INTERVJU – Milorad Kapelan, FIDE majstor, o povratku šaha u škole: Drevna igra ulepšava detinjstvo

O značaju šaha za razvoj mladih ljudi, šta ova odluka donosi, ali i o istoriji inicijative „Šah u škole“ za „Dnevnik” je govorio jedan od pionira ove ideje u našoj zemlji, FIDE majstor iz Vršca Milorad Kapelan (79), koji je ceo život posvetio šahu i mladima.

O tome koliko je uspešan govore generacije šahista koje sa ponosom ističu da su bili njegovi učenici.

Treba napomenuti i da je prva škola koja je uvela šah od prvog razreda Osnovna škola „Vuk Karadžić“ u Vršcu, baš u periodu kada je Kapelan bio direktor te ustanove.

Poznati vršački trener je na svečanosti povodom 75–godišnjice Šahovskog saveza Srbije dobio priznanje za doprinos razvoju drevne igre.

Zbog čega je šah važan za razvoj dece?

– Poznato je da šah kao igra blagotvorno deluje na dečiji organizam. Mogu ga igrati i dečaci i devojčice, i oni koji slabije čuju ili vide, bez obzira kakav neko hendikep ima, svi mogu igrati šah. Takođe, za ovu igru nisu potrebne neke fizičke predispozicije. Može se igrati u bilo kojoj prostoriji, bez obzira na doba godine. Na primer, skijanje je moguće samo zimi, a šah se može igrati i leti, i zimi. Takođe, šah je najjeftiniji sport. Potrebno je kupiti samo šahovsku garnituru, koja može trajati i do 30 i više godina. Šah ulepšava detinjstvo. Šahisti retko postaju problematični ljudi. Recimo, u Pavlišu su upravo šahistkinje prve devojke koje su završile fakultete. Ako u porodici dvoje-troje dece igraju šah, oni se istovremeno zabavljaju, ali i rade nešto korisno. Razvijaju kritičko razmišljanje, smisao za kombinaciju, lepotu i estetiku... Na primer, neko žrtvuje topa, pa ovaj drugi ne sme da uzme, nego mora da odigra nešto drugo, pa mu da mat, i tako dalje. Dakle, to su sve elementi koji daju šahu prednost u odnosu na neke druge sportove. Stoga je ovaj sport pogodan da bude u školskom sistemu. On je prvi put uveden upravo u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Vršcu kao slobodna aktivnost za učenike prvog razreda, 1988. godine. To su bila i najnaprednija deca tih generacija u školi, a među njima je bilo i tri kadetska prvaka Jugoslavije. Muška i ženska ekipa ove škole su bile i prvaci države, istovremeno. 

Kako komentarišete odluku Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da uvede šah kao slobodnu nastavnu aktivnost?

– Dobro je što se šah vratio u obrazovni sistem. Zbog čega je to samo peti i šesti razred, ne znam. Oni su verovatno o tome razmatrali i zaključili da je tako najbolje, i ja to poštujem. Ali, to ne znači da kroz neko vreme nije moguće početi i od prvog razreda, jer, opet kažem, ništa ne košta. Ovo je dobar prvi korak. Međutim, da bi uspelo, potrebna je priprema. Šta to znači? Ljudi koji će predavati šah ne mogu imati samo šahovsko, već i pedagoško znanje.

Kakva bi to priprema bila?

– Recimo, da dođe inicijativa iz Beograda ili Novog Sada, da svako na svojoj teritoriji organizuje pripremu i obuku tih ljudi. Da prvo vidimo koliko imamo spremnih ljudi, jer oni će za to sigurno biti nagrađeni. Njih treba edukovati o tome šta će i na koji način podučavati decu. To je najvažnije. Drugi deo pripreme je nabavka šahovskih garnitura, satova, demonstracionih tabli. Takođe, tu će dolaziti i deca različitog šahovskog znanja i umeća, pa predavač mora biti spreman i na takve situacije. Ako ne zainteresuje decu pola će ih napustiti, a to nam nije cilj, već da privučemo nove. Stoga, pored pedagoškog, neophodno je i neko znanje iz psihologije.

Kako je tekao razvoj ideje „Šah u škole“?

– Šah smo uveli u škole 2007. godine, kada je svaka škola dobila dopis od Ministarstva prosvete i sporta. Tada je šah bio jedan od sedam izbornih predmeta. Svaki učitelj i direktor škole su imali obavezu da obaveste roditelje da je jedan od izbornih predmeta i šah. Putovao sam po Vojvodini i držao pripreme i predavanja kako to što bolje dočekati. Nekada je za uspeh ovakve ideje potrebno uključiti i vlast, jer škola nema drugih prihoda nego od opštine. I tada, a verujem da je i sada tako, je generalni sekretar Šahovskog saveza Srbije Nebojša Baralić aktivno radio na sprovođenju ove ideje.

Koji su sledeći potrebni koraci?

– Pored pripreme, važno je i da se medijski to proprati, da se afirmativno piše o šahu. Tu treba da budu zastupljeni mladi šahisti. Na primer, Aleksandar Inđić, Teodora Injac... To je izvanredno šta rade. Samo je potrebna inicijativa. Naši ljudi su preduzimljivi, imaju ideja. Treba to iskoristiti.

Stefan Kostić