Alston: Svetu preti "klimatski aparthejd" bogatih i siromašnih
ŽENEVA: Specijalni reporter UN za ekstremno siromaštvo Filip Alston upozorio je na mogućnost pojave "klimatskog aparthejda", u kojem će bogati moći da plate da izbegnu glad, dok će ostatak sveta patiti zbog klimatskih promena.
Alston je kritikovao korake koje su preduzela tela UN kao "očigledno neadekvatne", navodeći da će, čak i ako budu ispunjeni trenutni zadaci, milioni ljudi osiromašiti, prenosi Bi-Bi-Si.
U izveštaju koji je Australijanac, koji je deo panela UN o nezavisnim stručnjacima, predao Savetu za ljudska prava UN, upozorava se da će rastućim temperaturama i potencijalnim nedostatkom hrane i sukobima, koji bi mogli da prate takve promene, najteže biti pogođeni najsiromašniji na svetu.
On predviđa da će zemlje u razvoju pretrpeti najmanje 75 odsto troškova klimatskih promena, uprkos činjenici da siromašnija polovina svetske populacije proizvodi samo 10 odsto emisija štetnih gasova.
"Oni koji su najmanje doprineli emisijama, najviše će pretrpeti štete", naveo je Alston dodajući da bi efekti mogli da ponište 50 godina napretka koji je postignut po pitanju smanjenja siromaštva.
S druge strane, kako je naveo, bogati u zapadnim zeljama već se bore protiv ekstremnih vremenskih uslova.
Kao primer, Alston je podsetio da je, kada je uragan Sendi pogodio Njujork 2012. godine, većina građana ostala bez struje, ali je sedište globalne bankarske grupacije Goldman Saks bilo zaštićeno desetinama hiljada peščanih džakova i imalo struju zahvaljujući generatoru, dok su privatni vatrogasci poslati da spasavaju vile bogatih.
To, kako je naveo, preveliko oslanjanjanje na privatni sektor verovatno će dovesti do "klimatskog aparhejda", u kojem će bogati izbeći visoke temperature, glad i sukobe.
Međuvladin panel o klimatskim promenama upozorio je još 2007. godine da će najsiromašniji na svetu biti najgore pogođeni klimatskim promenama, a Alston u svom izveštaju žestoko kritikuje nedostatak akcije, uprkos takvim upozorenjima.
Nije ostao dužan ni brojnim svetskim političarima, ocenjujući da sumorni govori vladnih zvaničnika na redovnim konferencijama ne vode ka smislenim akcijama.
Među onima koji su se našli na meti njegovih kritika su brazilski predsednik Žair Bolsonaro zbog otvaranja prašuma za rudarstvo, kao i predsednik SAD Donald Tramp zbog davanja nadzornih funkcija bivšim lobistima i aktivnog ućutkivanja i zamagljivanja klimatske nauke, kao i smanjenja mera za zaštitu životne okoline.
Alston je kritikovao i Savet za ljudska prava UN, kojem je predao izveštaj, navodeći da to telo mora da zatraži da se uradi hitna studija stručnaka o mogućim opcijama za izbegavanje katastrofe i da predloži i nadgleda određene akcije.
U izveštaju, Alston procenjuje da bi 140 miliona ljudi moglo da bude raseljeno kao posledica klimatskih promena u podsaharskoj Africi, južnoj Aziji i Latinskoj Americi.
Alston je, takođe, upozorio da bi i demokratija mogla da bude ugrožena u vreme kada se vlade budu borile da naprave velike promene kako bi se suočile s klimatskim promenama.
