INTERVJU – VELEMAJSTOR ROBERT MARKUŠ PRED OLIMPIJADU: Stabilnom igrom do uspeha
Najvažnije ekipno takmičenje je pred nama – Šahovska Olimpijada! U Budimpešti će se od 10. do 23. septembra, nadmetati najbolje reprezentacije planete, a naša muška seniorska selekcija na ovo takmičenje ide kao aktuelni prvak Evrope!
Muški nacionalni tim će nastupati u identičnom sastavu kao i na spomenutom Evropskom prvenstvu u Crnoj Gori, na kojem je Markuš osvojio i bronzanu medalju za pojedinačni uspeh: velemajstori Aleksandr Predke, Aleksej Sarana, Aleksandar Inđić, Velimir Ivić i Robert Markuš.
Ženska reprezentacija će nastupati u oprobanom sastavu: intermajstor Teodora Injac, ženski velemajstori Marina Gajčin, Tijana Mandura i Jovana Erić, te ženski intermajstor Adela Velikić. Na startoj listi su naši momci 16. nosioci, a dame 19.
Pred put na najvažnije planetarno takmičenje razgovarali smo sa najiskusnijim članom naše ekipe – VM Robertom Markušem (40). Popularni Robi je na prethodnoj Olimpijadi u indijskom gradu Čenaju bio blizu pojedinačne medalje na trećoj tabli.
Šta nam možete reći o vašim šahovskim počecima? Od koga ste naučili drevnu igru?
– Moj otac je igrao dopisni šah, od njega sam naučio pravila igre. Moj prvi trener je bio FIDE majstor Jovan Geleta iz Sente. U njegovu šahovsku školu sam išao četiri godine, a i individualno je radio sa mnom.
Kako ste odlučili vam šah bude profesionalni poziv?
– Prvi put sam pomislio na to kad sam postao internacionalni majstor, ali tek posle osvojene velemajstorske titule sam počeo da živim od igranja šaha.
Bili ste dugogodišnji član Novosadskog šah kluba, sa kojim ste zabeležili zadivljujuće rezultate. Kako je došlo do te saradnje?
– Od 2023 sam član Šahovskog kluba Ruma. Za NŠK sam igrao od 2005. do 2022. godine, izuzevši jednu godinu, 2016. kada sam igrao za Sveti Nikolaj Srpski iz Valjeva. Davno je bilo, ali čini mi se da sam preko mog prijatelja i kolege velemajstora Aleksandra Kovačevića, sa kojim sam igrao na Olimpijadi u Španiji, došao u NŠK. Ne volim da menjam klubove, a što se tiče NŠK-a, sve je bilo u redu, rukovodioci kluba su divni ljudi, vole šah i profesionalno su vodili ekipu.
Šta vam je šah doneo u životu, a šta ste morali da žrtvujete zarad njega?
– Pomoću šaha sam dosta putovao, i na taj način upoznao različite kulture i mentalitete. Naučio sam da bez napornog rada nema uspeha. Čovek treba da bude kritičan i prema sebi, da priznaje svoje greške i da pokuša da ih ispravi. Kako sam u šahu pažljiv i planiram dugoročno unapred, tako isto i u životu. Morao sam žrtvovati bezbrižno dečje doba. Dok su se ostala deca igrala na ulici, ja sam sedeo za šahovskom tablom analizirajući šahovske partije. Takođe, dok su se drugi srednjoškolci, mladići, srećno zabavljali, ja sam igrao razne turnire.
Koje metodologije treniranja primenjujete dok trenirate za turnire?
– Najviše gledam teoriju, rešavam taktiku, malo vežbam završnice i, ponekad, radim sa prijateljima velemajstorima.
Srpski ste šahista sa najvećim postignutim FIDE rejtingom od kako Srbija igra pod tim imenom - 2673. Kako ste u tome uspeli?
– U tom periodu sam igrao najstabilnije, retko sam gubio. Sa druge strane, bio sam jako efikasan sa igračima do 2500 rejting poena.
Na Olimpijadu u Budimpešti idete kao evropski prvaci, ali ona je za Vas posebna jer ćete izjednačiti i rekord velemajstora Ivana Ivaniševića, sada direktora nacionalnog tima, po broju nastupa na najprestižnijem šahovskom takmičenju. Sa kakvim timskim, ali i pojedinačnim očekivanjima, idete u Mađarsku?
– Izjednačiću samo ako računamo nastupe od 2007. godine, od kad Srbija nastupa samostalno na tim takmičenjima. Ivanišević je počeo dosta ranije da igra za reprezentaciju. Sigurno nas niko neće potceniti. Teško je prognozirati, pokušaćemo da igramo stabilno, da ne gubimo partije i na kraju ćemo videti za šta će to biti dovoljno.
Nakon Olimpijade slede Prva liga Srbije, pa Kup šampiona. Da li imate planove nakon ovih takmičenja?
– Posle kratke pauze počinju razne lige koje se igraju vikendima. Igraću nemačku, mađarsku i austrijsku ligu.
Stefan Kostić