Belorusija: Tri vojne baze stavljene u pripravnost
MINSK/BRISEL: Belorusko Ministarstvo odbrane stavilo je u pripravnost tri vojne baze i rezerviste.
Tokom sledeće faze provere borbene gotovosti, 1868. artiljerijska baza, 969. rezervna tenkovska baza i 3620. artiljerijska baza stavljaju se u najvišu borbenu pripravnost, saopštilo je belorusko Ministarstvo odbrane, preneo je TASS.
Ministarstvo je ranije navelo da je jedan broj vojnih jedinica stavljen u najvišu borbenu pripravnost tokom treće faze sveobuhvatne provere vojske koja je započela 24. avgusta.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko naložio je Ministarstvu odbrane da pažljivo prati kretanje snaga NATO u Poljskoj i Litvaniji i takođe, da stavi snage uz zapadnu granicu u punu borbenu pripravnost usled rastućih tenzija u regionu.
U Belorusiji i dalje traju protesti protiv rezultata nedavnih predsedničkih izbora, na kojima je Lukašenko osvojio šesti mandat, a za koje opozicija tvrdi da nisu bili regularni.
EU planira sankcije za 31 zvaničnika
Evropska unija planira da do sredine septembra uvede ekonomske sankcije 31 beloruskom zvaničniku, uključujući ministra unutrašnjih poslova, rekla su trojica evropskih diplomata, prenosi Rojters.
Gotovo mesec dana od početka masovnih protesta zbog rezultata predsedničkih izbora na kojima je sadašnji predsednik Aleksandar Lukašenko ponovno proglasio pobedu, EU planira da uvede sankcije i podrži pozive na nove izbore.
Prvobitno smo dogovorili 14 imena, ali mnoge države misle da to nije dovoljno. Sada smo postigli konsenzus o još njih 17, rekao je evropski diplomata. On je naveo da je reč o visokim zvaničnicima odgovornim za izbore i nasilje protiv demonstranata.
Ministri spoljnih poslova EU zatražili su prošlog meseca u Berlinu političku podršku za sankcije beloruskim zvaničnicima, uključujući zabranu putovanja u EU i zamrzavanje imovine.
Grčka i Kipar, koji traže odvojene sankcije za Tursku zbog spora na istočnom Sredozemlju, još treba da daju podršku sankcijama beloruskim zvaničnicima.
Diplomatski izvori su rekli da bi te dve zemlje mogle iskoristiti davanje podrške sankcijama beloruskim zvaničnicima kako bi osigurale strože sankcije za Tursku.
Imena beloruskih zvaničnika koji će biti na spisku za sankcije još se mogu dodavati i uklanjati sa spiska, ali diplomati navode da bi formalni dogovor mogao da bude postignut 21. septembra na sledećem sastanku ministara spoljnih poslova EU. Sankcije bi trebalo da stupe na snagu 22. septembra.
Litvanija, Letonija i Estonija već su nametnule sankcije beloruskim zvaničnicima krajem avgusta.
Za razliku od liste baltičkih zemalja, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko neće biti na spisku EU za uvođenje sankcija.
Nemačka, koja trenutno predsedava EU, traži više vremena za dijalog i želi da ostavi mogućnost da Lukašenko kasnije bude stavljen na spisak zvaničnika Belorusije kojima će EU uvesti sankcije.