Blumberg ulazi u debatu sa ostalim kandidatima demokrata

Blumberg je izjavio da će stati na crtu svojim rivalima koje je do sada "izbegavao", jer nije izlazio na stranačke izbore. Najavio je da će koristiti sopstvene fondove za televizijsko predstavljanje svojih političkih stavova.



Najnovija istraživanja pokazuju da Blumberg ima 18 odsto podrške birača za demokratsku nominaciju.



Bivši gradonačelnik Njujorka, koji u novembru krenuo u kampanju za nominaciju demokrata, pojaviće se sutra na debati u Las Vegasu zajedno sa bivšim američkim podpredsednikom Džo Bajdenom, senatorima Bernijem Sandersom, Elizabet Voren, Ejmi Klobučar i bivšim gradonačelnikom Sout Benda u Indijani, Pitom Batidžidžom.



Drugi američki milijarder i filantrop, Tom Stejer, još se nije kvalifikovao za ulazak u stranačku trku ka Beloj kući.



U Blumbergovoj kampanji se ističe da je pridobio osnovnu podršku u SAD i da je njegovo učešće u predstojećoj debati najnovija potvrda da su se "u njegov plan i sposobnost da pobedi Trampa uverili mnogi Amerikanci".



"Majk je uveren da će u debati sa drugim kandidatima biti uverljiv i predstaviti se kao najbolji kandidat, onaj koji je sposoban da pobedi Donalda Trampa i ujedini zemlju", prenosi AP saopštenje Blumbergovog direktora kampanje, Kevina Šikija.



Demokratski nacionalni komitet nedavno je promenio pravila za učešće kandidata u kampanji, čime su se Blumbergu otvorila vrata da se uključi u debatu umesto nekih koji su odustali od trke za nominaciju.



Ranije se od kandidata zahtevalo da prikupe određene novčane donacije, ali Blumberg, čije se bogatstvo procenjuje na oko 60 milijardi dolara, ne prima donacije, već sam finansira svoju kampanju.



Ova debata u Las Vegasu biće nešto sasvim drugačije u poređenju sa živopisnim promotivnim aktivnostima koje inače organizuje Blumbergov izborni štab.



Blumberg je izdvojio više od 300 miliona dolara za TV oglašavanje i predstavljanje svojih političkih stavova, ali bez sučeljavanja sa drugim kandidatima.



Do sada se pojavljivao na skupovima u preko 20 saveznih država, a u njegovim nastupima nije bilo dozvoljeno postavljanje pitanja, govori su mu u proseku trajali oko 15 minuta i često ih je čitao sa telepromptera.



Ponekad je imao i neprijatne susrete sa nezadovoljnim građanima, kao nedavno u Tenesiju, kada je jedan demonstrant skočio na binu i uzvikivao: "Ovo nije demokratija, ovo je plutokratija".



Publika koja je naklonjena Blumbergu reagovala je i nađačala demonstranta pevajući: "Mi volimo Majka".



Na zakazanoj debati, Blumberg će se suočiti sa većim izazovima.



Njegovi takmaci demokrate od nedavno su intenzivirali napade na njega, uz optužbe da pokušava da "kupi izbore" i podržava policijsku taktiku u Njujorku nazvanu "zaustavi i pretresi", koja je uglavnom uperena na afro-Amerikance i hispano-Amerikance.



Blumbergu će Las Vegas biti prvo ozbiljnije sučeljavanje stavova sa drugim demokratski kandidatima.



On je izbegao učešće u stranačkim izborima u Ajovi, Nju Hempširu, Nevadi i Južnoj Karolini, da bi se usredsredio na izbore u 14 država koji se održavaju 3. marta, kao i na one koji slede posle toga.



Retko kada Blumberg svoje rivale zove imenom, iako se njegova kampanja zasniva na tezi da niko od njih nije u stanju da pobedi Trampa.



Svoju kampanju je u najvećoj meri zasnovao na pretpostavci o Bajdenovom neuspehu i bio je veoma agresivan prema afro-Amerikancima na jugu SAD, glavnom uporištu pristalica Džo Bajdena.



Bivši američki potpredsednik je izjavio da smatra da se "kampanja ne može kupiti".



"Naćićemo se oči u oči i imaću priliku da debatujem s njim o svim važnim pitanjima kao što je i policijska taktika "zaustavi i pretresi", uzvratio je Bajden prošle nedelje.



Na osnovu rezultata nedavne telefonske ankete, Sanders je na čelu demokratske trke za predsedničku nominaciju sa 31 odsto nacionalne podrške, Blumberg ima 19, Bajden 15, Voren 12, Klobučar devet i Butidžidž osam, dok Sejer ima samo dva posto podrške.



U pitanju su rezultati telefonske ankete na uzorku od 527 demokrata i demokratski orijentisanih nezavisnih glasača, koju je sproveo Marist institut za istraživanje javnog mnjenja.