Stjepan Tomić na svom jutjub kanalu uči o drevnoj igri i podučava druge

Predan rad, ljubav prema tome što radi i želja da i sam što više uznapreduje u igri na 64 polja su Stjepanu Tomiću (33) iz Zagreba doneli ogroman broj pretplatnika na njegovom jutjub kanalu (Hanging pawns), gde na zanimljiv i edukativan način, zajedno sa gledaocima, otkriva tajne igre koja ga toliko oduševljava.

Možete li nam reći nešto o vašim šahovskim počecima?

– To je prilično duga priča, ali, ukratko, za vreme boravka u Krakovu 2015, dok sam radio magistarski, živeo sam ulicu od kafića u kojem se nedeljom igrao šah. Odlazio sam svaku nedelju, jedva čekao da dođe. To je bilo prvi put da sam igrao za protiv relativno dobrih igrača. Kada sam se vratio u Zagreb potražio sam klub. Nisam imao pojma kako se učlaniti, dobiti FIDE ID, i ići na turnire. Srećom, u klubu je bio Matej Blažeka, FIDE majstor, sada moj prijatelj i trener koji mi je pomogao. Mesec dana nakon što smo se upoznali pitao me je da igram finale Kupa Hrvatske za HAŠK Mladost. Nakon prve partije sam bio potpuno lud i siguran da ceo život želim da se bavim samo šahom.

Na koje šahovske rezultate ste najponosniji?

– Mislim da se moram odlučiti za pobedu protiv FIDE majstora Medaka 2018. kada sam imao rejting oko 1800. Bila je napadačka partija u Pircovoj odbrani u kojoj sam ga nadmudrio taktički, što nikad nije slučaj u mojim partijama. Dodao bih i pobedu protiv intermajstora Antunca na Prvoj hrvatskoj ligi. Ta je partija čak objavljena u „Sportskim novostima”. Ponosan sam i na remi protiv trostrukog prvaka Italije Davida Alberta s crnim figurama u prvom kolu Barselone ove godine.

Zbog čega ste se upustili u avanturu stvaranja šahovskih sadržaja?

– Odgovor na to je jednostavan. Niko ne može da igra šah aktivno ako ima posao. Jednostavno, ne preostaje dovoljno vremena za turnire. Morao sam da nađem način da imam dovoljno vremena i novca za šah.

Koliko vam je vremena potrebno za pripremu snimaka?

– Zavisi. Za neka otvaranja ili ideje u središnjici mi treba nekoliko dana, ali za većinu se uloženo vreme broji u satima.

Da li je stvaranje šahovskog sadržaja poboljšalo i vašu igru?

– Mislim da je moralo. Iako nema načina da se tako nešto meri ili proveri, siguran sam da prolaženje kroz desetine knjiga nije moglo odmoći.

Da li vam se javljaju ljudi sa molbom da ih trenirate?

– Da. Stalno. Moj je odgovor uvek isti; ima puno boljih šahista od mene. Ja sam u poređenju s većinom trenera „pacer”. Ipak, ima ljudi koji iz nekog razloga žele da ih baš ja treniram, a i rejting im je za 1000 manji od mog pa ih verovatno mogu naučiti osnovnim principima jednako efikasno kao velemajstor.

Stekli ste veliko iskustvo igranjem turnira. Koja anegdota vam je najinteresantnija ili najdraža?

– Nažalost, sve najpamtljivije su negativne. Većinom se tiču opskurnih jeftinih smeštaja, letova, buseva, hodanja po nepoznatim gradovima usred noći i susreta s raznim spodobama po ulicama sumnjivih kvartova. Ali, to je normalno s obzirom da uvek putujem najjeftinije moguće. Nadam se da će se to jednog dana promeniti. Takođe, ima i jako puno pozitivnih. Upoznao sam puno ljudi iz celog sveta i stalno mi prilaze gledaoci kanala da me upoznaju. To mi je jako drago.

Stefan Kostić