Crna Gora autoputem upada u dužničku klopku Kine

 

Ali tek sa proglašenjem nezavisnosti Crne Gore 2006. postalo je konkretno, piše list i dodaje da je 2014. koncesija dodeljena kineskoj korporaciji Road and Bridge (CRBC), pri čemu je Kina dala na raspolaganje i kredit - u početku je, kažu, reč bila o 800 miliona evra, ali je cena radova u međuvremenu narasla na 1,3 milijarde.

 

„Zapadne studije o izvodljivosti su u prošlosti izrazile sumnju o isplativost ogromnog i skupog projekta u zemlji sa samo 650.000 stanovnika. Ali ipak je gradnja započeta. (…)

 

Sada bi Crna Gora mogla da postane sledeća žrtva kineske dužničke diplomatije, piše švajcarski dnevnik.

 

Podsećaju da je još 2018. američki trust mozgova Center for Global Development zemlju uvrstio u onu grupu kojoj preti opasnost da zbog kineskih kredita dođu u situaciju da ne mogu da plaćaju dugove.

 

„Prema navodima Međunarodnog monetarnog fonda, 2019. je zaduženje crnogorske države iznosilo 80 odsto ukupnog budžeta, a ove godine bi to moglo da naraste i do 93 odsto. Četvrtina tih dugova se odnosi na Kinu, i taj udeo stalno raste“, dodaje Noje cirher cajtung.

 

Navode da Kina u okviru strategije „Jedan pojas, jedan put“ (One belt, one road) širom sveta investira velike sume novca u infrastrukturu.

 

„U Crnoj Gori je ovog leta Kina po investicijama pretekla Rusiju. Za vreme vladavine Mila Đukanovića postajala je sve veća zavisnost od takozvanog korozivnog kapitala, dakle novca iz autoritarnih država koji se dodeljuje bez uobičajenih kontrolnih mehanizama pravne države. To ima veze sa sistemom vladavine ovog dugovečnog vladara, ali i sa manjkom alternative. Crnoj Gori, kao zemlji koja nije članica EU, vrlo je ograničen pristup novcu iz strukturnih fondova Unije“, navodi se u tekstu.

 

List analizira i računicu Kine:

 

„Peking na taj način obezbeđuje pristup strateškoj infrastrukturi, a indirektno i mogućnost političkog uticaja. Zato kineski kreditori, za razliku od Evropljana, ne postavljaju pitanja o isplativosti nekog projekta ili o transparentnosti. Najvažniji crnogorski partner Kineza je Bemadž, firma za koju se kaže da je tesno povezana sa Đukonovićevom partijom“, navodi list, prenosi podgorički portal Borba.

 

Pri tom kineski krediti nipošto nisu povoljni. „Država snosi rizik promene deviznog kursa, a za sporove je nadležan sud u Hongkongu. A priča se da u ugovoru postoji i klauzula po kojoj Kina dobija pravo korišćenja zemlje u Crnoj Gori, ako država ne bude u mogućnosti da vrati dugove. Kina je već pokazala zanimanje za Luku Bar. Na sličan način je Luka Hambantota na Šri Lanki dospela pod kinesku kontrolu.“

 

Nova crnogorska vlada traži način kako da otplati rate kredita - samo sledeće godine ona iznosi 67,5 miliona dolara.

 

Trenutno su različite opcije na stolu, od novih zaduženja kod Međunarodnog monetarnog fonda, do prodaje dugova stranim investitorima.

 

Ali svi posmatrači, navodi se, slažu se oko toga da Crna Gora bez pomoći spolja te dugove neće moći da plati.

 

Pre nekoliko dana je Podgorica uzela novi kredit kod zapadnih banaka u iznosu od 750 miliona evra.

 

„A šta će da bude sa autoputem?“, pita se list.

 

„Prva deonica od 41 kilometra bi trebalo da bude završena sledeće godine. Ali niko ne zna šta će biti sa drugim delovima. Čak i za nužne prilazne puteve potrebno je da se nađu novi krediti. Ako to ne uspe, ovaj projekat će konačno da postane ono kako ga u Crnoj Gori već mnogi nazivaju: Autoput koji od nigde vodi nikuda“, piše švajcarski dnevnik.