Dojče Vele: Tramp je samo reakcija na populistu Obamu

Ovu tezu zastupa lingvista i teolog Aleksandar Gerlah u svom tekstu za Dojče Vele.



Za manje od godinu dana u SAD će se održati predsedničke izbore i već se uveliko raspravlja o tome kako će zemlja izgledati kada populista Donald Tramp više ne bude bio na vlasti. Međutim, s obzirom na trenutnu situaciju u SAD, ta perspektiva nije tačna: Donald Tramp nije populista kakvim ga mnogi smatraju. To je bio Barak Obama, a Donald Tramp je reakcija na njega, tvrdi Gerlah.



Prema njegovim rečima, postoje itekako „dobri populisti“, oni koji ne insistiraju na granicama i izolacionizmu, već se pozivaju na duh zajedništva. Sa „lošim populistima“ zajedničko im je to da pojednostavljuju stvarnost do te mere da nikakva objektivna politika više nije moguća.



U tekstu se navodi da je Obamina mantra „Da, mi to možemo“ (Yes, We Can) u predizbornoj kampanji 2008. godine bila pravedna i dobronamerna želja da se Amerika, posle olovnih godina pod Bušom, pozitivno transformiše. Ali, nikad nije postalo jasno šta je to konkretno trebalo da se može. Zemlja bi trebalo da se obnovi – ali kako?



Zatim je usledila finansijska kriza i prilika da se na ruševinama braće Liman (Lehman Brothers) izgradi nešto novo. Ali Barak Obama je posegao samo za merama politike koju je naučio: spasio je banke, ali ne i stotine hiljada vlasnika kuća koji su postali beskućnici. Nijedan jedini od bankara koji su izazvali taj haos nije završio u zatvoru.



Mnogi Amerikanci su sve to doživeli kao nešto krajnje nefer i nepošteno.



"A da ste, kao mnogi od njih morali da se preselite u malu sobu u podrumu kod roditelja ili kod nekog drugog rođaka da ne biste završili na ulici, onda bi vam veoma privlačna bila priča o naciji koja se kao porodica brine da sve bude fer i posteno", tvrdi Gerlah, a upravo to je poruka Donalda Trampa: „Amerika na prvom mestu“ (America First) pre svega znači „fer i pošteno za nas Amerikance“. Kosmopolitska agenda funkcioniše samo ako se pošteno igra i na domaćoj sceni, piše Dojče Vele.



Barak Obama je tada zabio poslednji ekser u sanduk nedelotvorne politike, jer je ostao vezan za stare političke paradigme. SAD su nekada bile zemlja sa najvećom mobilnošću: zbog novog posla ljudi bi se selili sa Aljaske na Floridu. Danas toga više nema. Kriza iz 2008. pojačala je ono što je u zemlji već neko vreme tinjalo: nejednakost. Danas su SAD najmanje mobilna zemlja zapada, navodi se u tekstu.



Za budućnost demokratije u SAD važno je pravilno klasifikovati nedavnu prošlost: Donald Tramp nije neki „nesrećni slučaj“ na političkoj pozornici, već neko koga njegovi birači smatraju čovekom koji u zemlju može da vrati poštenje. Brojke za sada Trampu daju za pravo: zaposlenost raste, privreda cveta. Njegovi sledbenici vide da on fer odnose vraća i na međunarodnu pozornicu, u odnosima s drugim nacijama, posebno sa Kinom.



Gerlah poručuje "kosmopolitskim liberalima", u koje ubraja i sebe, da to "nekako svare".