000 blokiranih građana
ZAGREB: Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović apelovala je na vladu premijera Andreja Plenkovića da što pre napravi sveobuhvatnu i temeljnu analizu problema građana, čiji su računi zbog prezaduženosti blokirani po više meseci i godina.
Predsednica je, naime, Plenkoviću uputila zaključke sa nedavno održanog skupa “Živeti u Hrvatskoj i biti blokiran”, navodeći da zabrinjava to da do danas takva analiza nije napravljena, te da bi je trebalo napraviti bez odlaganja.
Ukazujući na problem, Grabar Kitarović je navela da podaci svedoče da Hrvatska ima 330.000 blokiranih građana s dugom većim od 42 milijarde kuna, a kad im se pridodaju članovi njihovih porodica ta brojka raste na gotovo milion građana, što je jedna četvrtina hrvatskog stanovništva.
U dopisu Plenkoviću predsednica je istakla da od 42 milijarde kuna duga blokiranih kamate i ostali troškovi čine čak tri četvrtine.
Šokatan je, smatra, podatak iznesen na okruglom stolu po kojem stvarni dug građana iznosi osam milijardi kuna dok čak 32 milijarde kuna čine kamate i troškovi povezani s postupcima izvršenja u kojima učestvuje Finansijska agencija, advokati, javni beležnici, firme za faktoring i banke, a koje, kako je navela, očito isključivo snosi prezadužen i blokiran građanin.
Grabar Kitarović je ukazala i na zakonodavni okvir za koji navodi da je samo pogoršavao stanje, nagomilavajući građanima nove troškove, umesto da je omogućio brz, jednostavan i jeftin postupak izvršenja, uz stvarnu zaštitu egzistencijalnog minimuma i dostojanstva građanina u postupku izvršenja.
Ona je objasnila da je svrha okruglog stola bila da se raspravi problem prezaduženih i blokiranih građana s različitih gledišta, istakn potreba stvaranja novog zakonodavnog okvira, koji će zaustaviti rast broja blokiranih građana i njihovg duga i olakšati naplata potraživanja poverrocima.
Želja je bila da se, kako kaže, postigne što veća društvena vidljivost tog problema, koji, uz ostalo, povećava socijalno raslojavanje hrvatskog društva.
Želeli smo da skrenemo pažnju na naše građane koji se zbog nastalog duga osećaju zarobljenima, trpe psihičke traume i kojima zbog toga može da bude, a mnogima već jeste, ozbiljno narušeno zdravlje, da i ne govorimo o krajnje tragičnim ishodima, navela je predsednica.
Ukazala je da se deci u prezaduženim porodicama uskraćuje mogućnost željenog obrazovanja, da su im time narušene mogućnosti za zapošljavanje i zaradu i da izlaz iz te situacije sve više vide u emigraciji.