Goran Krstonošić napustio klupu
Sve ima svoj kraj, makar privremeni, pa i sedenje na trenerskoj klupi PVK Bečej Gorana Krstonošića.
Posle osam godina trenerskog staža, odlučio je da se povuče. Samo sa užarene trenerske klupe. I dalje ostaje u klubu i pomagaće mu da ispuni cilj – da se rad sa mlađim kategorijama izdigne na viši nivo, a Bečej israste u centar za obuku mladih vaterpolista. Na to nije, kako apostrofira, imao uticaja rezultat (11:11) utakmice sa Rasinom, jer se o svemu pre tog susreta dogovorio sa njegovim prvim saradnikom u stručnom štabu Dejanom Jovanovićem.
– Vreme je takvo da možemo da računamo samo na mlade vaterpoliste, pa je razumljivo što želimo akcenat da stavimo na rad sa njima. Shodno tome, angažovali smo iskusnog trenera i jednu od legendi našeg kluba Miroslava Bešlina za koordinatora rada s mlađim selekcijama, jer se on već dokazao u toj ulozi u drugim klubovima. Seniorski sastav preuzeo je Dejan Jovanović, koji je dve sezone uz mene sa ekipom i nema nepoznanice. Znači, nema nikakvih potresa u klubu, već sam se ja umorio i potreban mi je odmor, a kad se resetujem videću šta i kako dalje – jasan je Goran Krstonošić.
Istina je da svi u klubu i oko njega žale zbog propuštene prilike da se savladaju „čarapani“ i već sada izbegne baraž, ali ništa još nije gotovo.
– Još jedanput se potvrdilo da je nama najveći hendikep mladost ekipe. Počeli smo protiv Kruševljana, manje – više, dobro. Nismo davali golove, ali nismo ni pravili greške. Naišao je period naše dobre igre, rezultatski smo se odlepili na 8:4, a onda je nekoliko individualnih grešaka, što se dešava kod neiskusne ekipe kakva smo mi, omogućilo rivalu da se vrati u igru. Ništa nije izgubljeno. Zavisno od ostalih rezultata, imamo priliku u poslednjem kolu kod kuće protiv Beograda da izbegnemo baraž. Ali, i ako igramo u njemu, to je samo produženje sezone za dve nedelje, zaključuje Goran Krstonošić.
Novi izazov Bečejaca je okršaj narednog vikenda sa starim rivalom TAŠ-om u Beogradu. Nisu mladići sa Tise opterećeni rezultatom, jer su Beograđani iskusniji i kvalitetniji rival, ali dobra igra bi bila ohrabrenje da su na dobrom putu.
Tekst i foto: V. Jankov