Sada je jasno - najbolji ženski vaterpolo se igra u Novom Sadu

Novosađanke su u obe utakmice finalne serije protiv Crvene zvezde slavile identičnim rezultatom -10:8. Poput prvog meča, odigranog u Novom Sadu i revanš u Beogradu bio je izjednačen u prvom delu susreta, da bio onda u drugom delu izabranice Slađane Drezgić slomile otpor rivalki i rešile meč u svoju korist, a time došle i do novog trofeja. Uz ove tri uzastopne duple krune Vojvodina je u poslednje dve godine osvojila i  dva druga mesta u Dunav regionalnoj ligi i sada je potpuno jasno da se najbolji ženski vaterpolo igra u Novom Sadu.

Koliko su pulenke Slađane Drezgić dominantne govori i podatak da više od dve godine nisu poražene od domaćih ekipa ni u jednom takmičenju, a naročito od najvećeg rivala Crvene zvezde. Nikada u srpskom ženskom vaterpolu nije bilo veće dominacije struke jednog u odnosu na struku drugog tima kao što je to u poslednje tri godine. U svih pet odigranih finala trenerski tim na čelu sa Slađanom Drezgić je bio bolji od tima Dragane Ivković, koja je i selektorka naše ženske reprezentacije.

- Ovo je i bio plan da idemo ovim putem. Verujem da je ova treća titula potvrda gde se igra najbolji vaterpolo. Moram da istaknem da mi je ovo ujedno bila i nadraža i najteža godina za osvajanje, uz sve te neke turbulencije koje smo imali. Sezona je bila veoma duga, Kup se igrao još u januaru, tako da devojkama skidam kapu za sve što su uradile ove sezone. Rasporedi su nam takvi kakvi jesu, a to je da imaš utakmicu, pa sledi velika pauza, pa opet utakmica i trebalo je održati formu sve to vreme. Definitivno sa psihološke strane ovo je i meni i devojkama bila najteža sezona - kaže Slađana Drezgić na početku priče za "Dnevnik".

Ona veruje i da su baš otuda došle i ove egal utakmice u finišu sa Crvenom zvezdom.

- Mislim da je ta egal završnica više do nas i pokazatelj je koliko nam je sezona bila teška. Svašta smo prošle, ali najvažnije je kako smo počele i kako smo završile, a to je sa trećom duplom titulom. Takođe, veoma nam je važna i Dunav regionalna liga, jer tu igramo sa inostranim ekipama i to je prilika da vidimo gde smo. Tu smo imali egal utakmice sa mađarskim ekipama što je jako dobar znak i to treće mesto i jeste realnos, jer su Mađari daleko ispred nas u ženskom vaterpolu. Tamo se mnogo više ulaže i sve je na mnogo profesionalnijem nivou nego kod nas. Zato sam zadovoljna sa svim što smo uradili i zacrtali.

Jovana Pantović je posle finala sa Crvenom zvezdom odlučila da se oprosti od vaterpola i da u tridesetoj godini okači kapicu o klin. Njene saigračice su joj se zahvalile na najlepši mogući način, jer je upravo ona umesto kapitena Nikoline Travar preuzela pehar od Igora Jelenića, predsednika VSS, i podigla ga zajedno sa svojim drugaricama.

- Ona je pravi sportista, maksimalno je posvećena radu u bazenu i ekipi. Nisam videla da jedna devojka u našem sportu tako predano radi, pogotovo u njenim godinama. Mislim da je na najlepši mogući način odlučila da se oprosti od vaterpola. Tim, klub i ja joj želimo sve najlepše u životu i zahvaljujemo joj se na svemu što je pružila Vojvodini. Sada treba jednog tako dobrog i kvalitetnog igrača u ekipi nadomestiti za sledeću sezonu - kazala je Drezgićeva.

Za Novosađanke je, kako je rekla Drezgićeva ovo bilo najteže finale koje su odigrale sa Crvenom zvezdom.

- Jako smo želele tu treću titulu i konačno smo uspele da je osvojimo. No, moram da istaknem da smo mi tek u finalu prvi put u sezoni bile u kompletnom sastavu. Cele sezone smo kuburili sa povredama. Igrali smo sve vreme sa dve, tri igračice manje. Zato nam je bilo teško. Ali izvukli smo se iz sviz situacija. U finalnoj seriji već smo bile veoma umorne, ali smo jako želele da sve završimo u Beogradu. Kada pogledamo unazad mi smo skoro svaki pehar podigli u Beogradu. Nije mi se svidelo što nisu na vreme bili postavljeni, ni tereni, ni golovi na početku te druge utakmice u Beogradu, ali sada je sve prošlo. Devojke su bile fantastične, jer biti prvak države tri godine za redom nije mala stvar i psihološki je jako teško.

Sada za devojke i stručni štab u kojem je uz Drezgićevu ove sezone bio Vladimir Obrovski, sledi odmor, ali u Vojvodini i te kako razmišljaju o budućnosti.

- Već razmišljamo kako ćemo dalje. Ekipa će pretrpeti neke promene, još uvek vagamo da li ćemo igrati u Ligi šampiona, spominje se i Čelendž liga, ali za sada još ništa ne znam. Nama je svakako cilj da bar još jednu godinu ostanemo dominantni - zaključila je Drezgićeva

G. Malenović