DV: Brdo problema na samitu EU

Nemačko predsedavanje od jula do decembra nije proteklo kako je planirano, što je i priznala nemačka kancelarka Angela Merkel poslanicima u Bundestagu.



Poslednji Samit Evropske unije ove godine trebalo je da bude glamurozan završetak drugog predsedavanja Uniji Angele Merkel u njenoj političkoj karijeri koja se bliži kraju, međutim pandemija korone, Bregzit, Mađari, Poljaci i turska vlada pomrsili su joj računicu, a nerešeni problemi nagomilali su se na samom kraju.



Još se pregovara o vladavini zakona u Mađarskoj i Poljskoj, koja je, prema mišljenju Evropske komisije i Evropskog parlamenta, ozbiljno ugrožena, a te dve zemlje su, da bi sprečile preispitivanje vladavine zakona, stavile su veto na usvajanje kompletnog sedmogodišnjeg budžeta EU od 1,1 bilion evra.



Ono što je posebno razljutilo nemačku kancelarku jeste to što Poljska i Mađarska blokiraju i paket pomoći za saniranje štete nanesene pandemijom teškog 750 milijardi evra, koji je preko potreban da se ponovo pokrene ekonomija.



U još jednom konfliktu, napetom odnosu između Evropske unije i Turske, nema naznaka rešenja, a nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je razočaranje jer turski vlastodržac nije bio spreman da razgovara sa članicama EU Grčkom i Kiprom o spornoj eksploataciji gasa u istočnom Sredozemnom moru.



Nemačko predsedavanje predlaže da se uvedu sankcije pojedinim građanima Turske i preduzećima, uključenim u istraživanja gasa, ali ta veoma ograničena kaznena akcija neće biti dovoljna za Grčku i Kipar.



Na pregovaračkom stolu je i cilj EU o zaštiti klime do 2030. godine, jer bi u odnosu na 1990. godinu, trebalo da se za 55 odsto smanji emisija ugljen-dioksida.



A u 2050, Evropska unija želi da njena privreda bude u potpunosti neutralna u pogledu klime.



Prema Pariskom sporazumu o klimi, EU je zapravo do februara 2020. morala da predstavi svoje ciljeve za zaštitu klime, a Udruženja za zaštitu prirodne sredine ukazuju da cilj o smanjenju emisije ugljen-dioksida za 55 odsto nije dovoljan da se smanji globalno zagrevanje.



U poslednjih pola godine EU nije napravila napredak ni sa nameravanom novom regulacijom migracija.



Evropska komisija je istina predložila izmenjena pravila u procesu dodeljivanja azila i raspodele izbeglica, o kojima države-članice do samita nisu nijednom diskutovale, bez obzira na pritisak nemačkog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera.



I tu su, navodi se, najveći kočničari Poljska i Mađarska, zajedno sa drugim istočnim državama-članicama.



Veličanstveno najavljivana "Konferencija o budućnosti Evrope", na kojoj bi trebalo da se razmenjuju mišljenja o reformi EU - nije ni počela, jer je pandemija sprečila sastanke uživo.



Političari u svojim zemljama su više u modusu kriznog menadžemnta, nego što u vidu imaju budućnost EU. Uočljiv je, međutim, napredak u strategiji za Afriku i jedinstvenoj politici prema Kini.



Ocenjuje se da će učesnici samita biti jedinstveni i kada su SAD u pitanju, jer su svi za novi početak u odnosima s najvažnijim saveznikom, nakon poraza nepredvidivog Donalda Trampa, što znači da bi o trgovini i bezbednosnom partnerstvu trebalo nanovo da se razgovara sa budućim predsednikom Džozefom Bajdenom.



A koliko bi Evropska unija trebalo da deluje strateški autonomno - to je ponovo sporno.



Francuski predsednik Emanuel Makron teži opsežnoj nezavisnosti "suverene Evrope", a u Nemačkoj, Poljskoj i drugim zemljama EU radije bi da to bude malo manje, jer bez SAD, kako je izjavila nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer, bezbednost Evropske unije u pogledu Rusije ne može da bude garantovana.