Ko je sve u trci za top poslove u Briselu

Građani 28 zemlja članica EU na evropskim zborima krajem maja 2019. godine izabrali su 751 poslanika, na jedinim direktnim izborima u Uniji.



Trenutno se lideri zemlja članica dogovaraju oko imenovanja novog predsednika Evropskog saveta, predsednika Evropske komisje, šefa diplomatije EU i direktora Evropske centralne banke, dok bi novi Evropski parlament na inauguracionom zasedanju 2. jula trebalo da izabere svog novog predsednika.



U pitanju su kompleksni pregovori koji bi trebalo da usaglase različite pozicije zemalja članica, Evropskog saveta, Evropskog parlameta, ali i da naprave balans između vodećih političkih grupacija u EU, rodni balans, pri čemu se očekuje da bar na dve od pet vodećih pozicija u EU dođu žene, a tu je i geografska ravnoteža između kandidata zapadnih i istočnih zemlja, kao i velikih i malih članica EU.



Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk već je ocenio kako će se uložiti veliki trud u postizanje konsenzusa, ali i upozorio da je do ”savršenog balansa ponekad nemoguće doći".



Prva prepreka na putu imenovanja novih čelnih ljudi institucija EU jeste sama procedura. Evropski parlament i deo zemalja članica, na čelu sa Nemačkom, zalaže se za princip tzv. vodećih kandidata, što podrazumeva da politička grupa koja osvoji najviše glasova na evropskim izborima ima pravo da svog vodećeg kandidata na izborima nominuje za prvog čoveka Evropske komisije.



To je bio slučaj 2014. godine kada je Žan Klod Junker kao vodeći kandidat Evropske narodne partije, koja je osvojila naveću podršku građana EU, postao predsednik Komisije.



Druga grupa, na čelu s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, suprotstavila se ovom sistemu pozivajući se na Ugovor o EU koji daje Evropskom savetu pravo da imenuje nove čelinike institucija EU.



Nemačka i Francuska osim što podržavaju različite siteme izbora, podržavaju i različite kandidate. 



Nemačka vladajuća kolicija podržava nemačkog poslanika Manferda Vebera, lidera Evropske naorodne partije u Evropskom parlamentu, dok su za francuskog predsednika "pogodniji” vodeći kandidati nekadašnje Alijanse liberala i demokrata (ALDE), grupe kojoj je u Evropskom parlamentu prišla Makronova Republika u pokretu, ali i kandidat socijaldemokrata Frans Timermans i nekadašnji francuski ministar iz redova konzervativaca Mišel Barnije.



Iako sam Emanuel Makron i drugi lideri zemalja članica naglašavaju da je najbitnije da se kroz pregovore dođe do ”najboljeg tima za Evropu” koji će podrazumevati ”iskusne, ambicione i kredibilne” osobe, postoji opasnost da se upravo zbog balansa po mnogim parametrima napravi izbor koji će biti na štetu kvaliteta, a zarad neophonog konsenzusa među EU 28.



I ranije je bilo slučajeva kada su lideri EU uspeli da se slože možda ne oko najboljeg, već oko onog kandiata koji je svima bar prihvatljiv.



Uz sve to, treba naglasiti i poceduralnu činjenicu koja kaže da je Evropski parlament taj koji na kraju diskusije među zemljma članicama mora da da svoje ”zeleno svetlo”, izglasa budućeg predsednika i podrži sastav Evropske komisije, uključujući i šefa diplomatije koji je ujedno i potpredsednik Komsije.



Predsednici Evropske komisije i Evropskog parlameta i šef diplomatije EU biraju se na pet godina, a predsednik Evropskog saveta na dve i po godine sa mogućnošću obnavljanja mandata na još toliko.



Trenutno su u trci za vodeće pozicije u EU:



Manfred Veber, član nemačke konzervativne CSU koja čini vladajuću kolaliciju sa CDU na čijem čelu je donedavno bila kancelarka Angela Merkel. Veber je predsednik grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu i njen vodeći kandidat na poslednjim evropskim izborima. Pored podrške nemačke kancelarke za mesto predsednika Evropske komisije, Veber na tu poziciju polaže pravo kao kandidat grupe koja je na evropskim izborima dobila najviše glasova. Nakon evropskih izbora, Veber je građanima Evrope na prvom mestu obećao stabilnost i ponovio da će raditi u tom cilju u narednom petogodišnjem madatu.



Frans Timermans, član Partije evropskih socijalista, nekadašnji ministar u Vladi Holandije, trenutno je na mestu potpredsednika Evropske komisije i vodeći kandidat socijaldemokrata na evropskim izborima. Timermans se zalaže za socijalnu pravdu u EU, ali i jače kontrole kada je u pitanju migrantska politika. On ocenjuje da održavanje stvari onakvim kakve jesu, za šta se zalaže Evropska narodna partija, nije više opcija za Evropu. Podržavaju ga lideri zemlja članica koji dolaze iz redova socijalista, između ostalih šapanski premijer Pedro Sančes.



Mišel Barnije dolazi iz redova Evropske narodne partije, nekadašnji je ministar u Vladi Francuske, komesar u dva mandata Evropske komisije i glavni EU pregovarač u razgovorima o izlasku Velike Britanije iz EU.



Margaret Vestager, nekadašnja zamenica premijera i ministarka za ekonomiju i unutrašnje poslove Danske. Bila je na čelu Danske socijal-liberalne partije, a trenutno je komesar EU za pitanja kompeticije. Vestagerova je na evropskim izborima bila vodeći kandidat evropskih liberala. Poznatu po istragama poreskih zlupotreba od strane velikih kompanija kao što su ”Epl”, ”Fijat”, ”Starbaks”, ”Amazon” Vestagerovu zovu i ”briselski lovac na utaje poreza”. 



Na osnovu njenih odluka ”Epl” je morao da naknadno plati 13 milijardi evra poreza, a Gug” je zbog zloupotrebe položaja na tržištu kaznu više od osam milijardi evra. Kao prioritete svoje politike, Margaret Vestager ističe ravnopravnost žena, borbu protiv klomatskih promena, razvoj novih tehnologija.



Marija Franciska ”Ska” Keler, nemačka političarka, predsednica grupe Zelenih u Evropskom parlamentu koji na ovogodišnjim evropksim izborma zabeležili njaveći rast popularnosti među građanima EU. Kelerova je rođena u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, a poznata je po zalaganju za borbu protiv klimatskih promena i korupcije, kao i na podršci migrantima koji stižu u EU.



Među kandidatima za vodća mesta EU institucija pominju se i Žozef Borel, španski ministar spoljnih poslova iz redova Socijalističke radničke partije Španije. Nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta, Borel bi moga da zameni Federiku Mogerini na mestu novog šefa EU diplomatije.



Kao potencijalnog budućeg predsednika neke od institucija EU, Saveta ili Komisije, mnogi vide i nemačku kancelarku Angelu Merkel. Iako se Merkelova izjasnila da nije zaintersovana za nastavak političke karijere u Briselu, njena dosadašnja uloga "nezvaničnog lidera” EU mogla bi da u velikoj meri koristi jačanju i integraciji Evrope u narednom periodu.



U ”igri” su i litvanska premijerka Dalija Gribauskaite, nekadašnja komesarka za pitanja budžeta, holandski premijer Mark Rute i premijer Švedske Stefan Love. Oni se od sada nisu izjašnjavali povodom mogućnosti da dođu na čelo neke od institucija EU.