Američki general: Nismo znali šta radimo u Avganistanu

List je to objavio na osnovu poverljivih dokumenata vlade, nazvanih "Avganistanski papiri", do kojih je došao.



Dokumenti su prikupljeni u okviru federalnog projekta koji se bavio ključnim greškama u najdužem oružanom sukobu u istoriji SAD.



U pitanju je više od 2.000 strana ranije neobjavljenih zabeleški intervjua sa ljudima koji su imali direktnu ulogu u ratu, od generala i diplomata do humanitarnih radnika i avganistanskih zvaničnika, navodi list.



Američka vlada je, kako se dodaje, pokušala da zaštiti identitet većine intervjuisanih i prikrije skoro sve njihove izjave, a "Vašington post" je posle trogodišnje pravne bitke dokumenta objavio shodno Zakonu o slobodi informacija.



U intervjuima, više od 400 insajdera govorilo je o tome šta je pošlo naopako u Avganistanu i na koji način su SAD bile uvučene u sukobe koji su trajali skoro dve decenije.



"Bili smo lišeni osnovnog razumevanja Avganistana - nismo znali šta radimo. Šta smo pokušavali tamo da uradimo? Nismo imali blage veze u šta se upuštamo", rekao je 2015. godine Daglas Lute, general sa tri zvezdice koji je služio za vreme administracija Džordža Buša i Baraka Obame.



"Da je američki narod znao za obim ove disfunkcionalnosti...2.400 života je izgubljeno", rekao je Lute, koji je za smrt američkih vojnika optužio birokratske nesuglasice između Kongresa, Pentagona i Stejt departmenta.



"Ko će reći da je ovo bilo uzalud?", zapitao je Lute.



Od 2001. godine, kada je napadnut Avganistan, više od 775.000 američkih vojnika je raspoređeno u toj zemlji. Od njih, 2.300 je poginulo, a 20.589 ranjeno, pokazuju podaci Ministarstva odbrane.



Intervjui pokazuju kako tri predsednika, Džordž Buš, Barak Obama i Donald Tramp, kao i njihovi vojni komandanti, nisu uspeli da ostvare svoja obećanja i preuzmu kontrolu nad situacijom u Avganistanu.



"Vašington post" napominje da su mnogi intervjuisani mislili da njihova svedočenja neće izaći u javnost i da su američki zvaničnici priznali da su njihove ratne strategije bile pogrešne i da je Vašington potrošio ogromne sume novca pokušavajući da Avganistan pretvori u modernu zemlju.



Ukazuje se i na neuspele pokušaje američke vlade da smanji korupciju, izgrade kompetentnu avganistansku vojsku i policiju i spreče trgovinu opijumom.



Od 2001. godine, američko ministarstvo odbrane, Stejt department i USAID potrošili su između 934 i 978 milijardi dolara, prenosi list, pozivajući se na računicu Nete Kroford, profesorke političkih nauka.



U tu sumu nije uračunat novac koje su potrošile druge agencije, kao što su CIA ili Ministarstvo za veterane, koje je odgovorno za zdravstvenu zaštitu.



"Šta smo dobili za tih potrošenih bilion dolara? Šta je vredno te sume?". To pitanje postavio je Džefri Igers, penzionisani marinac, pripadnik "Foka" i službenik Bele kuće za vreme Buša i Obame.



"Posle ubistva Osame bin Ladena, rekao sam da se on verovatno smeje zbog količine novca koju smo potrošili u Avganistanu", kazao je Igers.



Dokumenta takođe bacaju svetlo na niz kontradiktornih izjava koje su u javnosti izneli američki predsednici, vojni komandanti i diplomate, a koji su uveravali Amerikance iz godine u godinu da ima napretka u Avganistanu i da vredi ratovati.



Nekoliko intervjuisanih su govorili o eksplicitnim i upornim naporima američke vlade da smišljeno obmanjuju javnost, navodi list, dodajući da su rekli da je bilo uobičajeno u vojnim štabovima u Kabulu, kao i u Beloj kući, da se statistika "prepravi" kako bi izgledalo da SAD dobijaju rat, što nije bio slučaj.



Vojni pukovnik Bob Krauli je govorio kako su podaci menjani da bi se predsedniku predstavila najbolja moguća slika.



Krauli, koji je bio savetnik američke vojne komande 2013. i 2014. rekao je da su istraživanja bila potpuno nepouzdana i urađena tako da sugerišu da je sve što SAD rade u Avganistanu dobro.



Džon Sopko, šef federalne agencije koja je sprovela intervju, priznao je za "Vašington post" da su dokumenta pokazala da su zvaničnici "konstantno lagali američki narod".