Han: Inkluzija Roma važan deo procesa proširenja

 opipljive rezultate u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, stanovanja i dokumentacije kad je reč o toj etničkoj zajednici.

Han je na zvaničnom predstavljanju regionalnog projekta "Integracija Roma 2020" u Briselu rekao da je integracija Roma uključena u pregovore o proširenju i da je jedan od ključnih elemenata pregovora o Poglavlju 23, koje se tiče osnovnih prava.

"Integracija Roma 2020" je trogodišnji projekat Saveta za regionalnu saradnju, vredan 1,8 miliona evra, a finansiraju ga Evropska komisija i fondacija za otvoreno društvo Džordža Šoroša.Projekat zapravo predstavlja nastavak Dekade za inkluziju Roma, a sprovodiće se u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj.

Komesar Han je stavio do znanja da će EU pažljivo pratiti realizaciju:

"Sve zemlje sa kojima pregovaramo moraju da identifikuju jasne ciljeve koji se odnose na Rome, ali i ko je odgovoran za njihovu primenu", rekao je Han. On je istakao da je EU do sada potrošila gotovo 140 miliona evra na integraciju Roma u okviru IPA 1 (iz predpristupnih fondova EU) za zemlje u regionu.Han je naglasio da sredstava za integraciju Roma postoje, ali da je potrebna odlučnost država i angažovanje državnih službenika, navodeći da nema dovoljno kvalitetnih projekata.

"Postoje politički ciljevi u regionu, moramo da se usredsredimo na njihovu primenu, jer to je jedna od slabosti u regionu. Sada sve zemlje imaju strategije koje se tiču Roma, nema nikakvih izgovora i jedini izazov je da to sa papira pređe na konkretan rad", rekao je Han.On je istakao da EK očekuje da vlade uključe romska pitanja u njihove glavne politike.

Navodeći da je tokom Dekade Roma ta populacija postavljena na sam vrh političke agende EU i da postoji veliko razumevanje o tome koliko je važno rešavati to pitanje, Han je rekao da je cilj "Integracija Roma 2020", koji finansiraju EU i fondacija za otvoreno društvo, da se u zemljama u procesu proširenja postignu održivi rezultati na terenu. 

"Znamo iz prethodnih iskustava da je to veliki izazov i da moramo da se suočimo sa realnošsću, jer se ti problemi ne mogu rešiti za nekoliko meseci", rekao je Han, ali i istakao da je za to potrebno da vlade, romske zajednice, civilno društvo i evropske institucije udruže snage.

Han je istakao da postoji prostor da se poboljša način na koji se troše postojeća sredstva, kako bi stigla do ljudi i unaredila njihov život. On je posebno istakao da je važno da Romi imaju perspektivu da žive u Evropi, ali i da sačuvaju svoj identitet. "Snaga Evrope jeste njena kultura i kulturološka raznolikost", istakao je Han. 

Svilanović: Posvećenost i politička volja za rešavanje problema

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović poručio je danas da je potrebna posvećenost države i politička volja da se reše problemi sa kojima se suočavaju Romi u Jugoistočnoj Evropi i podsetio da je Evropska komisija uvrstila to pitanje kao formalni kriterijum u procesu pridruživanja.

Svilanović je Tanjugu, nakon predstavljanja projekta "Integracije Roma 2020" u Briselu, rekao da je EK kao jedan od kriterijuma uključila problem nivoa integrisanosti Roma u poglavlja koje se tiču osnovnih prava, što ranije nije bio slučaj."Sada to važi za sve države koji su u procesu pridruživanja i to je iskorak koji je EK napravila, jer su shvatili da u procesu pridruživanja do sada nisu dovoljno vodili račcuna o tome i da sad imamo članice sa nizom problema, jer ih nisu razrešili u procesu pridruživanja", naveo je Svilanović.

On je objasnio da će projekat "Integracije Roma 2020" biti pomoć nacionalnim vladama da definišu postojeća sredstva, probleme i neophodne akcije.Svilanović je dodao da će sedište projekta, koji finansiraju Evropska komisija i fondacija za otvoreno društvo, biti u Beogradu, a da će se najviše baviti zapošljavanjem, zdravstvom i obrazovanjem.

"Ovaj tim će zajedno sa vladama izvršiti dodatan pritisak na Evropsku komisiju da izdvoji sredstva za države kako bi mogli da ostvare te ciljeve", naveo je Svilanović.Upitan da li zemljama u regionu nedostaju projekti ili sredstva, Svilanović je rekao da nedostaje fokus, posvećenost i politička volja.

"Za projekat integracije Roma potrebno je da jedna osoba u srpskoj vladi to prihvati kao svoj posao i da sa svojom administracijom napravi projekte za koje će dobiti novac. Potrebna je posvećenost i politička volja, da neko uzme stvari u svoje ruke i kaže da hoće da dobije rezultat", naveo je Svilanović.

On je podsetio na regionalni Berlinski proces i činjenicu da u dana šnjim razgovorima dogovoreno deset projekata za koje je EK izdvojila 215 miliona evra. "Koliko ja znam, od deset, dva projekta su sada spremna za finansiranje. Šta je sa ostalima? Zato je potrebno da u administraciji svake države postoje osobe koje će nešto da prihvate kao svoj posao, ministar koji će da zagrize i gura taj projekat", rekao je Svilanović.

Govoreći o položaju Roma u Srbiji, Svilanović je rekao da država stalno mora da šalje poruku da su Romi naši sugrađani, da imaju iste ili teze probleme kao i drugi građani i da su važan deo društva."Ako stalno šaljemo tu poruku, menja se i javno mnjenje i samo u tom slučaju možemo da postignemo pravi rezultat. To je moguće u Srbiji, moguće je u svakoj zemlji", naveo je Svilanović.

Projekat "Integracije Roma 2020", vredan 1,8 miliona evra, danas je zvanično počeo, a na predstavljanju su govorili i evropski komesar Johanes Han i osnivač fondacije za otvoreno društvo Džordž Šoroš.

Počeo projekat "Inkluzija Roma 2020"

Regionalni projekat "Integracije Roma 2020", zvanično je danas počeo u Briselu, uz poruku da države Zapadog Balkana pre pristupanja EU moraju pokazati opipljive rezultate u inkluziji Roma.

Trogodišnji projekat Saveta za regionalnu saradnju, koji finansiraju Evropska komisija i fondacija za otvoreno društvo Dzordza Sorosa, zapravo je nastavak Dekade za inkluziju Roma, a sprovodiće se u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj.Najvažniji cilj je smanjenje socijalno-ekonomskog jaza između Roma i neromskog stanovništva, a posebno će se fokusirati na zapošljavanje, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, građanske registracije, ali i na pitanja diskriminacije, siromaštva i jednakosti polova.

Evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han istakao je da je inkluzija Roma važan deo procesa proširenja i da države tokom pristupanja EU moraju da pokažu opipljive rezultate u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, stanovanja i dokumentacije.

Han je naveo da je integracija Roma uključena u pregovore o proširenju i da je jedan od ključnih elemenata pregovora o Poglavlju 23, koje se tiče osnovnih prava."Sve zemlje sa kojima pregovaramo moraju da identifikuju jasne ciljeve koji se odnose na Rome, ali i ko je odgovoran za njihovu primenu", rekao je Han.

Naglasivši da sredstava za integraciju Roma postoje, on je dodao da je potrebna odlučnost država i angažovanje državnih službenika, navodeći da nema dovoljno kvalitetnih projekata.Osnivač fondacije za otvoreno društvo Džordž Šoroš istakao je da pitanje Roma mora ostati jedan od prioriteta za Evropsku uniju i zemlje koje su u procesu pristupanja.

Naveo je da je njegova fondacija odigrala važnu ulogu u postavljanju pitanja Roma na nacionalne agende država u regionu i u Evropskoj uniji."Nadam se da će ova inicijativa omogućiti da politički lideri, ali i civilno društvo, postignu opipljive rezultate u poboljšanju života Roma", istakao je Soroš.

Soroš, koji je bio jedan od osnivača Dekade Roma, rekao je da je glavno dostignuće tog projekta angažovanje EU po tom pitanju, budući da je evropska zajednica na početku bila samo posmatrač.

Prema njegovim rečima, obrazovanje i očuvanje romske kulture centralni je cilj njegove fondacije."Ali cilj nije samo obrazovanje, već da Romi svesno ostanu Romi, da sačuvaju svoj romski identitet, da se zanimaju za istoriju Roma i njihovu kulturu. Kad imate obrazovanu romsku decu, ona su pod ogromnim pritiskom da se asimiluju u šsiru zajednicu i prestanu da budu Romi", naveo je Soroš i dodao da će za to biti potrebno nekoliko generacija.

Soroš je ocenio i da zemlje koje jos nisu u EU mogu da postignu više u integraciji Roma tokom procesa pristupanja nego države koje su već članice EU. 

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović naveo je da vreme velike nezaposlenosti, siromaštva i dugog i nesigurnog puta ka EU pogađa sve građane jugoistočne Evrope, a najviše one koji su i inače u nepovoljnom položaju, poput Roma.

"Region mora da ide na svoj put ka Evropskoj uniji sa svim svojim građanima i Romi ne mogu ponovo biti zanemareni", istakao je Svilanović.On je u ime Saveta za regionalnu saradnju apelovao da region učini sve kako bi se smanjila socijalno-ekonomska razlika između Roma i neromskog stanovništva u regionu.

U projekat je uključeno sedam korisnica instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA II - Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo, Crna Gora, Srbija i Turska, a sedište projekta je u Beogradu.Šef tima Orhan Usein objašanjava za Tanjug da će prioriteti projekta biti obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje, stanovanje i registracija, odnosno rešavanje ličnih dokumenata.Projekat će se fokusirati na budžetiranje akcionih planova koji su razvijeni u okviru nacionalnih strategija za Rome, što nije učinjeno tokom Dekade Roma.

"Vlade su razvile akcione planove, ali većina mera i planova nije bilo budžetirano, ni u nacionalnom budžetu, ni kroz IPA (evropske pretpristupne) fondove", rekao je Usein.Zato će zadatak "Integracije Roma 2020" biti i obučavanje državnih službenika o budžetiranju akcionih planova i korišćenju IPA fondova.

Usein kaže da je u Srbiji trenutno najveći problem zapošaljavanje Roma, navodeći da je tokom Dekade Roma postojao veliki broj projekata sa kratkoročnim rezultatima, koji nisu bili institucionalizovani niti održivi.Drugi važan problem sa kojim se suočavaju Romi je stanovanje, budući da se većina boji da će ostati na ulici zbog nelegalizovanih domova u kojima žive.

"To pitanje se mora što pre razrešiti i mi ćemo pokušati da to uradimo", naglasio je Usein.

Upitan da oceni gde je najbolja, a gde najlošija situacija u regionu, Usein kaže da je u svim zemljama problem manje više isti, a da je najveći napredak napravljen u oblasti obrazovanja."Svuda smo videli dobar napredak po pitanju obrazovanja, jer je u poslednjih deset godina povećan broj Roma koji idu u srednju školu i završavaju fakultete. Najgore je zapošljavanje, ali s obzirom da je region još u razvoju, to pitanje se tiče svih građana", naveo je Usein.

On je podvukao da 1,8 miliona evra neće biti korišćeni za izgradnju kuća i stanova, jer je to obaveza i posao svake države, već na tehničke kapacitete, pružanje tehničke podrške i jačanje kapaciteta državnih službenika.