Đukanović: Sačuvaćemo Crnu Goru od opasnih eksperimenata
PODGORICA: „Bez obzira na sve izazove i aktuelne probleme na unutrašnjem planu, uveren sam da ćemo se izboriti i sačuvati građansku, multietničku i sekularnu, demokratsku Crnu Goru od opasnih eksperimenata, koji imaju kapacitet da ugroze i stabilnost regiona”, kazao je predsednik Crne Gore Milo Đukanović na sastanku sa predsednikom Vlade Hrvatske Andrejom Plenkovićem u Zagrebu.
Plenković je, kako je saopšteno iz kabineta Đukanovića, izrazio zadovoljstvo prilikom da s njim razgovara o evropskim aspiracijama Crne Gore i pitanjima koja su važna za državu i region, prenela je RTCG.
On je kazao da sa zabrinutošću i interesovanjem prate dešavanja u Crnoj Gori i zato je i ovaj susret, kako je naveo, važan da bi se upoznali sa aktuelnim procesima.
Zajednički je, dodaje se u saopštenju, visoko ocenjen kvalitet bilateralne saradnje, uz podsticaj daljem ekonomskom i infrastrukturnom povezivanju.
"Na kraju otvorenog i naglašeno prijateljskog razgovora, predsednik Đukanović i premijer Plenković su se saglasili da za jedan broj pitanja od zajedničkog interesa treba uložiti dodatni napor na bilateralnom planu kako bi se došlo do obostrano prihvatljivih rešenja", saopšteno je iz Đukanovićevog kabineta.
Sa Amfilohijem sam komunicirao, sa Joanikijem ne
Đukanović je izjavio danas da je sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem komunicirao uprkos neslaganjima po brojnim pitanjima, ali da sa mitropolitom Joanikijem nema komunikaciju i da za to nije bilo inicijative sa strane novoustoličenog mitropolita.
"Svi se moramo potruditi da iskorigujemo odnos prema vrednostima koje nam moraju biti zajedničke. Ako mitropolit, koji pretenduje da bude na tronu Svetog Petra Cetinjskog govori da Crnogorci nisu nacija i da će Crna Gora biti kratkog veka kao pečurke posle kiše, imam problem da razumem - šta onda radite u Crnoj Gori", naveo je Đukanović u emisiji "Argumenti" na Televiziji Crne Gore.
Prema njegovim rečima, oni koji su pokušali da od Cetinja oduzmu Cetinjski manastir, odgovaraće za bezakonje.
Đukanović je kazao da je 4. septembra bio na Cetinju, a ne ispred Hrama, ‘‘zato što se ne oseća dovoljno predsednikom onih koji žele da ruše državu’‘.
On je ponovio ‘‘da je crnogorska Vlada zloupotrebila državne resurse i da nije nacionalno odgovorna’‘.
Na pitanje novinara RTCG, ko je zaslužan za tenzije na Cetinju, Đukanović je izjavio da je greška kada se taj problem definiše kao crkveni.
"Ovo vidim kao državno-politički problem, kao jednu u seriji epizoda obnovljene ofanzive velikosrpskog nacionalizma na Crnu Goru. To je projekat koji datira iz polovine 18. veka i imao je razne faze u tom periodu, a poslednjih par godina prisustvujemo obnovi ofanzive. Pretpostavljam da je neko u štabu velikosrpskog nacionalizma procenio da je sada dobro vreme za novi pokušaj”, rekao je predsednik Crne Gore.
Kada je reč o njegovom savetniku za bezbednost, Veselinu Veljoviću, prema njegovim rečima, njegovo mesto nije bilo u ulozi nekoga ko pokušava da probije kordon na protestima protiv ustoličenja Joanikija u Cetinjskom manastiru.
On je kazao da nije video sukobljavanje i da je, kako tvrdi, Veljović pokušao da u manastiru spusti tenzije.
Đukanović je istakao da je crnogorska crkva izgubila legitimitet pod vrlo specifičnim okolostima.
"Izgubila ga je odlukom jednog nelegitimnog, u tom trenutku, Svetog sinoda CPC, na sednici gde je od sedam članova bilo prisutno dva, a sa političkim obrazloženjem u kojem stoji da se na Podgoričkoj skupštini, koju smatramo nelegitimnom, Crna Gora prisajedinila Srbiji, onda je, valjda logično, da se i CPC prisjedini Pravoslavnoj crkvi Srbije”, rekao je predsednik Crne Gore.
Sada se, dodaje on, postavlja pitanje zašto bi se neko protivio da se u obnovljenoj državi obnovi istorijski neupitna autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve (CPC).
"Tim pitanjem moramo pametno upravljati, kao i pitanjem države. Ništa nam ne znači ako mi proglasimo crkvu autokefalnom, ako ne izgradimo dobre odnose sa pravoslavnim autoritetima u svetu, koji će nam pomoći da dobijemo kanonsko priznanje", istakao je Đukanović.
Govoreći o jeziku u Crnoj Gori on je rekao da je nakon nestanka Jugoslavije, nestao i srpsko-hrvatski jezik.
"Srbija je svoj jezik proglasila srpskim, Hrvatska hrvatskim, Bosna bosanskim...Kada je Crna Gora htela jezik da proglasi crnogorskim, to je bilo ugrožavanje prava Srba. Zašto bi se dogovarali sa Srbijom o tome kako će se zvati naš jezik", dodao je on.