Dejan Stanojević, sportski direktor VK Vojvodina: Svi moramo da snosimo odgovornost i da zasučemo rukave
Kriza već duže vreme potresa mnoge vaterpolo klubove, a toj sudbini nije utekla ni novosadska Vojvodina koja je godinama bila poznata po vrhunskom radu i pravljenju igrača i gde su ponikli vrhunski igrači, osvajači brojnih odličja na najvažnijim međunarodnim takmičenjima.
Iako su se našli u teškoj situaciji Novosađani su odlučili da zajedničkim snagama okrenu novi list i pokušaju da Vojvodinu vrate na mesto koje joj s pravom pripada, kako u srpskom, tako i u evropskom vaterpolu. Na Skupštini je izabrana nova uprava. Dosadašnji generalni direktor Kolja Lazor podneo je ostavku, a na njegovo mesto došao je nekadašnji igrač Vojvodine Marko Ćuk. Novi predsednik Upravnog odbora i kluba je Dragan Resanović. U Upravnom odboru su ostali Mita katić, Zoran Vučković i Ilija kalaba, a novi članovi su Nenad Bosančić, Milorad Pejić i Budislav Petrović. Sportski direktor ostao je Dejan Stanojević, nekadašnji trener i pomoćnik selektora, te bivši selektor Rumunije.
„Promene su bile neophodne i nadam se da će izvesti klub iz krize. Važno je da smo svi zajedno u tom poslu i da zajednički težimo da pronađemo rešenje. Velika odgovornost je na svima nama, pri tom mislim i na članove Skupštine, članove Upravnog odbora, igrače, trenere i prijatelje kluba. Ispalo je tako da je sva krivica svaljena na jednog čoveka, dosadašnjeg direktora Kolju Lazora, ali bismo svi trebali da budemo svesni da kriica za stanje u klubu nije samo njegova. Naime, onaj koji gleda samo napred, a zanemaruje prošlost, kao i onaj koji živi samo od prošlosti ne može da stvara produktivnu budućnost. Mora da se napravi balans. Klub ima dugu tradiciju, od 1935. godine se zajednički nešto pravi i gradi i to uvek treba da bude deo nas, a pri tom moramo i da gledamo napred“, kaže Dejan Stanojević.
On smatra da je promena došla u pravom trenutku, ali i da je velika odgovornost na svima.
„S pozicije nekoga ko je već tridesetak godina u ovom klubu želim da se zahvalim Kolji Lazoru na svemu što je do sada uradio za klub i to ne samo kao generalni direktor, već i kao sporti direktor, trener i igrač. Sve što je radio radio je iz najbolje namere, kakao bi VK Vojvodina bio bolji klub. Ne možemo da zaboravimo da je za vreme dok je on bio direktor Vojvodina igrala u Ligi šampiona, da su i igrači i treneri počeli da dobijaju veće plate. Svi smo mi bili svesni da je klub iz godine u godinu imao sve više problema i trebalo bi da se i sami zapitamo šta smo mi uradili da bi situacija bila bolja. Zato smatram da je ova promena koja se dogodila dobar impuls. Pred novom upravom je težak period, ali se nadam da će ga oni zajedno sa svima nama uspešno prevazići.“
Dejan Stanojević smatra da je pred igračima i trenerima velika obaveza, da svi treba da dobro zasuču rukave i da se zna šta je čiji zadatak na putu oporavka kluba.
„Igračima mogu da poručim da daju sve od sebe da vrate Vojvodinu na mesto gde pripada. Nije samo jedan čovek kriv što smo ispali iz Regionalne A1 lige i što poslednje dve godine imamo loše rezultate. Šta ste vi uradili po tom pitanju i šta ćete uraditi da se situacija promeni? Na trenerima je još veća odgovornost nego na igračima. Na njih apelujem da naprave igrače, da naprave ekipu. Stalno su neke pritužbe, neke s pravom, neke bez prava, a ono što me je zabolelo je da se prilikom izjašnjavanja u javnosti pričalo da se slabo radi poslednjih godina. Pa ko radi sa igračima? Zato je vreme da se prestane sa raznim pričama i da se govori jedino o vaterpolu. Stalno se spominje koliko je Vojvodina imala igrača i trenera u reprezentaciji, što sada nije slučaj. Za to nije kriva jedna osoba, već svako od nas treba da preuzme svoj deo odgovornosti. Posao trenera je da pravi igrače i ako je 2011. godine Srbija u Volosu postala prvak sveta za igrače do 20 godina sa šest igrača Vojvodine i samnom koa trenerom, zašto to sada ne možemo da uradimo. Takođe je važno i da svi pomognemo novoj upravi punoj elana kako bismo vratili klub tamo gde mu je mesto.“
Stanojević pozdravlja to što će proslavljeni reprezentativci, ponikli u Vojvodini, pojačati sastav Skupštine kluba.
„Vojvodini treba da bude čast da igrači kao što su Gojko i Duško Pijetlović, Marko i Miloš Ćuk, Bane Mitrović, Slobodan Soro, Nikola Rađen, koji su osvojili sve što se može budu članovi Skupštine. Oni su pokazatelj koliko se godina radilo da bi se došlo do toga da iz našeg kluba poniknu osvajači zlatne olimpijske medalje. Malo je klubova koji mogu da se podiče da su iznedrili osvajače olimpijskih odličja, a kamoli još zlatnog, kao što je to Vojvodina. To je naše najveće blago i zato svi zajedno moramo da snosimo odgovornost i da pomognemo“, zaključio je Stanojević.
G. Malenović
