Događaji koji su u svetu obeležili 2021. godinu

Iako su se mnogi nadali da će se, sa početkom vakcinacije, život vratiti u normalu u 2021. godini, korona virus je nastavio da se širi, stvarajući nove mutacije, koje su dovele do još bržeg zaražavanja. Vlade širom sveta su se utrkivale da vakcinišu stanovništvo, a siromašne zemlje pokušavale da obezbede doze.

Više od 7,4 milijarde doza vakcine dato je u 184 zemlje u prvih 11 meseci, ali je bilo mnogo i onih koji su protestovali protiv uvođenja obavezne vakcinacije i kovid propusnica širom sveta.

Sa napretkom vakcinacije države su otvorile granice, ali su Olimpijske igre u Tokiju održane pred praznim tribinama.

S pojavom novih sojeva poput delta plusa i omikrona, ponovo je počelo uvođenje restriktivnih mera širom sveta i zatvaranje granica, a mnogi gradovi otkazali su novogodišnje proslave.

Godinu za nama na geopolitičkom planu obeležilo je i povlačenje američckih snaga iz Avganistana, a rat se posle 20 godina završio kao što je i počeo - sa talibanima na vlasti.

Talibani su zauzeli Kabul 15. avgusta, posle čega je na hiljade stranaca bilo zarobljeno u glavnom gradu, a dramatične scene njihove evakuacije obišle su svet. Poslednji američki vojnici napustili su Avganistan 30. avgusta.

Više od 2.500 pripadnika američke vojske i 4.000 civilnih službenika poginulo je u Avganistanu, dok je život izgubilo više od 170.000 Avganistanaca.

Talibani koji su po dolasku na vlast u pomirljivom tonu obećali "novu verziju" svog režima ubrzo su u praksi pokazali suprotno, a prava žena ponovo su se našla na udaru kao i za vreme njihove prethodne vladavine.

SAD su u 2021. godini dobile novog, 46. predsedika Džozefa Bajdena, koji je inaugurisan 20. januara, dok je Kamala Haris postala prva žena, prva Afroamerikanka i prva osoba azijsko-američkog porekla na mestu potpredsendice SAD.

Dolasku Bajdena u Belu kuću prethodio je upad grupe demonstranata, naklonjenih bivšem predsedniku Donaldu Trampu 6. januara u Kapitol, a u nemirima koje su mnogi ocenili kao pokušaj državnog udara petoro ljudi izgubilo je život.

Prvi Bajdenovi koraci bili su naredba o nošenju maski kako bi se sprečilo širenje korona virusa, kao i odluka o poništavanju izlaska Amerike iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Bajden je vratio SAD u Svetsku zdravstvenu organizaciju, obnovio novi sporazum START na pet godina i založio se za oživljavanje iranskog nuklearnog sporazuma.

Međutim on je zatim povukao i neke jednostrane poteze koji su uznemirili saveznike kao što je povlačenje iz Avganistana, a zajedno sa premijerima Australije i Velike Britanije, Skotom Morisonom i Borisom Džonsonom objavio je trilateralno bezbednosno partnerstvo - AUKUS.

Iako nijedan od trojice lidera nije pominjao Kinu, AUKUS je široko viđen kao odgovor na rastući kineski uticaj, a Peking je osudio taj pakt.

Pakt je doveo i do zaoštravanja odnosa saveznika sa Francuskom, koja je bila besna, jer je zbog njega Australilja odustala od kupovine francuskih podmornica vrednih više milijardi dolara.

Međutim, do zaoštravanja je tokom godine došlo i u odnosima SAD i NATO sa Rusijom, najviše zbog situacije oko Ukrajine.

Dok Zapad tvrdi da Rusija gomila snage na granici sa Ukrajinom i da priprema napad na tu zemlju Moskva to kategorički odbacuje i ističe da je cilj NATO da uvuče Ukrajinu u članostvo Alijanse, čime bi, prema oceni Kremlja, bila ugrozena bezbednost Rusije.

Odnosi SAD i Rusije ocenjuju se gorim nego u vreme Hladnog rata, a rešavanju spornih pitanja nisu doprineli ni sastanci Bajdena i Putina letos u Ženevi uživo, kao ni virtuelni samit u decembru.

Dve sile su čak u jednom trenutku bile povukle ambasadore na konsultacije.

Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma sa SAD i NATO-om, koji uključuju neširenje Alijanse dalje na istok, uključujući i bivše republike S S SR, kao i nerazmeštanje raketa srednjeg i dugog dometa.

Predsednik Rusije Vladimir Putin istakao je na godišnjoj konferenciji za novinare da je Rusija saterana do linije sa koje nema kuda da se povuče.

Pregovori Rusije sa SAD i NATO trebalo bi da budu održani u janauaru, a iz Moskve poručuju da će čvrsto držati liniju odbrane sopstvenih interesa.

"Crvene linije" ne smeju da budu pređene, a situacija je takva da mora da se kaže: "Stanite", poručio je Putin.

Zaoštravaju se odnosi i između Zapada i Kine, a Tajvan ostaje ključna tačka sporenja u problematičnim odnosima između SAD i Kine.

U godini za nama Komunistička partija Kine obeležila je 100 godina postojanja, a tom prilikom kineski predsednik Si Đinping pozao je članove partije, kojih je u 2019.bilo 91,9 miliona što je cinilo 6,6 odsto kineske populacije, da ostanu „cvrsto sacuvaju lojalnost i ljubav prema partiji i narodu, pretvore to u dela i posvete sve, ukljucujuci svoje dragocene živote, partiji i narodu“.

Dok iz zapadnih krugova Kinu i Rusiju optužuju za maligni uticaj u Evropi, a iz SAD traže od Kine da ne pojačava pritisak na Tajvan, a početkom decembra, SAD, Kanada, Australija i Velika Britanija najavile su diplomatski bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu u februaru, zbog navodnog kršenja ljudskih prava, Kina odgovara da SAD da ne iskušavaju granice politike "Jedna Kina", i poručuje da će se Tajvan "vratiti kući".

Kada je reč o kineskoj privredi potredsednik kineske vlade Liju He najavio je da će ovogodišnji i ekonomski rast Kine verovatno premašiti ocekivani cilj.

"Imamo puno poverenje u kinesku ekonomiju sledeće godine", poručio je Liu i dodao da "Kina ubrzava svoju novu strategiju razvoja, paradigmu dvostruke cirkulacije" i najavio da će Kina sledeće godine "održati kontinuitet, stabilnost i održivost makro politike i uložiti više napora da stimuliše vitalnost mikro entiteta.

Godinu za nama obeležila je i eskalcija u odnosima Zapada i Belorusije, prvo zbog incidenta sa avionom Rajanera, koga je Belorusija prinudila da sleti u Minsk, navodno zbog dojave o bombi.

U avionu su bili aktivista Roman Protaševič i njegova devojka koji su uhapšeni, a SAD i EU pojačale sankcije Belrusiji.

U ovog godini došlo je i do migrantske krize na granici Belorusije sa Poljskom, Litvanijom i Letonijom.

EU je optužila predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da je orkestrirao krizu tako što je ohrabrivao migrante da dođu u zemlju, a zatim ih dovodio na granicu sa EU, dok je on odbacio te optužbe i okrivio Zapad za nastalu situaciju.

Nemačka se u godini za nama oprostila od Angele Merkel, koja je 16 godina obavljala funkciju kancelarke.

Merkel je otišla u političku penziju, a na mestu kancelara nasledio ju je Olaf Šolc iz Socijaldemokratske partije.

Angela Merkel je 16 godina bila najmoćnija žena u Nemačkoj, prva žena na dužnosti kancelarke, žena koja je širom sveta bila i priznata i poštovana i koja je obeležila jednu eru.

Do smene lidera došlo je širom sveta, počevši od vojnog puča u Mjanmaru, kojim je srušena izabrana vlada dobitnice Nobelove nagrade za mir Aung San Su Chi, a ona je odvedena u zatvor po optužbama za korupciju i druge navodne zločine. Do vojnog puča došlo je i u Sudanu.

U aprilu se Raul Kastro povukao sa mesta šefa Komunističke partije Kube, okončavši eru liderstva Kastrovih, koja je trajala od pobede njegovog brata Fidela Kastra u Kubanskoj revoluciji 1959.

Suparnici Benjamina Netanijahua, izraelskog premijera sa najdužim stažom, formirali su labavu koaliciju da bi ga u junu svrgnuli sa vlasti posle 12 godina, dok je u julu ubijen predsednik Haitija Žovanela Moiz.

Kada je reč o klimatskim promenama, u Glazgovu je u novembru održana Konferencija UN o klimi COP26, na kojoj su se okupili najviši zvaničnici iz celog sveta.

Na samitu je postignut sporazum koji ima za cilj sprečavanje globalnog zagrevanja, a to je prvi klimatski sporazum kojim se eksplicitno planira smanjenje korišćenja uglja, najgoreg fosilnog goriva za efekat staklene bašte.

Sporazumom su se potpisnice obavezela na hitno smanjenje emisije štetnih gasova i veća izdvajanja za zemlje u razvoju kako bi im se pomoglo da se prilagode uticajima klime.

Dok se svet bori sa uticajima klimatskih promena na život i proivredu, zbog energetske krize koja je izbila u drugoj polovini godine primoran je da se ponovo okrene fosilnim gorivima zbog smanjene ponude gasa što je izazvalo i ograman skok cena energenata.

Kao posledica klimatskih promena svet se u ovoj godini suočio i sa ekstrmnim vremenskim uslovima - velikim poplavama i požarima.