Darko Bilić: Cilj vratiti Vošu i „delfine” gde im je mesto

Tada je nova uprava odlučila da nekadašnjem igraču i treneru Darku Biliću poveri funkciju šefa stručnog štaba, tačnije koordinatora svih selekcija u klubu. Bilić je u Vojvodini bio igrač, pa trener mlađih selekcija, pomoćnik Dejanu Stanojeviću u vreme najvećih uspeha kluba, zatim je sa klupe predvodio filijalu Voše, ekipu Dunava, a onda je bio i prvi trener Vojvodine. Za to vreme  je polako gradio trenersku karijeru i u reprezentativnim selekcijama Srbije, da bi ove jeseni postao i pomoćnik novog selektora A tima Uroša Stevanovića.

- Posle letnjih reprezentativnih obaveza vratio sam se u Vojvodinu, koja je bila veoma uzdrmana. Po mom mišljenju bivša uprava je povlačila koji nisu bili dobri, pa sam zato bio završio saradnju sa klubom. Novoizabrana uprava me je pozvala da pomognem klubu koji je se našao u veoma nezavidnoj situaciji. Posle dugogodišnjeg prvoligaškog statusa (sada superligaškog) došli smo do toga da se borimo za goli život. Prihvatio sam poziv nove uprave da svi zajedno probamo da izborimo opstanak Vojvodine u superligaškom društvu. To nam je glavni zadatak do kraja sezone. Neće biti lako, jer Vojvodina u ovoj sezoni ima samo jedan bod, a to se nije dogodilo dugo, bar koliko sam ja u klubu. Težak posao je pred nama, ali verujem da ćemo uspeti da ga uradimo - kaže za „Dnevnik” Darko Bilić.

Na turniru u Podgorici bićete rival sa Dejanom Stanojevićem, selektorom Gruzije, čiji ste pomoćnik bili na klupi Vojvodine?

- Gruzija će doći na mini pripreme u Novi Sad da radi sa Vojvodinom, ali ću ja tada biti sa našom reprezentacijom. Sa nama bi trebalo da sparinguje dva, tri dana reprezentacija SAD pred turnir. Gruziji i mom velikom prijatelju i jednom od prvih učitelja u ovom poslu Dejanu Stanojeviću želim puno uspeha - rekao je Bilić.

Za razliku od muške ekipe, ženska dobro napreduje. Osvojila je pet trofeja u nizu.

- Devojke dobro napreduju i to zahvaljujući posvećenosti Slađane Drezgić koja je glavni „krivac” za taj uspeh. Toj ženi treba „skinuti kapu” za sve što je uradila. Naravno da bez podrške bivše uprave ne bi to mogla da ostvari, ali ona je 80 posto svega toga napravila i iznela na svojim leđima. Kod nas ženski vaterpolo uopšte nije prepoznat što je tužno, ali istinito. U takvoj situaciji i konkurenciji devojke su se izborila i napravile uspeh vredan pažnje. To je u poslednje vreme najveći uspeh ženskog sporta u Pokrajini i Novom Sadu. One su na dobrom putu, ali i sa njihovim mlađim pogonom treba da se radi, kako bi mogao da isprati seniorsku ekipu. Na seniorskom planu su ispunile sve ciljeve i treba da idu dalje i da osvajaju trofeje kao i do sada - istakao je Bilić.

Vojvodinina vaterpolo škola je nekada bila veoma poznata, kako u našoj zemlji, tako i u okruženju, pa i u Evropi. Šta se desilo u međuvremenu?

- Imamo problem i u mlađim kategorijama, kao i sa trenerima. Mnogi treneri su napustili klub. Vojvodina je bila poznata kao rasadnik talenata, ali to u poslednje vreme ne dolazi do izražaja. Zapušten je rad sa mlađim selekcijama po čemu smo bili prepoznatljivi u Srbiji, ali i van granica naše zemlje. Pored opstanka u Superligi to će biti drugi važan cilj - da formiramo grupu trenera, da probamo da vratimo neke stare trenere i da zajedničkim snagama pravimo neke nove igrače, koji će igrati ozbiljan vaterpolo, kako na klupskom, tako i na reprezentativnom nivou u Srbiji, ali i van njenih granica. Pred nama je dug put, krećemo od početka, kako se nekada radilo. Moja vizija je da podignemo našu prepoznatljivu omladinsku školu, koja i danas daje neke reprezentativce, ali je nekada davala glavnu bazu srpskog vaterpola.

U reprezentativnim selekcijama Srbije već dugo ste trener i saradnik Uroša Stevanovića. Naše mlađe selekcija stalno osvajaju trofeje. Samo prošle godine juniori su osvojili svetsko srebro u Beogradu, te zlata na Evropskom prvenstvu u Podgorici i Mediternskim igrama u Oranu, a deo tima je bio i dvojac Voše Pajković i Brešćanski.

- Već pet godina radim sa Urošem u mlađim selekcijama Srbije i to su bile predivne godine. Sa svih takmičenja smo se vraćali sa zlatom ili sa srebrom. I kada smo gubili zlato bilo je to „za dlaku”, a tada smo igrali sa generacijom godinu dana mlađom za to takmičenje. U tim selekcijama, po mom mišljenju, mogu se u narednom periodu tražiti novi A reprezentativci. Završili smo Uroš i ja sezonu zlatom u Podgorici, a onda je stigao poziv iz A reprezentacije i prihvatio sam sa njim izazov da probamo da vratimo naš seniorski tim tamo gde mu je mesto. Smena generacija dovela je do nešto slabijih rezultata na koje niko nije navikao, ali verujem da ćemo radom u narednom periodu uspeti da vratimo Srbiju tamo gde je stala pre godinu i po.

Krajem prošle i početkom ove godine reprezentacija je bila na pripremam u Sjedinjenim Američkim Državama. Kako ste zadovoljni radom?

- Bio je to prvi skup reprezentativaca, a neki kandidati su nedostajali. Za prvo okupljanje sam prezadovoljan, momci su dobro radili. Imali smo provere, što na turniru, što kroz sparinge sa reprezentacijama Španije i SAd, koje se nalaze u vrhu svetskog vaterpola. Videli smo da možemo, ali i da moramo još mnogo da radimo kako bismo bili konkurentni za neku od medalja u narednom periodu.

Uskoro će reprezentacija na nove mini-pripreme, jer sledi nadmetanje u Svetskom kupu, koji je zamena za dosadašnju Svetsku ligu?

- Trebalo bi da se okupimo 2. marta u Beogradu ili Kragujevcu. Igramo u Podgorici u veoma jakoj grupi sa Grčkom, Španijom, Australijom, Gruzijom i Crnom Gorom. To je prvi kvalifikacioni turnir za plasman na finalni turnir. Biće vrlo jaka konkurencija, odigraćemo pet utakmica u veoma kratkom roku i bez nekih većih priprema. Ovo nadmetanje biće nam priprema za naredna takmičenja koja su nam jako važna i koja daju vizu za Olimpijske igre, koje su nam jedan od najvažnijih ciljeva. Svetskko prvenstvo u Fukuoki ove godinene biće prvo takmičenje na kojem će se osiguravati karte za Pariz - zaključio je Bilić.

Gordana Malenović