CRVENO–BELO VEČE ZA PAMĆENJE: Navijači i prijatelji FK Vojvodina uveličali proslavu 110. rođendana „stare dame”

Svečana akademija, koja je održana u Srpskom narodnom pozorištu, prenošena je na video-bimu na platou ispred ove kulturne ustanove.

Okupljeni građani na velikom ekranu su gledali istorijski osvrt na dugu tradiciju, a potom i obraćanja govornika na svečanosti. 

Proslava rođendana jednog od simbola Novog Sada nastavljena je upravo na ovoj lokaciji uz zvuke čuvenog Novosadskog Big benda iz Srpske Atine.  

Pozorišni trg bio je obojen u crveno–belo, a vojvodinaši su imali čime da se ponose.

Uz legende kluba, sadašnje prvotimce, upravu, zajedno su „oduvali” 110. svećicu poželevši, naravno, da se još više čuje zvuk lopte u mreži protivnika, a vitrine da se obogate još kojim peharom.

Bogata istorija Vojvodine ono je što je čini jednim od najznačajnijih klubova u Srbiji i šire, a njena prava vrednost ogledala se sinoć upravo u licima onih koji su došli da joj ­„čestitaju rođendan”. 

Građani Novog Sada su još jednom pokazali da im je Voša u srcu - okupili su se na platou, kao što su nam rekli, zato što klub koji traje ovoliko to zaslužuje.

Stanislav Malin, navijač Vojvodine i jedan od autora podkasta „Sportski pozdrav“ koji se bavi fudbalskom Superligom Srbije.

– Klubu želim mnogo uspeha u godinama koje slede i da fudbaleri koji nose Vošin dres, ali i oni koji će ga nositi nadmaše rezultate prethodnih generacija. Proslava je pokazala koliko je Vojvodina velika i kakvu tradiciju ima, vrednu svakog divljenja. Ovo je bila odlična prilika za starije da se podsete, a za mlade da nauče i zapamte bitne epizode iz duge istorije crveno-belih.

Veselin Tadić, navijač.

– Jubilej koji Voša slavi je zaista za poštovanje, kako zaljubljenika u fudbal, tako i onih koji to nisu. Klub je zaslužio podršku građana Novog Sada. Puno mi je srce kada vidim navijače i naše legende i drago mi je što bodrim baš Vojvodinu. Svestan sam da rezultati trenutno nisu najbolji, ali ne treba da gubimo nadu, već samo još više da volimo novosadsku „staru damu“.

Todor Svilar, brat od strica Ratka Svilara nekadašnjeg golmanskog asa Voše.

– Navijam za Vojvodinu od 1972. godine, znači više od pola veka, gledao sam puno utakmica i doživeo sa Vošom puno lepih uspomena. Nažalost sada je mala kriza, ali nadamo se da će biti bolje. Ne navija se uvek za pobednički klub, navija se za klub iz svog grada i ovo je prava prva ljubav. Najpre su mene dovodili otac i deda, a sada ja dovodim unuke, jedan je za sada siguran navijač Vojvodine, a nadam se da će biti i ostali  – sa osmehom je rekao Svilar i nastavio sa željama voljenom klubu. – Najvažnije je da klub dobro igra i ima puno navijača. Želim klubu da ponove igru velikana koji su kroz istoriju nosili Vošin dres u prvoj, drugoj šampionskoj generaciji, a naravno i neke kasnije ekipe koje su veselile navijače. Smatram da klubu fali kontinuitet. Potrebno je da svake godine nekoliko novih momaka iz mlađih pogona dobija šansu kako bismo dobili novog Dušana Tadića ili Sergeja Milinković Savića.

K. Bugarski, V. Gvozdenović