SP DANSKA NEMAČKA Jordović: Pobedili prvo sebe, pa ujedinjenu Koreju

No, ne bojim se ja te, takoreći rukometno ujedinjene Koreje, nego momenta u kom igramo taj meč. Pamte mnogi generacije našeg večerašnjeg protivnika sa Junom, Čoom i drugim odličnim igračima koji su bili stalna pretnja svim reprezentacijama. Neverovatna pokretljivost igrača sa dalekog

istoka, taj automatizam i sinhronizovano kretanje dovedeno do savršenstva, uvek su njihov hendikep u visini pretvarali u prednost. Uzgred borbenost je nešto što je uvek krasilo rukometaše Koreje. Nije ovaj tim tako kvalitetan kao ranije generacije i da se ova utakmica igra u nekom drugom momentu, mi bi slavili bez većih problema.

Počeli smo u odbrambenoj formaciji 5-1 prema levom beku Kangu i nije nam to donelo dobar rezultat, pa smo se već u 9. minutu vratili u nama osnovnu 6-0 odbranu. Ponovo je bilo problema u privikavanju na kriterijum suđenja i sredinom prvog poluvremena smo ostali bez Draška Nenadića koji je dobio direktan crveni karton. Sjajni Kang je bio nerešiva enigma za našu odbranu a golman reprezentacije Koreje Park je branio veoma dobro i sve do poslednje četvrtine meča Koreja je diktirala ritam. Imali smo problema u igri protiv te neuobičajene varijante sa levorukim srednjim bekom i njegovom saradnjom sa pivotmenom u centralnom odbrambenom delu. Pored svih

problema, sačuvali su naši igrači koncentraciju. Povezali su naši reprezentativci nekoliko dobrih odbrana pa smo mogli videti rastrčanog Vorkapića koji je sa nekoliko individualnih rešenja doneo sigurnost našem napadu i stekli smo prednost od 3 gola. Zadnjih desetak minuta su bili najbolji deo naše igre večeras i doveli su nas do važne pobede. Zašto važne? Moje mišljenje je da je svaka pobeda na ovom nivou važna, kako za status našeg sporta, tako i za ovaj tim i momke koji su u jednom teškom momentu uspeli da pobede. Prvo sebe, a potom reprezentaciju Koreje.

Iz stručnog ugla: Master sporta, EHF Master coach, Vladan Jordović