FIDE majstor Krasoje Notaroš:Više od pola veka za šahovskom tablom

predsednik Šahovskog saveza Novog Sada Dane Basta, kao i stari velemajstori, brojni članovi kluba i ljubitelji šaha. Među prisutnima je bio i FIDE majstor Krasoje Notaroš (73), legenda novosadskog šaha i čovek koji je već decenijama jedan od najaktivnijih šahovskih radnika na ovim prostorima, a posebno u Novosadskom šahovskom klubu.

Kada ste počeli da se bavite šahom i odakle ljubav prema ovoj drevnoj igri?

„Starija braća su me naučila da igram šah kada sam imao pet godina. Sticajem okolnosti, školski drug mog starijeg brata bio je Dušan Marjan, tada veoma talentovan mlad šahista, a kasnije FIDE majstor i dugogodišnji sekretar Šahovskog saveza Vojvodine, sa kojim sam dugo godina, a i danas, sarađivao i drugovao. On je u to vreme ponekad navraćao u našu kuću, pokazivao mi neke osnovne stvari u šahu i verovatno uticao da zavolim ovu plemenitu igru. Šahom sam počeo ozbiljnije da se bavim sa 12 godina, kada sam se, oktobra 1958. godine, učlanio u Novosadski šahovski klub i počeo da učestvujem na kategornim i školskim takmičenjima.“

Koje ste sve turnire organizovali i ispratili kao sudija tokom svoje šahovske karijere?

„Tokom svog višedecenijskog druženja sa šahom bavio sam se svime što je s njim povezano, i to kao: aktivan igrač, šahovski sudija, trener i instruktor, organizator šahovskih turnira, saradnik u šahovskim časopisima i rubrikama u dnevnim novinama itd. Teško je izračunati koliko sam takmičenja sudio i organizovao, počev od velemajstorskih turnira, Kupa, Prve i Druge lige, Pokrajinskih prvenstava i više stotina kategornih i brzopoteznih turnira, pa do radničkih, penzionerskih i invalidskih takmičenja. Sigurno bi ih bilo i mnogo više da nisam više voleo da igram šah, te mi je suđenje bilo u drugom planu.“

Koji biste uspehe kao igrača posebno istakli?

„Mogu reći da sam odigrao jako mnogo turnira i takmičenja. U svojoj bazi odigranih partija, koju sam sačuvao, imam blizu 3.000 zabeleženih. Od boljih rezultata treba pomenuti da sam bio devet puta prvak Novog Sada. Na ovom tradicionalnom turniru igrao sam 46 puta uzastopno i time izjednačio rekord legendarnog novosadskog šahiste i advokata dr Radoslava Ilijća. Pored toga, tri puta sam bio vicešampion Vojvodine i pobedio na mnogo prigodnih turnira. Svakako najveće priznanje za moje dugogodišnje zalaganje kao igrača i sudije je funkcija direktora tri olimpijska Open turnira, koji su igrani za vreme 29. Olimpijade u Novom Sadu 1990. godine.“

Kakve ste sve funkcije obavljali u Novosadskom šahovskom klubu tokom svoje karijere?

„Kao što sam već pomenuo, u NŠK sam se učlanio oktobra 1958. godine i tu ostao sve do danas, dakle nešto više od šest decenija. Još kao gimnazijalca upoznali su me tadašnji rukovodioci kluba šahovski majstor Bora Tot i međunarodni šahovski sudija Žarko Popović, i uočili moje interesovanje za šah, pa su me birali u upravu kluba, sa zaduženjem da vodim klupsku biblioteku. Kasnije sam uglavnom bio sekretar, a od 1972. do penzionisanja 2011. godine sam profesionalno obavljao tu dužnost.“

Podelio je Notaroš s našim čitaocima anegdotu o meču s Mihailom Taljem još davne 1974. godine i činjenici da je propustio da uzme pola poena tada već šampionu sveta.

„Jedan od najuzbudljivijih događaja u mojoj šahovskoj karijeri je partija s legendarnim Mihailom Taljem, koja je odigrana na Velemajstorskom turniru u Novom Sadu 1974. godine. Vodeći crne figure pružio sam neočekivano žestok otpor bivšem prvaku sveta i posle velikog „cajtnota’’, braneći se „rukama i nogama’’, uspeo sam da partiju prevedem u nešto bolju završnicu. Tada su se partije posle 40. poteza prekidale i nastavljale sutradan. Kovertirao sam nešto slabiji potez, kojim sam ispustio prednost i Talj je to naravno iskoristio i pobedio. Kasnije sam od nekih prijatelja, koji su to veče proveli s Taljem, saznao da je on tražio moj broj telefona da mi ponudi remi. Na moju žalost, tada sam bio podstanar i nisam imao telefon, te je dragocenih pola poena odletelo u večnost. Time sam ispustio gotovo sigurnu titulu majstora, koju sam osvojio dve godine kasnije. No, svakako ostaje zadovoljstvo da sam s jednim od najboljih svetskih igrača u istoriji šaha proveo više od sedam sati za tablom“, rekao je Notaroš.

Kako se Novosadski šahovski klub razvijao tokom godina i kakva je vaša uloga bila u tome?

„Novosadski šahovski klub je osnovan 22. februara 1922. godine i jedan je od najstarijih šahovskih kluba na teritoriji Balkana koji radi u kontinuitetu. Pre Drugog svetskog rata bio je jedan od organizovanijih i uspešnijih klubova u zemlji. Kasnije je sa promenljivom srećom igrao u prvenstvenim takmičenjima, ali je dugo godina bio najmasovniji klub u zemlji. Zlatno takmičarsko doba kluba je period od 2000. godine do danas, kada smo osvojili pet šampionskih i šest kup pobedničkih pehara (dva puta dupla kruna) i bili daleko najuspešniji klub u zemlji. Ja sam se uvek trudio da kao igrač i poslenik kluba dam svoj maksimum i nadam se da sam doprineo svemu pomenutom.“

Koje biste igrače i pojedince izdvojili kao najuticajnije u životu i radu kluba?

„Od igrača u predratnom dobu treba pomenuti Nikolaja Kulžinskog, Mirka Bredera i Radoslava Ilijća. Posle rata tu su Borislav Tot, Rudolf Marić, nešto kasnije Anton Deže, Ljubomir Jović, Milan Ilijć, a potom „zlatna generacija’’ u kojoj su Petar Popović (prvi novosadski velemajstor), Dragan Šolak, Aleksandar Kovačević, Robert Markuš, Miroljub Lazić, Dušan Popović i drugi. Treba pomenuti i šahistkinje Ljubicu Živković i Dušicu Čejić, a u klubu je ponikla i nedavno preminula Milunka Lazarević. Od funkcionera zaslužni su svi predsednici, kojih je do sada bilo 18. Posebno treba istaći osnivače Jovana Rajkovića, Žarka Ognjanovića i Boška Mešterovića, te pomenutog Radoslava Ilijća, Dragoljuba Gvozdenca, Maksima Neranyića, Veljka Komlenovića, Zorana Stojanovića i Stanka Jovića, a naročito treba istaći zasluge Milorada Lazića, sadašnjeg direktora kluba, koji je tvorac pomenutog „zlatnog doba’’ NŠK-a.“

Kako se Novosadski šahovski klub priprema za obeležavanje velikog jubileja 2022. godine?

„Veliki jubilej kluba, stogodišnjica, je 2022. godine. Čini se dosta daleko, a u stvari vrlo blizu. Uprava kluba se polako priprema za proslavu, a u planu su svečana jubilarna Skupština, prigodna monografija i niz vrhunskih šahovskih priredbi. Nadamo se da ćemo imati podršku Grada jer malo sportskih kolektiva u gradu su stariji od NŠK-a“, istakao je Notaroš.

I. Uzelac