Ko će naslediti Merkelovu na čelu CDU?

Popularnost nemačke kancelarke, inače, raste kako se bliži kraj njenog mandata i unutarstranački izbori za novog lidera njene Hrišćansko-demokratske unije, CDU, a razlog tome mnogi vide u načinu na koji je vodila zemlju tokom najsnažnijeg udara pandemije korone virusa.

"Teško je reći ko će naslediti Angelu Merkel", poručuju za Demostat pojedine berlinske diplomate, odgovarajući na pitanje ko ima šanse da stane na čelu najveće nemačke stranke CDU na unutarstranačkim izborima zakazanim za 16. januara 2021. godine.

"Izvori tvrde da nijedan od trojice trenutnih kandidata za lidera CDU ''nije dovoljno ubedljiv''", navodi se u analizi.

Kako objašnjavaju „uticaj Norberta Retgena, jednog od vodećih spoljnopolitičkih stratega CDU, primetno je porastao unutar te stranke tokom proteklih nekoliko sedmica", ali, istovremeno, napominju da sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da u ovom trenutku bavarski premijer Markus Zeder ima najveću podršku građana da nasledi Merkel.

Šef Odbora za spoljne poslove Bundestaga Retgen nastupa direktnije od Zedera o čemu svedoči i njegova poruka da želi da ''podmladi'' CDU, da je učini ''ženstvenijom i digitalizovanijom''.

On važi za političara za velikim iskustvom u izvršnoj vlasti, a bio je jedno vreme i ministar ekologije, međutim Merkelova ga je smenila sa te funkcije.

S druge strane, ističe se da je Zeder, koji predvodi Hrišćansko-socijalnu uniju CSU, sestrinsku partiju CDU, „obazriv, zbog čega još nije obelodanio da li je uopšte zainteresovan da postane kancelar.

„Zeder zna da onaj ko prvi podigne ruku, na kraju prvi ispada iz trke", preciziraju neimenovane diplomate.

Da bi Zeder uopšte preuzeo čelnu funkciju u Berlinu, objašnjava se, i CDU i CSU bi morale da odobre njegovu kandidaturu.

"Takav scenario nedavno je nagovestio i predsednik Bundestaga Volfgang Šojble, koji je izjavio da bi „kandidat CDU/CSU za kancelara mogao da postane i neko iz redova CSU".

Šojble je podsetio da se to već desilo dva puta, odnosno 1980. i 2002. godine, kada su kandidovani Franca Jozefa Štrausa i Edmund Štojber, ali prečutao je da su i jedan i drugi bili poraženi.

Ipak, ankete pokazuju da bi 58 odsto građana Nemačke moglo da zamisli Zedera na poziciji kancelara.

Na ''listi'' kandidata je i konzervativac i korporativni advokat Fridrih Merc, kojeg ga nazivaju miljenikom ''desnog krila'' CDU, iz Severne Rajne-Vestfalije.

Merc je javno optužio svog rivala za čelno mesto u stranci premijera Severne Rajne-Vestfalije Armina Lašeta da nastoji da osujeti njegovu kandidaturu.

Inače, Lašet, koji važi za ''potajnog favorita'' Merkelove, umnogome je umereniji u svojim političkim stavovima od Merca, a obećao je i da će nastaviti ''centristički kurs'' Merkelove.

Lašet tečno govori francuski, ima reputaciju „posvecenog Evropljanina“, ali nije prepoznatljiv među običnim građanima Nemačke.

Način na koji se ponašao nakon izbijanja pandemije korona virusa, objašnjava se u analizi, u pokrajini koju predvodi produbio je sumnje u to da li je dostojan da vodi državu, te da se poneo veoma loše jer je dugo odbijao da nametne ograničenja.

Na ''listi'' potencijalnih kandidata za lider CDU je i aktuelni nemački ministar zdravlja Jens Špan koji se smatra za čovekom koji bi mogao da ''pomrsi račune'' već postojećim kandidatima.

"Novostečena popularnost stavlja Špana na muke, ako se uzme u obzir podatak da je u februaru objavio da ce se kandidovati za Lašetovog zamenika, ali da je to bilo pre pandemije, tokom koje je imenovan za nacionalnog kriznog menadžera", navodi se u analizi.

Nemački mediji spekulišu da će Špan promeniti mišljenje i podneti kandidaturu za lidera CDU, što je on inače ranije demantovao.

Inače odluku o novom lideru CDU donosi 1.001 delegat, odnosno stranački funkcioneri iz 16 pokrajina Nemačke.

Oko trećina delegata dolazi upravo iz Severne Rajne-Vestfalije, odakle potiču Lašet, Merc i Retgen.

Izborni kongres najuticajnije nemačke stranke dva puta je odlagan zbog pandemije.