Trojke na terenu, tri diplome na fakultetu
posvećenost i dosta vremena. Ipak, Novosađanin Stefan Stojačić uspeo je da završi prvo ekonomski, zatim i pravni fakultet i da igra košarku na vrhunskom nivou.
Potom je napravio pauzu dužu od dve godine u loptanju pod obručima, a za to vreme je upisao i uspešno privodi kraju studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, gde se ozbiljno bavi mehatronikom, ili robotikom kako je uobičajni izraz na ovim prostorima. Takav potez mnoge je iznenadio, s obzirom da je Stefan iza sebe imao zavidnu košarkašku karijeru. Školovao se u mlađim kategorijama Partizana, potom nastupao za Mega Vizuru, Crvenu zvezdu, Radnički iz Kragujevca i Vojvodinu Srbijagas.
U mlađim reprezentativnim kategorijama harao je sa momcima iz svoje generacije, osvojivši dve zlatne medalje na evropskim prvenstvima 2007. i 2008. i prvo svetsko zlato za nezavisnu Srbiju 2007. godine na SP u Novom Sadu. Sa visinom od 194 centimetra, odličnim fizičkim predispozicijama i vrlo dobrim šutem, pojavio se i na draftu NBA lige 2011. godine, ali nije izabran. Kada su pred njim bile zrele igračke godine, sa dva završena fakulteta, ostavio je košarku i odlučio da postane inženjer.
-Iako sam završio ekonomski i pravni fakultet, uvek su me više privlačile tehničke nauke, pa sam odlučio da upišem elektrotehnički – kaže Stefan Stojačić. - Poslednji klub pre pauze bio je Vojvodina Srbijagas, u jednom momentu sam prelomio da ostavim košarku i posvetim se robotici. Nikada se zbog toga nisam pokajao, naprotiv. Studije mi odlično idu, u junu ću završiti fakultet. Oduvek mi je želja bila da radim inženjerski posao i polako je ostvarujem.
Sa prosekom 9,92, Stefan se nada da će ostati da radi kao asistent na FTN-u, na predmetu industrijska robotika. Automatizacija procesa rada, kako glasi stručni izraz za promenu robota u indistriji, u Srbiji je, nažalost, na niskom nivou, kao i sama industrija. Naučno – istraživačkog rada u ovoj oblasti ima, ima i rezultata, ali da bi proces neke proizvodnje bio potpuno ili u velikoj meri automatizovan, prilično je skupo i za mnoge privredne subjekte nedostižno.
Ipak, stvari se u ovom pravcu kreću nabolje, a da bi se uhvatio korak sa savremenim industrijski svetom, neophodni su mladi ( i ne samo oni) stručnjaci u ovoj oblasti. Stefan Stojačić je u perspektivi jedan od njih, ali se i pored toga odlučio za „reaktiviranje“ s loptom. Ponovo je zaigrao košarku, ovoga puta u KK Vojvodina iz Novog Sada. U početku je, što je sasvim logično, oscilirao u formi, ali kako vreme prolazi, iz utakmice u utakmicu sve više zatrpava koš protivnika, dokazujući visoku klasu.
-Odlučio sam se da pomognem Vojvodini da izbori prvoligaški status. Atmsofera u ekipi je odlična, dobro igramo i pobeđujemo. Zasluženo smo na prvom mestu. Gledam da uskladim košarku sa školovanjem i treniram kad god mi obaveze na fakultetu to dozvole. Imam ambicije i na praketu i van njega: želim u junu da diplomiram, sledeće godine da završim master, posle toga upišem i doktorske studije. Košarkaški cilj je da sa Vojvodinom igram u prvoj ligi – najavio je Stojačić.
D. Knežić
Treći šahista Evrope
Koliko je Stefan multutalentovan, videlo se odmalena. Odlično igra šah, te je pod vođstvom poznatog šahovskog trenera u radu sa mladima Željka Medara 1998. na prvestvu Evrope u Temišvaru osvojio treće mesto.
Brat – košarkaš i pravnik
Strahinja Stojačić je tri godine mlađi Stefanov brat. I on je košarkaš sa fakultetskom diplomom. Lane je diplomiraon na pravnom fakultetu i po završetku školovanja karijeru je nastavio u Slovačkoj, gde nastupa za Lučenec. Prvi je strelac lige po broju postignutih koševa, a drugi je sa prosekom od 21 poen po utakmici.