Iz časa u čas: Ruski MSP, EU odgovorna za smrtonosno oružje; Ko ima kontrolu teritorija?

‘‘Vreme je da zapadne zemlje shvate da je njihova nepodeljena dominacija u globalnoj ekonomiji odavno prošlost“, ističe se u saopštenju, prenosi Interfaks.



Napominje se da će „građani i strukture EU uključene u snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine smrtonosnim oružjem i gorivom biti odgovorni za sve posledice takvih akcija u kontekstu tekuće specijalne vojne operacije".



"Oni ne mogu a da ne razumeju stepen opasnosti od posledica“, navelo je rusko ministarstvo.



U saopštenju se navodi i da je EU, odlukom 27. februara da počne da isporučuje ukrajinskoj vojsci ubojito oružje, sama sebe razotkrila.



Ta odluka, kako se ocenjuje, označava kraj evropskih integracija kao „pacifistički“ projekat pomirenja evropskih naroda posle Drugog svetskog rata.



‘‘Članice EU su konačno stale na stranu kijevskog režima, koji je pokrenuo politiku genocida nad delom sopstvenog stanovništva“, navodi se u saopštenju.



Dodaje se da je razbijen još jedan mit - da "jednostrana ograničenja koja nameće EU, nelegitimna u međunarodno-pravnom smislu, nisu usmerena protiv ruskog naroda“.

Rossiйskoe Minoboronы rasprostranilo video primeneniя boevыh vertoletov na Ukraine s rezulьtatami poraženiя, v konce rolika uničtožennaя udarom tehnika pic.twitter.com/cYSPANtDMW
— Syrian intell (@Sy_intell) February 28, 2022

Ko i šta kontroliše u Ukrajini?

Generalštab Ukrajine: Beloruska vojska se kreće ka Ukrajini



KIJEV: Izdvojene jedinice iz sastava borbeno najspremnijih formacija Oružanih snaga Belorusije počele su kretanje ka državnoj granici Ukrajine, navodi se u večeras objavljenom izveštaju Generalštaba ukrajinske vojske.



Precizira se da se beloruske trupe kreću ka granici sa Volinskom oblašću na severozapadu Ukrajine.



U saopštenju se navodi i da se teritorija Belorusije i dalje koristi za borbene zadatke armije, operativno-taktičke i specijalne avijacije Oružanih snaga Ruske Federacije za izvršavanje zadataka na teritoriji Ukrajine, prenosi agencija Unian.



Generalštab dodaje da su se ruske trupe tokom dana pregrupisavale i skladištile oklopna vozila i raketno i artiljerijsko naoružanje u određenim oblastima, pre svega u cilju opkoljavanja i zauzimanja Kijeva i velikih gradova Ukrajine, posebno Harkova, Černigova, Odese, Hersona i Mariupolja.

Zelenski: Rusi počinili ratni zločin u Harkovu



KIJEV: Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u večerašnjem video obraćanju da su ruske snage za pet dana izvele 56 raketnih napada i ispalile 113 krstarećih raketa na Ukrajinu, a da današnji napad na Harkov, kako tvrdi, "jasno predstavlja ratni zločin".



"Ruske snage danas su brutalno pucale na Harkov vazdušnom artiljerijom. To je jasno ratni zločin", rekao je Zelenski, prenosi CNN.



Dodao je da je Harkov miroljubiv grad, sa mirnim stambenim četvrtima i da u njemu nema vojnih objekata.



"Iskazi desetina očevidaca govore o tome da nije reč o jednom pogrešno ispaljenom rafalu, već o namernom uništavanju ljudi. Rusi su znali gde pucaju", istakao je Zelenski.



Ocenio je da će zbog, kako je rekao, ovog zločina definitivno biti formiran međunarodni tribunal "jer je u pitanju kršenje svih konvencija".



"Niko na svetu vam neće oprostiti ubijanje miroljubivog ukrajinskog naroda", poručio je Zelenski.

Još nismo dobili željeni rezultat pregovora sa Rusijom



„Ukrajina još nije dobila željeni rezultat pregovora sa Ruskom Federacijom”, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u večerašnjoj video poruci.



"Za sada nemamo rezultat koji bismo želeli da dobijemo. Rusija je saopštila svoje stavove, mi smo pokušavali da nađemo dodirne tačke da bismo okončali rat. Dobili smo neke signale", rekao je Zelenski, prenosi Interfaks.



Dodao je da će se ono što je rečeno na sastanku analizirati kada se delegacija vrati u Kijev i da će onda ukrajinska strana odlučiti kako da nastavi tokom druge runde pregovora.



Današnji pregovori Rusije i Ukrajine u Gomeljskoj oblasti u Belorusiji trajali su oko pet sati.



Šefovi delegacija obe strane saopštili su da je dogovoreno da se pregovarački proces nastavi, a da će sledeći sastanak biti održan narednih dana na poljsko-beloruskoj granici.

Bajden: Građani ne treba da strahuju od nuklearnog rata



VAŠINGTON: „Američki građani ne bi trebalo da strahuju od nuklearnog rata”, poručio je večeras predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden, dan pošto je ruski predsednik Vladimir Putin naredio da se ruske snage za odvraćanje, koje uključuju nuklearno oružje, stave u stanje visoke pripravnosti.



Dok je Bajden odlazio sa događaja održanog u Beloj kući, jedan od američkih novinara ga je upitao da li bi Amerikanci trebalo da budu zabrinuti zbog mogućnosti izbijanja nuklearnog rata, na šta je američki predsednik odgovorio sa "ne", prenosi Indipendent.



Prethodno je portparolka Bele kuće Džen Psaki izjavila da SAD smatraju da u ovom trenutku nemaju razloga da menjaju nivo nuklearne pripravnosti.



"Nismo menjali naš status i procenu u tom pogledu, ali takođe moramo da budemo na oprezu zbog Putinovih pretnji", rekla je Psaki za kablovsku mrežu MSNBC.



Rusko Ministarstvo odbrane prethodno je saopštilo da su nuklearne snage i severna i paficička flota u stanju povišene borbene gotovosti.



Bajden je tokom dana razgovarao sa američkim saveznicima i partnerima, dok je neimenovani zvaničnik Bele kuće za Rojters rekao da se nuklearni rat nikada ne sme voditi, da u njemu nema pobednika, a da Putin eskalira situaciju "opasnom retorikom".

Zvaničnik: Rusi napali Brovari kod Kijeva, ima poginulih



KIJEV: „Ruska vojska napala je danas okolinu grada Brovari u Kijevskoj oblasti, a u napadu ima poginulih i ranjenih”, saopštio je na Fejsbuku načelnik Kijevske oblasne državne uprave Aleksij Kuleba.



‘‘Ruska vojska je napala Brovari, Vasilkov, Bilu Cerkvu, ima mrtvih i ranjenih - šef oblasne administracije ranjen’‘, poručio je Kuleba na Fejsbuku.



Prema njegovim rečima, došlo je do raketnog udara na mesto Vasilkov, a broj žrtava nije preciziran, prenosi Interfaks Ukrajina.



Kuleba je naveo i da je mesto Bela Cerkva pogođeno raketama, a da pod ruševinama srušenog hostela može da bude ljudi.



Dodao je da se u mestu Fastovo vodi se borba "verovatno sa diverzantskom grupom“.



Kuleba je apelovao na grđane da ostanu u skloništima.



Ranije danas gradonačelnik grada Brovari Igor Sapožko saopštio je na svom Fejsbuk profilu da je na periferiju tog grada izveden vazdušni napad u kojem ima ranjenih.

Zelenski uveo bezvizni režim za strane borce



KIJEV: Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je ukaz o uvođenju privremenog bezviznog režima za strance koji žele da se pridruže Međunarodnoj odbrambenoj legiji Ukrajine od 1. marta 2022. godine.



Ukaz je danas objavljen je na sajtu predsednika, prenosi Interfaks.



Prema dokumentu, ova uredba će važiti „tokom vanrednog stanja“.



Vojna operacije Rusije u Ukrajini počela je rano ujutro 24. februara.

Džonson: Nastaviti sa isporukama oružja Ukrajini



LONDON:  Britanski premijer Boris Džonson poručio je liderima zemalja među kojima su SAD, Francuska i Nemačka, da nastave da isporučuju oružje Ukrajini nakon ruskog napada na tu zemlju, izjavio je danas portparol britanske Vlade.



Džonson se pridružio pozivu drugih svetskih lidera i predstavnika Evropske unije i NATO, preneo je Rojters.



"Premijer je istakao potrebu da zemlje nastave da podržavaju ukrajinsku vladu, uključujući obezbeđivanje odbrambenog oružja", rekao je portparol britanske Vlade.



Prema njegovim rečima, britanski premijer je pozdravio jedinstvo poruke i akcije zemalja poslednjih dana kao odgovor na invaziju Rusije.



"On je naglasio potrebu da se nastavi sa pritiscima na Putinov režim, uključujući i SWIFT, sankcije i trgovinska ograničenja", rekao je portparol britanske Vlade.

Predsednici osam zemalja: Ukrajini dati status kandidata za EU



VARŠAVA: Predsednici osam zemalja centralne i istočne Evrope pozvali su zemlje članice Evropske unije da Ukrajini odmah daju status kandidata za članstvo u EU i otvore pregovore o članstvu, navedeno je otvorenom pismu koje je danas objavljeno.



"Mi, predsednici država članica EU: Republike Bugarske, Češke Republike, Republike Estonije, Republike Letonije, Republike Litvanije, Republike Poljske, Republike Slovačke i Republike Slovenije snažno verujemo da Ukrajina zaslužuje da dobije neposrednu perspektivu za pristupanje EU", navodi se u pismu, preneo je Rojters.



Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je zahtev za članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, izjavio je ranije danas zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Andrij Sibiga.



"Predsednik Ukrajine V. Zelenski potpisao je istorijski dokument - aplikaciju za članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji", napisao je Sibiga na Fejsbuku, preneo je Interfaks.



Zahtev su potpisali i predsednik Vrhovne rade Ruslan Stefančuk i premijer Denis Šmigal.



Zelenski je u video poruci jutros pozvao Evropsku uniju da odmah primi Ukrajinu u EU.

Kanada će isporučiti Ukrajini protivtenkovsko oružje



OTAVA: Kanada će Ukrajini isporučiti protivtenkovsko oružje i unapređenu municiju kako bi podržala njenu borbu protiv ruske operacije, i zabraniće uvoz sirove nafte iz Rusije, izjavaio je danas kanadski premijer Džastin Trudo.



"Kanada će nastaviti da pruža podršku herojskoj odbrani Ukrajine od ruske vojske", rekao je Trudo novinarima u Otavi, preneo je Rojters.



"Objavljujemo našu nameru da zabranimo sav uvoz sirove nafte iz Rusije, industrije koja je donela veliku korist predsedniku Putinu i njegovim oligarsima", istakao je on.



Kanada je već poslala oružje i vojnu opremu Ukrajini i podržala niz sankcija, uključujući podršku uklanjanju Rusije iz SWIFT sistema za međunarodne bankarske uplate.



Ona je, takođe, odigrala ulogu u ograničavanju Ruske centralne banke u pristupu njenim deviznim rezervama.

Finska i Norveška će poslati Ukrajini naoružanje



HELSINKI/OSLO: Finska i Norveška poslaće Ukrajini naoružanje nakon ruske intervencije u toj zemlji.



Finska premijerka Sana Marin izjavila je da će Ukrajini obezbediti oružje i municiju, preneo je Rojters.



Isporuka će uključivati 2.500 jurišnih pušaka, 150.000 metaka, 1.500 komada protivtenkovskog oružja i 70.000 paketa sa hranom, rekao je finski ministar odbrane Anti Kaikonen.



Kaikonen je u nedelju nagovestio da finska vlada razmatra ukidanje dugogodišnje politike Finske da ne dozvoljava izvoz oružja u ratna područja.



On je, takođe, rekao da je Finska, koja nije članica NATO i deli dugu granicu sa Rusijom, dala zeleno svetlo Estoniji da Ukrajini pošalje oružje koje je prethodno bilo u finskom vlasništvu.



I norveška Vlada je saopštila da će poslati oružje Ukrajini.



Ova odluka poništava norvešku politiku koja je na snazi od 1950-ih godina da se ne šalje oružje zemljama koje nisu članice NATO, a koje su u opasnosti od oružanog sukoba.



Norveška će donirati do 2.000 komada protivtenkovskog oružja M72, navodi se u saopštenju Vlade.



"Norveška ima strogu politiku u pogledu izvoza vojne opreme, ali Ukrajina se sada suočava sa vanrednim okolnostima", rekao je norveški premijer Jonas Gar Stoere.



Norveška je u nedelju objavila da će povući svoj državni fond, najveći na svetu, iz Rusije i obećala da će poslati šlemove, pancire i drugu opremu u Ukrajinu.

Tidligt mandag aften er de første panservaernsvåben til Ukraine sendt af sted fra Danmark #dkpol pic.twitter.com/ockxkS8Vg5
— Forsvarsministeriet/Danish MoD (@Forsvarsmin) February 28, 2022

MKS traži odobrenje za istragu o zločinima u Ukrajini



HAG: Kancelarija tužioca Međunarodnog krivičnog suda u Hagu (MKS) saopštila je danas da će tražiti sudsko odobrenje da započne istragu navodnih ratnih zločina u Ukrajini.



Tužilac Karim Kan rekao je da postoji razumna osnova da se otvori istraga.



Posebno sam zadovoljan što postoji razumna osnova da verujemo da su u Ukrajini počinjeni i ratni zločini i zločini protiv čovečnosti", istakao je Kan, prenosi Rojters.



Dodao je da će istraga obuhvatiti navodne zločine od 2014. godine, kada je Ukrajina priznala nadležnost tog suda Ujedinjenih nacija.

EU sankcionisala još 26 lica zbog napada na Ukrajinu



BRISEL: Savet EU dodao je danas 26 osoba i jedan entitet na listu lica, subjekata i organa koji podležu restriktivnim merama u vezi sa akcijama koje narušavaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.



”Među sancionisanim licima nalaze se oligarsi i biznismeni aktivni u naftnom, bankarskom i finansijskom sektoru, kao i članovi Vlade, i visoki vojni zvaničnici i propagandisti koji su doprineli širenju antiukrajinske propagande i promovisanju pozitivnog stava prema invaziji Ukrajine”, navode u Savetu EU.



U službenom glasniku EU se navodi da su među sankcionisanima portparol Kremlja Dmitrij Pekov, prvi zamenik glavnog komandanta crnomorske flote, viceadmiral Sergej Pinčuk i ruski oligarh i predsednik upravnog odbora međunarodnog aerodroma u Moskvi ‘‘Šeremetjevo’‘, Aleksandar Ponomarenko.



Među sankcionisanima su i Vitalij Saveljev, ministar prometa Ruske Federacije i član upravnog odbora Ruskih železnica, Irek Faizullin, ruski ministar gradnje i stanovanja, Dmitrij Černišenko, potpedsednik ruske Vlade zadužen za turizam, sport, kulturu i komunikacije, Igor Sečin, izvršni direktor ruske državne naftne kompanije ‘‘Rosnjeft’‘ i Nikolaj Tokarev, izvršni direktor ruskog naftnog i plinskog preduzeća ‘‘Transnjeft’‘.



Restriktivne mere EU, koje se sada primenjuju na ukupno 680 fizičkih lica i 53 pravna lica, uključuju zamrzavanje imovine i zabranu stavljanja sredstava na raspolaganje navedenim fizičkim i pravnim licima.



Pored toga, zabrana putovanja koja se primenjuje na navedena lica onemogućava im ulazak ili tranzit preko teritorije EU.

SAD naredile da 12 članova ruske misije u UN napuste zemlju



NJUJORK: Sjedinjene Američke Države naredile su da 12 službenika ruske misije pri UN napuste zemlju do 7. marta, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri Svetskoj organizaciji Vasilij Nebenzja.



"Rečeno nam je da je 12 ljudi iz ruske diplomatske misije proglašeno za persone non-grata i da oni moraju da napuste SAD do 7. marta“, rekao je Nebenzja na konferenciji za novinare u Njujorku.



Istakao je da su time vlasti SAD "preduzele još jednu neprijateljsku akciju protiv ruske misije pri UN, grubo kršeći obaveze kao zemlje u kojoj se nalazi sedište UN", prenosi Interfaks.



On je napomenuo da je reč o diplomatama koje rade u sedištu UN.



''SAD su upravo posetile rusku misiju i uručile nam poruku koja nam nalaže da ispunimo ovaj zahtev“, rekao je Nebenzja.

Ankara: Niko da ne šalje ratne brodove kroz naše moreuze



ANKARA: Turska je upozorila crnomorske zemlje i države koje nemaju izlaz na Crno more da ne šalju svoje ratne bordove kroz njene moreuze Bosfor i Dardanele, rekao je danas turski ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu.



"Primenili smo sporazume iz Montrea i to ćemo činiti i dalje", rekao je Čavušoglu, prenosi Rojters.



On je dodao da do danas nije bilo zahteva za prolaz kroz turske moreuze.



Najmanje četiri ruska brod u ovom trenutku čeka dozvolu Turske da prođe kroz moreuze, iz pravca Sredozemlja.



Prema Konvenciji iz Montrea iz 1936, Turska ima kontrolu nad moreuzima i može da ograniči prolaz ratnih brodova tokom rata ili ako je ugrožena.

Gavrilica: Moldavija će delovati kroz prizmu neutralnosti



KIŠINJEV: „Moldavija će uvek delovati kroz prizmu neutralnosti, izjavila je danas premijerka te zemlje Natalija Gavrilica”, govoreći o situaciji u Ukrajini.



Odgovarajući na pitanje o mogućnosti da građani Moldavije pristupe ukrajinskoj "međunarodnoj legiji", ona je rekla da Vlada nije umešana u to, preneo je Interfaks.



"Mi smo neutralna zemlja i uvek ćemo delovati kroz prizmu neutralnosti. Vlada ne učestvuje u takvim akcijama", naglasila je Gavrilica.



Ona je navela i da je situacija u Moldaviji stabilna i pod kontrolom i da nema rizika za građane.



"Informativni prostor je prepun falsifikata...Takođe, javljamo da ima više nego dovoljno zaliha lekova i da ćemo narednih dana dobiti dodatne lekove i opremu za izbeglice", poručila je Gavrilica.



"Vlada ne namerava da zabrani odlazak muškaraca iz zemlje. Takve zabrane nema i Vlada ne razmatra takve mere. Sve su to glasine i namerna provokacija. Molimo građane da pažljivo provere informacije i veruju samo pouzdanim izvorima", dodala je ona.



U Moldaviji je 24. februara uvedeno vanredno stanje na period od 60 dana, podseća Interfaks.