Ratko Nikolić, dugogodišnji reprezentativac i prvi kapiten Srbije: Svi napreduju, mi tapkamo u mestu

Bila je to prilika da sa nekadašnjim igračem Šamota, Crvene zvezde, Sintelona, Vesprema, Portland San Antonija, Koldinga, Vardara, Dinama iz Bresta i Borca iz Banjaluke razgovaramo o aktuelnim temama u ovom sportu. Nikolić je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio bronzanu medalju na SP 1999. u Egiptu, bio je četvrti na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, a svojevremeno je bio proglašen za jednog od najboljih pivota na svetu.

Nema aktuelnije teme od utakmice našeg nacionalnog tima sa Hrvatskom u okviru kvalifikacija za EP 2020. Kakva su vaša očekivanja?

„Radi se o jako važnoj utakmici, meč lopti, jer se samo sa pobedom možemo nadati odlasku na EP, kao drugoplasirana ili trećeplasirana reprezentacija. S druge strane, poraz bi nas odveo u nezavidnu situaciju i bili bismo u velikom problemu. Nije nemoguće pobediti Hrvate pred punom Štark arenom, pošto nisu toliko jaki kao nekada, ali treba imati u vidu da smo mi daleko od njihovog kvaliteta. Večiti sam optimista, pozitivno razmišljam i verujem da možemo da pobedimo Hrvatsko koja trenutno ima bolji rejting od nas. Biće jako teško, pogotovo selidbom utakmice u Arenu, pošto je u Pioniru drugačija akustika, ambijent i atmosfera.“

U slučaju da se ne plasiramo na EP, kako bi se to odrazilo na budućnost srpskog rukometa?

„Na SP u Nemačkoj bili smo 18, što nije dobro, ali je u ovom trenutku to naša realnost. Potreban nam je kontinuitet odlaska na velika takmičenja. Neodlazak na EP bio bi veliki korak unazad i veliki udarac za naš rukomet. Potrebno je u novom ciklusu dati podršku selektoru Nenadu Peruničiću i njegovom saradniku Nedeljku Jovanoviću da završe posao do kraja. Ne treba da ih izgubimo za jedno ili dva takmičenja. Tek posle olimpijskog ciklusa treba sumirati rezultate.“

Bez promena nema napretka

Kada će biti bolje u srpskom rukometu?

„Možete li da mi postavite lakše pitanje? To niko ne zna. Potrebne su velike promene i da se krene od nule. Resetovati totalno sve u rukometu, ceo sistem i organizaciju. Ako mislimo da nam bude bolje onda ne sme da bude više improvizacije i ustupaka. Nema nas više nigde i zato treba da krenemo ispočetka, korak po korak, sa trenažnim centrima i ulaganjem u mlade. Za to je potrebno vreme i strpljenje. Pogledajte gde sada naši rukometaši idu, u Rumuniju, Tursku... A nekeda u Nemačku, Francusku, Španiju...“

Imali ste priliku da završite karijeru u domaćem šampionatu, kakav vam je utisak o Superligi?

„Zaista je tužno gledati naš domaći rukomet, nadam se da će se nešto promeniti na bolje. Realno, Vojvodina je naš najbolji klub, i igrački i organizaciono. Pančevo se “javilo” prošle godine, Metaloplastika “pliva”, a Partizan i Zvezda su posebna priča. Ostale ekipe ne zaslužuje komentar.“

Niste spomenuli Železničar, za koga ste prošle godine odigrali tri utakmice u SEHA ligi?

„To je projekat bez pozadine. Ono što sam ja video, tamo se ništa ne zna, menjaju se igrači, malte ne da se ne zna ko igra u tom timu. Niš zaslužuje kvalitetniji tim. Gledajući naše najbolje klubove, preslabi smo za Evropu. Ne možemo finansijski da se nosimo s njima, ali se radujem što smo ove sezone malo bolje bilo u SEHA ligi.“

Kamp u Vrnjačkoj Banji

Od 25. juna do 16. jula u Vrnjačkoj Banji održaće se 5. međunarodni rukometni kamp Ratko Nikolić. U tri smene od po sedam dana radiće 180 mališana, treninzi će se odvojati u dve hale, dok je smeštaj u hotelu “Fontana”.

„Imajući u vidu da svake godine radimo novu temu, na ovogodišnjem kampu radiće se španski sistem i stil treniranja, koji će, uz pomoć naših 11 stalnih trenera, raditi moj bivši trener Zupo Ekisoain i dva perspektivna Karlos i Martin. Moj kamp se po radu i trenintima razlikuje od drugih, na terenu sa decom rade u isto vreme svi treneri, jer vodimo se činjenicom da grupu od 20 mališana ne može da isprati jedan. Takođe, ako ima dece zainteresovane da pored dva puta dnevno imaju i dodatni rad po pozicijama u trajanju od sat vremena, za njih smo pripremili takozvani kamp plus“, pojasnio je Nikolić.

Vojvodina je završila takmičenje u SEHA ligi na šestom mestu, što je najbolji rezultat do sada srpskih klubova, a u ovom klubu kažu da je to istorijski rezultat?

„Ako gledamo po kvalitetu SEHA liga je peta liga u Evropi, iza Nemačke, Francuske, Danske i Poljske, dok je bolja od rumunske. Podržavam Seha ligu, s tim što igraš da bi igrao, bez prolaska u evropsko takmičenje, ali našim ekipima su neophodne jake međunarodne utakmice. Gledao sam neke utakmice, bilo me sramota da gledam kako izgledaju fizički neki naši igrači, a igraju SEHA ligu. To je ogledalo celokupne situacije u našem rukometu, nikada nije bilo gore.“

Koliko razmirice, posebno na relaciji RSS i RSV, doprinose lošoj slici našeg rukometa?

„Srpski rukomet izgleda ne može bez afera. Imao sam priliku da prisustvujem nekim sastancima, to je haos i žao mi je zbog toga. I pored svega mislim da se u Vojvodini radi najbolje u našoj zemlji. Razmirice definitivno utiču na stanje u rukometu. Sedite ljudi i dogovorite se u interesu rukometa.“

U košarci, odbojci i vaterpolu na najvažnijim funkcijama su bivši reprezentativci, vrhunski igrači. Da li je rukometašima ispod časti da budu u Savezu ili nailaze na barijere čuvanja fotelje po svaku cenu?

„Pre pet-šest godina bivši reprezentativci su imali inicijativu da pokrenu neke stvari, pa su ih prozvivali na baš ružan način. Osudili su nas, stavili na lomaču. Zašto? Zato što smo izneli svoje mišljenje. Mi smo i dalje na raspolaganju, niko od nas ne beži od bilo koje funkcije u našem sportu. Niko ne mora da ide od aktuelnih rukovodilaca, ali su neophodne promene, novi ljudi.No, nas niko ne zove, niti nas bilo šta pita, iako smo od rukometa dobili sve. Realno, među nama ima onih koji bi mogli da rade bar sa mlađim selekcijama. Pogledajte evropske reprezentacije, u njima su sve bivši igrači. Kod nas ima svega, malo se bivših igrača usavršava, obučava, ne prate trendove kao treneri... Tu smo gde smo bili pre 30 godina. Svi su nas prevazišli. Svi napreduju, a mi tapkamo u mestu. Primera radi, Belgiju smo pobeđivali sa dvocifreniom razlikom, a sada izgubimo bod u kvalifikacijama od njih. Da nabrajam dalje“, upitao je Ratko Nikolić, koji je odigrao 145 utakmica za nacionalni tim i postigao 330 golova.

Jovo Galić