Evropi ponovo prete ratovi i raspad

 predvodio je predsednik Fransoa Oland, poslednji put u svom petogodišnjem mandatu.

On je, u prisustvu najviših državih zvaničnika, položio venac kod statue Šarla de Gola, bivšeg predsednika i lidera francuske vlade u egzilu tokom Drugog svetskog rata, nakon čega je održan minut ćutanja i izvedena francuska nacionalna himna, prenosi AP. Oland je položio i venac kod Spomenika neznanom junaku na Trgu Etoal.



„Možda mislimo da rat pripada istoriji, ali je rat nažalost na našim vratima, u Siriji, Iraku, Sahelu”, rekao je Oland televiziji Frans 2, izrazivši žaljenje što Evropi danas prete, kako je naveo, raspad i zaborav.Francuska je juče obeležila Dan pobede u Evropi nad nacističkom Nemačkom.



Na Piskarjovskom memorijalnom groblju u Sankt Peterburgu održana je ceremonija posvećena sećanju na pale borce tokom Drugog svetskog rata, u kojoj je učestvovalo preko 10.000 učenika, studenata, političara i vojnika. Tačno u podne kolone ljudi prošetale su alejama Piskarjovskog groblja od večne vatre do spomenika „Majka Otadžbina“.

Oni su zatim odali poštu minutom ćutanja i položili cvecće na grobove poginulih boraca.Cveće su položili i gradonačelnik Sankt Peterburga Georgij Poltavčenko, kao i predstavnici političke elite, prenosi Sputnjik.Pored toga, u akciji je učestvovalo i 97 veterana iz Austrije, Azerbejyana, Jermenije, Belorusije, Nemačke, Gruzije, Izraela, Kazahstana, Kirgizije, Letonije, Litvanije, Moldavije, SAD, Tayikistana, Turkmenistana, Uzbekistana, Ukrajine, Finske, Francuske, Češke Republike i Estonije.



Austrijska vlada obeležila je godišnjicu oslobađanja od nacionalsocijalizma i završetka Drugog svetskog rata u Evropi uz poruku da je EU mirovni projekat, koji je trenutno u opasnosti.Austrijski kancelar Verner Fajman je u svom govoru rekao da je 8. maj dan kada se ne sme zaboraviti prošlost, ali i dan kada se mora jasno kazati „nikada više“.Vicekancelar Rajnhold Miterlener je istakao potrebu da se uči iz prošlosti.



„Sećanje znači stvari nazvati po imenu“, naglasio je Fajman, dodajući da je neophodno reći šta je Evropu i svet uvelo u najgoru krizu istorije, u Drugi svetski rat sa šest miliona žrtava Holokausta. Istovremeno je podsetio na sve Austrijance koji su se suprostavljali nacizmu, dodajući da je desetine hiljada ljudi otišlo u otpor i hiljade izgubilo svoj život.



Fajman i Miterlener su istakli da je neopnodno iz prošlosti povući ispravne pouke za sadašnjost i budućnost.Fajman je poručio da nas istorija uči da mir nije trajno stanje, koje se ne može izbaciti iz ravnoteže, već naprotiv istorija nas uči da treba dugo vremena da se izgradi demokratija i blagostanje, a samo par crta olovkom može da sve to uništi.



Miterlener je napomenuo da je sećanje važno, ali da je još bitnije iz pouka prošlosti izvesti prave zaključke po kojima treba živeti. On se osvrnuo i na izbegličku krizu, upozorivši na polarizaciju društva, jer su, kako je naveo, polarizacije vodile ka najvećih kršenjima ljudskih prava u istoriji.

„Ta opasnost postoji i danas, i zbog toga moramo da učimo da zajedno živimo, a ne jedni protiv drugih“, citirao je Riharda fon Vajcsekera.

Miterlener je ukazao i na EU kao mirovni projekat, ističući da su nacionalizmi opasni, jer su osnova za rasprave i rat, a EU je suprotan koncept ratu. Međutim, kako je naglasio, EU trenutno preti raspad i postoji opasnost da njene članice ne reaguju solidarno, već nacionalistički.