Evropa po hitnom postupku dobija registar putnika

 evropska PNR (passenger name record) mreža, odnosno zajednički registar putnika u avio-prometu, što bi, po njegovoj oceni, pomoglo u presretanju osumnjičenika za terorizam. “Ako bi PNR postojao, imali bismo priliku da presretnemo određeni broj pojedinaca. Taj alat štiti individualnu slobodu, ali to nam takođe može omogućiti da pratimo i uhvatimo teroriste. Nužan nam je ovaj alat kako bismo imali na oku one koji bi trebali da budu praćeni. Evropski parlament mora pokazati da je u potpunosti predan borbi protiv terorizma”, oštar je bio Vals, a kritici EP što tegli sa donošenjem ovog propisa koliko juče se pridružila i bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton .

Podsetimo, Evropska komisija je još 2011. pokrenula inicijativu da se uspostavi PNR sa idejom da se tim putem prikupljaju podaci koji bi mogli pomoći otkrivanju teških kriminalnih radnji i terorizma. U tom trenutku, sem Velike Britanije i Danske, nijedna članica EU nije imala razvijen sistem praćenja avionskih putnika - odakle su, gde putuju, kada se čekiraju, kada se vraćaju, čime plaća... Međutim, ovaj predlog Komisije nikog tada nije nešto preterano interesovao, pa je EK odlučila da zemlje članice dodatno podstakne da razmišljaju u tom pravcu, i predložila je da ona finansira uspostavljanje nacionalnih PNR službi. Zanimljivo da su od tih evropskih para potom razvijeni sistemi u Bugarskoj, Rumuniji... ali ga Nemačka i dalje nema, baš kao i Grčka.



U svakom slučaju, Evropska komisija je nastavila da insistira na direktivi kojom bi bio uspostavljen jedinstven koordinacioni mehanizam između tih nacionalnih PNR službi, sve sa idejom da se prikupljeni podaci umreže i uporednim analizama traga za „sivim poljima”, odnosno sumnjivim licima. Međutim, onda je došlo do spora Evropskog saveta  i Evropskog parlamenta o tome koje to sve podatke treba prikupljati na nivou EU, koja je to granica zalaženja u privatnost građana, pa koji je rok čuvanja tih podataka... Na kraju se, nakon silnog naganjanja, došlo do kakvog-takvog kompromisa prema kojem su svi podaci vidljivi šest meseci, nakon čega se briše ime i prezime putnika, ali nastavljaju da se čuvaju ostali detalji o letovima, i to naredne četiri i po godine.   

Kako god, u međuvremenu, dok se evropska administracija prepucavala po kancelarijama, dogodio se napada na Pariz 13. novembra prošle godine. I cela priča je ponovo isplivala na površinu. Tada su sve ključne političke grupacije u EP, uključujući i narodnjake i socijaldemokrate, dali „čvrstu veru” da će poraditi na tome da Evropska unija konačno dobije jedinstven, odnosno umrežen PNR sistem. No, kako je EP u osnovi prilično inertna institucija, a onda tome još treba dodati i ništa bolji Evropski savet, najpre su vođeni „preliminarni razgovori”, pa postignute „načelne saglasnosti”, da bi posle nekoliko meseci „zeleno svetlo” za direktivu u PNR dao resorni odbor Evropskog parlamenta. Ali taj dokument nije pušten i na plenarnu sednicu. A onda se dogodio Brisel i sada s procedura ponovo ubrzava, pa će se evroposlanici o katalogu podataka o putnicima u avio-saobraćaju najverovatnije izjašnjavati već tokom aprila, a nakon masakra bezmalo u dvorištu EP, procene su da će biti jako malo onih koji će po svaku cenu braniti pravo na privatnost.



U svakom slučaju, teroristički napadi na srce Evrope razotkrili su brojne rupe u unutrašnjem bezbednosnom sistemu. I nije tu u pitanju samo PNR, već pre svega činjenica da se pokazalo kako tajne službe zemalja EU zapravo ne samo da međusobno ne dele informacije, nego ih ne dele ni sa vlastitom policijom. Ilustracije radi, jedan od napadača iz Pariza, Salah Abdeslam, uhapšen je tek prošlog petka u Briselu, i to nakon što se više od četiri meseca uspešno skrivao u tamošnjoj četvrti Molenbek.



Kao osoba koja je pružala logističku podršku napadačima u Parizu, Abdeslam je iz Molenbeka pripremao nove napade, a nakon njegovog hapšenja službe bezbednosti trebale su očekivati užurbanu reakciju njegovih saradnika. Međutim, pokazalo se da glavnom gradu EU, koji je pravo Frankenštajnovo čudovište lokalnih vlasti, u kojem stopluje 19 gradonačelnika, šest policijskih uprava i 19 administrativnih zona - oni koji bi po prirodi posla međusobno morali da sarađuju - nisu!



Da paradoks bude veći, nakon što je napad u briselskom metrou direktno ugrozio i ključne institucije EU, ispostavilo se da, recimo, Evropski parlament čak nema ni plan evakuacije u slučaju terorističkog napada ili sličnih pretnji. U svakom slučaju, iako ksenofobne stranke i mediji u Evropi stalno navode migrante kao izvor terorističke pretnje, činjenica je da su velika većina do sada identifikovanih terorista zapravo građani EU – napadači u Parizu i Briselu uglavnom su imali francuske i belgijske pasoše - u pitanju je drugas ili čak treća generacija useljenika, čiji roditelji najčešće uopšte nisu izraženi vernici.



„Ti mladići su rođeni ovđe, ali ne osećaju da ih ovo društvo prihvata. Oni onda tragaju za nekim drugim identitetom, a grupe yihadista pružaju im osećaj pripadnosti”, reči su Bahira M’Rabeta, koordinatora mladih u društvenom centru Le Fojer u četvrti Molenbek. U svakom slučaju, osim poruka da je nužno ozbiljnije poraditi na integraciji muslimanske populacije u ostatak društva, bezbednosni stručnjaci upozoravaju da je naprosto nužna koordinisana saradnja među policijama i tajnim službama, odnosno da se mora prekinuti sa dosadašnjom praksom po kojoj svi žele informacije dobijati od drugih, ali niko neće da deli svoje obaveštajne podatke.



– Obaveštajne službe i policija jednostavno moraju sarađivati – izjavio je za zagrebački „Jutarnji list” Ozren Žunec, jedan od najprznatijih stručnjaka za obaveštajne i sigurnosne službe. –  Ključno će zapravo biti to hoće li Evropa sada reagovati panično ili smireno. Ali to će dosta zavisiti od unutrašnjih političkih okolnosti u svakoj od država članica. Neki će politički akteri, pogotovo sa krajnje desnog spektra, nesumnjivo iskoristiti priliku za ubiranje jeftinih političkih bodova. Jer, ljudi se, u strahu, okreću onima koji im obećavaju bolju zaštitu i jaku odmazdu. Ali se bojim da će takav uzlet radikalne desnice samo povratno povećati radikalizaciju evropskih muslimana. I imaćemo samo generalnu spiralu ekstremizma i netolerancije.



Lara Brandibur