INTERVJU: BORIS ROJEVIĆ, TRENER RK VOJVODINA I NOVI SELEKTOR RUKOMETAŠA SRBIJE: Udahnuću novi život srpskom rukometu

Posao koji bi svaki trener poželeo da ga dobije, opet s druge strane mesto predodređeno, bar na ovim prostorima, pa čak i na linč i za najmanju sitnicu. Nema sumnje da su pre Rojevića srpsku reprezentaciju predvodila zvučnija igračka imena, ali su stratega aktuelnog srpskog šampiona za ovu važnu i odgovornu funkciju, kod rukovodilaca RSS delegirali,između ostalog, znanje, predanost radu, posvećenost, vrednoća, neustrašivost, ali i spremnost da preuzme odgovornost. E, upravo je takav Boris Rojević, koji uz sve navedeno ima i energiju da muški rukomet trgne iz letargije, nikad ne odustaje i nikada se ne osvrće na radno vreme.

Rođeni Vrbašanin sve je to dokazao kada je kao tada nedokazano trenersko ime preuzeo kormilo novosadske Vojvodine, i tom  teškom trenutku, a potom s njom osvojio 17 trofeja, od toga pet  uzastopnih titula i evropski pehar namenjen pobedniku EHF Evrokupa. Poverenje je dobio u periodu olimpijskog ciklusa od četiri godine, do 2028. godine, a već za dva meseca čekaju ga baraž mečevi sa Španijom za plasmanna Svetsko prvenstvo.

Na mesto direktora reprezentacije postavljen je potpredsednik Vojvodine Marko Vujin. Uz Borisa Rojevića u stručnom štabu biće prvi saradnik Mirko Skoko, trener Krke iz Slovenije, o fizičkoj spremi brinuće se Aleksandar Tunguz, kondicioni trener Ramnicu Valčea, koji je već radio s Rojevićem u Vojvodini. Za video analitiku biće zadužen Dragiša Koračević, trener Leotara iz Trebinja.

Boris još nije odredio ko će raditi s golmanima, a nezvanično se spominjalo ime Dejana Perića.

Dobili ste ogromno poverenje čelnika Rukometnog saveza Srbije. Da li ste to priželjkivali, nadali se?

– Najpre bih da se zahvalim na ukazanom poverenju, kako meni lično, tako i mom klubu Vojvodini, Gradu Novom Sadu, mojim Vrbašanima, ali i saradnicima. Ne postoji trener koji ne mašta da sedne na reprezentativnu klupu, meni se to dogodilo sa 44 godine, i ponosan sam na to. Nikada se nisam bojao posla, a ni izazova. Mnogi su mi govorili ovo nije trenutak za preuzimanje reprezentacije. A, ja sam baš mislio da jeste i nedvosmisleno sam to rekao predsednici RSS Mileni Delić. Velika je čast biti selektor svoje zemlje.

Da li ćete paralelno da vodite i Vojvodinu?

– To je bio donekle moj uslov s obzirom na to da sam nedavno produžio ugovor s klubom. Imamo velike ambicije, za koju godinu želimo da u Sprsku Atinudovedemo Ligu šampiona. Za sve to, dobio sam i podršku kluba sa predsednikom Dušanom Bajatovićem na čelu, kao i od direktora Darka Jevtića i potpredsednika Marka Vujina, koji će sa mnom biti u reprezentaciji.

Koliko ćete postići da to dvoje uskladite?

– Nijedan od ta dva posla neće da trpi, jer prateći Vojvodinu pratiću sva domaća i evropska takmičenja. Ne vidim problem.

Da li su pred vas postavljeni ciljevi ili ste ih vi sami definisali?

 – Samo po sebi se nameće kraj mog ugovora i godina 2028. kada bismo, posle duže vremena, izborili plasman na Olimpijske igre u Los Anđelesu. Plasmani na velikim takmičenjima nisu za hvalu. Sve je to nemoguće bez kvalitetnih igrača koji igraju u najjačim evropskim ligama i klubovima. Pitamo se zašto imamo loše rezultate. Imamo samo dvojicu igrača u top-12 klubova u Lige šampiona – Dragana Pešmalbeka u Vespremu i Miloša Kosa iz Zagreba. Želja mi je da imamo tzv. B reprezentaciju u kojoj bi bili igrači prvenstveno iz domaćih klubova, koji bi se češće okupljali i dokazivali.

Srpska reprezentacija nije se baš proslavila na velikim rukometnim takmičenjima. Orlova od Londona i OI 2012. godine nema na smotri najbljih sportista sveta. Na SP 2015. i 2017. nisu se ni plasirali, 2019. su bili 19, četiri godine kanije 11. Šest puta su se plasiralina EP od 2014. do 2024, a bili su plasirani redomna 13, 15, 12, 20, 14. i 19. mestu.

– Ako je suditi na osnovu iznesenog, tu leži ključ cele ove priče. Na svakom takmičenju od naše reprezentacije javnost, pa i igrači pod njihovim pritiskom, su bez pokrića tražili i očekivali dobrere zultate, nerealne ciljeve, čak se išlo i do medalje. Kao posledicu imali smo utučene i bezvoljne igrače, a razočarani odijum. Potrebno je imati realne želje spram raspoloživih snaga – kategoričan je Rojević.

Možda da očekujemo neko staro ime, koje se „izgubilo“ čestim promenama selektora?

 – Smatram da je Đerona radio predano taj posao, da je angažovao sve ono što imamo najbolje, davao im šansu, ne vidim koji su to igrači „zaboravljeni“. Nemamo mi mnogo igrača u opciji, tako da svaki igrač nam je dragocen, niti imam pravo da ga se olako odreknemo.

Kada ste preuzimali reprezentaciju, da li ste pomislili da bi eventualni rezultatski neuspeh, moga da se odrazi na vašu klupsku karijeru?

– Mnogi su me odgovarali od reprezentacije zbog (ne)kvaliteta i nemogućnosti da se napravi dobar rezultat. Šta znači neuspeh. Ja ne preuzimam reprezentaciju koja je osvojila medalje, već onu koja je samo 2012. godine osvojila srebro, a sve ostale plasman je bio iznad 12. mesta. Zašto su očekivanja velika i nerealna? Mi 10 godina nismo ušli u top-10. Ajde da nam cilj bude da na naredna dva takmičenja da se nađemo u prvih 10 timova, pa da onda razmišljamo dalje.

Bojite li se reprezentativnih izazova?

– Čeka nas veliki posao u narednom periodu. Nezahvalno je bilo šta da obećavam, pogotovo u situaciji kada smo se našli u nezavidnoj situaciji. Godinama se usložnjavala situacija, samim tim je nemoguće ni preko noći da se naprave ozbiljniji pomaci. Moji saradnici i ja daćemo sve od sebe da to ubrzamo, ali ne po svaku cenu. Ono što mogu da obećam je to da ću upotrebiti svo svoje znanje i sposobnosti i uz dvadesetčetvoročasovnu posvećenost rukometu pokušati da udahnem novi život srpskom rukometu. Motiva ima na pretek, uspostaviću saradnju sa svima, trenerima, klubovima, igračima... Samo zajedničkim radom možemo da stvaramo igrače, regrutujemo novu rukometnu snagu. Za koju godinu trebalo bi da dobijemo široku bazu iz koje ćemo da selektiramo igrače za vrhunska dela, jer samo s vrhunskim igračima možemo da imamo rezultat.

Znači li to da ćete da odmah podmladite reprezentaciju?

– Imam plan, rekao sam da ne želim ništa preko noći da lomim i odmah. Najpre, obaviću razgovore sa aktuelnim reprezentativcima, potom i sa potencijalnima, kao i s onima koji svojim kapacitetom možemo da dovedemo do dresa s nacionalnim grbom. Želim da postepeno stvaram i podmlađujem reprezentaciju, da imamo igrače koji će da iznesu ceo olimpijski ciklus, da se iz godine u godinu vidi napredak. Imam veliko poštovanje za ono što je radio Toni Đerona, bio sam i jedno vreme deo stučnog štaba, želim da nastavim tamo gde je on stao u tom segmentu.

S kakvim ambicijama dočekujete majski baraž sa Španijom?

– O Španiji je iluzorno trošiti reči, favoriti su. Jako malo vremena imamo zajedničkog rada, svega nekoliko dana. Obećavam da ćemo skupo prodati kožu, da ćemo se boriti, a da li će to da bude dovoljno neka rukometna javnost sudi.

Stiče se utisak da je rukometni basen sve plići?

– Slažem se s tom konstatacijom. Potrebna nam je šira baza, jer iz kvantiteta dolazimo do kvaliteta. Činjenica je da je u Srbiji sve manje dece, pogotovo one zainteresovane da se bave rukometom. Ni u drugim sportovima nije mnogo bolje. Primera radi, među decom od 10 do 15 godina njih četiri odsto treneira rukomet, 22 odsto košarku, dok 44 se opredeli za fudbal.

Da li ćete u reprezentaciji primeniti sistem igre koji negujete u Vojvodini?

– Biće sličan, ali prilagođen raspoloživim igračima. Locirao sam da u oba slučaja imaću isti problem, a to je „specijaliste“ za odbranu, odnosno napad, što nije dobro. U reprezentaciji nemamo visoke i krupne bekove, već brze poput Kojadinovića, Kosa i Kukić, tako da ćemo morati da baziramo igru „jedan na jedan“, dosta ukrštanja, kretnji pivota...U odbrani, ubacićemo pretvarajuće odbrane, modefikovati zonu 6-0, ubrzati igru...

U većini reprezentacija okosnicu čine igrači iz šampionskog sastava te zemlje. Da li očekujemo da bi i Vojvodina mogla da krene tim putem?

– Mi već imamo nekoliko reprezentativaca u našim redovima. Pokušavamo da vraćamo karijeru mnogim igračima. Tu su već Pušica, Vukovljak, Rogan, Milić, Nikolić, Dodić, koji su povređeni, vratili smo ih s namerom da ih ponovo osposobimo i za klub i za reprezentaciju – rekao je za Dnevnik selektor Boris Rojević.

Jovo Galić