2019. u svetu, Makron: Naša kuća gori

Godina protesta - mogao bi da glasi naslov rezimea 2019. godine.



Najveću pažnju privukli su protesti u Hongkongu, kao demokratska kampanja sa gledišta zapada, a secesionistička s gledišta Kine, koji su pokrenuti zbog zakona o ekstradiciji. Zakon je u međuvremenu povučen, ali to nije bilo dovoljno da zaustavi proteste, koji su prerasli u širu secesionističku kampanju u poluautonomnoj kineskoj teritoriji.



Protesti su u februaru izbili i u Alžiru, što je dva meseca kasnije rezultiralo ostavkom predsednika Abdelaziza Buteflike, posle 20 godina provedenih na vlasti.



Demonstriralo se i u Francuskoj, i te kako, zatim u Iraku, Sudanu, Libanu, Iranu, Boliviji, Indiji. Protekle godine svet je pratio i sagu o Bregzitu, postavljajući pitanje kada će, da li će, odnosno da li će uopšte Britanija napustiti EU.



Odgovor je stigao u decembru, posle turbulentnog puta. Na vanrednim izborima 12. decembra laburisti doživljavaju krah, a konzervativci britanskog premijera Borisa Džonsona osvajaju većinu u parlamentu, što je najveća pobeda torijevaca od vremena "čelične ledi" Margaret Tačer.



Tada je postalo jasno da će Džonsonov slogan "Završimo Bregzit" biti sproveden u delo. Ono što njegovoj prethodnici Terezi Mej nije uspelo, Džonson je završio ekspresno. Već 20. decembra poslanici su podržali izlazak zemlje iz EU do 31. januara.



To će, bez sumnje, biti najizazovniji geopolitički potez Britanije od Drugog svetskog rata.



Svet je letos netremice pratio posledice požara, koji su progutali prašume u brazilskom delu Amazonije, ključne u borbi protiv globalnog zagrevanja.U 2019. buknulo je čak 80.000 požara u Amazoniji, što je rekordan broj u poslednjoj deceniji, a izgorela je površina veličine Nju Džersija.



Na meti kritika našao se brazilski predsednik Žair Bolsonaro, zato što je, ako ne ohrabrivao, onda dozvolio poljoprivrednicima da krče šume.U avgustu je ovim povodom reagovao na Tviteru i francuski predsednik Emanuel Makron.



"Naša kuća gori. Bukvalno", napisao je Makron.Međutim, Makron je sam "zapalio" stari kontinent, upozorenjem koje je zateklo i Evropsku uniju i NATO.Makron je u novembru uzburkao javnost i saveznike ocenom da je NATO mrtav, a da se Evropa nalazi na ivici ponora.



On je u intervjuu za britanski "Ekonomist" poručio da Evropa mora da se probudi i počne strateški da razmišlja o sebi kao o geopolitičkoj sili, jer, u protivinom, kako je ocenio, više neće kontrolisati vlastitu sudbinu.



Istovremeno, Makron je zatražio i reformu Evropske unije, čime je "zakočio" proširenje na Zapadni Balkan i pokrenuo temu koja neće moći da se zaobiđe.



Nakon što u oktobru Severna Makedonija i Albanije nisu dobile "zeleno svetlo" za početak pregovora, Makron je rekao da nisu stečeni uslovi za dalje proširenje, jer, kaže, evropski blok "ne funkcioniše ni sa 27 clanica, a još će manje funkcionisati sa više od 30".



U javnost su izašli i detalji francuskog "non-pejpera" koji zagovara postepeno pridruživanje, ali otvara i brži put do evropskih fondova za potencijalne članice.Taj dokument praktično predstavlja potvrdu Makronove devize "prvo reforma EU, pa proširenje".



Francuski predlog zasnovan je na četiri principa - etapno pristupanje i prilagođavanje EU institucijama, stroži uslovi tokom procesa, veća finansijska pomoć i konkretnije koristi za građane i reverzibilnost, odnosno mogućnost nazadovanja ili sankcionisanja ako zemlja kandidat nazaduje u ispunjavanju kriterijuma.



Američki predsednik Donald Tramp je u godini na izmaku ušao u istoriju i to dva puta - prvo 30. juna kada je postao prvi predsednik SAD koji je kročio na tlo Severne Koreje, a potom i 19. decembra kada je Predstavnički dom američkog Kongresa glasao za njegov opoziv.



Sastanak Trampa i Kima u demilitarizovanoj zoni usledio je četiri meseca nakon njihovog susreta u Hanoju u februaru, koji je predsednik SAD neočekivano ranije napustio jer je Pjongjang tražio potpuno ukidanje sankcija.



Početkom decembra Pjongjang je upozorio SAD da sprema "božićni poklon", na šta je Tramp u šaljivom maniru odgovorio da će to možda umesto raketne probe biti neka lepa vaza.



Tramp je, takođe, postao treći americki predsednik u 243 godine dugoj istoriji SAD koji će se suočiti sa suđenjem u Senatu i potencijalnom smenom sa funkcije, pošto je Predstavnički dom, koji "drže" demokrate, glasao za njegov opoziv, što bi moglo dodatno da zaoštri stranačke tenzije širom duboko podeljene Amerike.



Pre Trampa ovakvo iskustvo su imali Endrju Džonson i Bil Klinton čiji opoziv nije prošao u Senatu, a Ričard Nikson podneo je ostavku pre nego što je glasanje o njegovom opozivu dospelo na dnevni red.



Ovo ne znači Trampovu smenu s položaja, već je samo otvoren put za suđenje u Senatu, gde republikanci imaju većinu, tako da su male šanse da će Tramp biti smenjen sa funkcije.



Istovremeno, trgovinski rat SAD i Kine se nastavlja, a Trampov stav da su "trgovinski ratovi dobri i da se lako dobijaju" nije se potvrdio u ovom slučaju.



Posle strategije međusobnog uvođenja tarifa, dve strane tek u decembru postižu neku vrstu dogovora o "prvoj fazi" sporazuma. Obe strane proglasile su pobedu u ovom ekonomskom ratu, ali glavne razlike između dve ekonomske supersile ostaju, što ukazuje da će 2020. biti turbulentna i na trgovinskom frontu.



Održani su i izbori za Evropski parlament - desničari ipak nisu pobedili, a tradicionalno najjače stranke narodnjaci i socijaldemokrate ostale su dominantne, ali ipak slabije u odnosu na prethodan saziv. Nova predsednica EK je Ursula fon der Lajen, visoki predstavnik za spoljnu politiku je Žozef Borel, a komesar za proširenje Oliver Varheji.



U 2019. je Makedonija, u skladu sa Prespanskim sporazumom, promenila ime u Severna Makedonija.



Lider opozicije u Venecueli Huan Gvaido samoproglasio se za predsednika, a na Novom Zelandu su teroristi istovremeno napali dve džamije u gradu Krajstčerč. U tim napadima poginula je 51 osoba.



U katedrali Notr Dam u Parizu u aprilu je izbor požar velikih razmera, tokom radova na rekonstrukciji. Vatrena stihija uništila je krov i zvonik, a jedan od najtežih segmenata raščišćavanja bilo je uklanjanje 50.000 cevi skela. Da bi se obezbedila zgrada skele moraju u potpunosti da se uklone i tek onda, 2021. godine, mogla bi da počne obnova katedrale. Zbog požara, prvi put od Francuske revolucije, u katedrali Notr Dam 2019. nije održana božićna služba.



Pred kraj godine, u Japanu je car Naruhito preuzeo zvanično tron, pošto je njegov otac Akihito postao prvi japanski monarh koji je abdicirao u poslednja dva veka.



Američke snage ubile su lidera Islamske države Abu Bakr al-Bagdadija, dok je 16-godišnja tinejdžerka iz Švedske Greta Tunberg postala simbol borbe protiv klimatskih promena.