Đukić: Na Slanoj bari najbolji srpski rukomet

Petu godinu uzastopno, najvredniji domaći pehar dolazi u vitrine Vojvodine, a pitanje je kada će taj niz biti prekinut jer klub raste i razvija se iz dana u dan.

“Sada kada se kaže peta titula, ona prva mi deluje prilično daleko. To je pola decenije na tronu rukometa u Srbiji, to je lepa stvar i velika čast i odgovornost. Evo petu sezonu zaredom imamo isti čudan osećaj, slavimo jedan dan, a onda naredna tri meseca imamo  borbu, da rešimo pitanje finansiranja kluba za iduću sezonu. Imamo neizvesnost ove godine hoćemo li igrati Regionalnu SEHA ligu, ali to zavisi od Rukometnog saveza Srbije, hoćemo li imati sredstava za igranje Lige šampiona jer su ona ogromna za svaki klub kod nas i kada sve to ostavimo sa strane, očekuje nas pitanje igračkog kadra koji će biti oslabljen odlaskom igrača koji su doneli ovu titulu. Ako izuzmemo Stankovića koji je bio akter prve i evo sada pete titule, ali i on ide u Španiju, ništa nije isto, ni stručni štab ni igrači. Uvek imamo tu borbu sa sobom da sastavimo ekipu koja će igrati, i u kom takmičenju ćemo učestvovati. Kada dobijemo pehar, obići ćemo gradonačelnika Novog Sada, direktora Srbijagasa, direktora NS semena, Pokrajinu i sve koje su pomogli, proslaviti pehar i ponovo krenuti u formiranje tima“, počeo je priču Milan Đukić.

Poznato je da je teže odbraniti titulu nego je osvojiti. Koliko je to bilo teško učiniti, obzirom na to da ste od početka sezone slovili za favorita?

“Teško je nositi to breme i znam koliko nam je to predstavljalo problem prve godine. Tada sam ponavljao igračima da ustvari ništa ne branimo jer, gledajući vojnu i sportsku strategiju, uvek je teže nešto odbraniti nego osvojiti. Ima čuvena Balaševićeva rečenica, “S vrha brda, svaka staza vodi nizbrdo”, tu je sve objašnjeno jer s vrha uspeha svi putevi vode nadole.  I drugi gledaju da se popnu na  vrh, zato se uvek trudimo da ne branimo titulu, nego da je uvek ponovo osvajamo. Prošle godine nismo znali do poslednjeg kola kako će biti, sada je to bilo rivalstvo s Crvenom zvezdom, ali će na kraju izgledati kao da smo posao lako završili. A da  smo izgubili od Zvezde, posednja dva kola bi bila neizvesna. Uvek je tako, gledamo svi da se osiguramo i da u završnicu uđemo rasterećenije i hladne glave naravno i da pokažemo da između prvog i drugog u šampionatu ima razlike“.

Pet uzastopnih titula je u vašem vlasništvu. Koliko vaša dominacija doprinosi srpskom rukometu?

- Kada smo bili šampioni prve godine, imali smo preko stotinu čestitki, toga dana nema – u šaljivom tonu je odgovorio Đukić. – Uspeh je nešto na šta se lako navikne i što ljudi posle druge godine smatraju da dolazi samo po sebi, a to nije tako. To može dobro da se vidi iz primera Odbojkaškog kluba Vojvodina koji je bio deset godina zaredom šampion, bili sinonim za odbojku, a evo ove sezone je titula došla posle skoro deset godina jer i drugi žele da budu šampionu i da ne silazi s trona kao što mi to sada ne želimo. Znam da je gotovo svima dosta Vojvodine u rukometu, ali ne obaziremo se na to jer je naš zadatak da osvajamo titule i ići ćemo s tom idejom i u narednim sezonama. Nije lako biti najbolji u nečemu ni u sopstvenoj ulici jer uvek ima konkurencije. Na teritoriji Srbije egzistira preko 600 rukometnih klubova, vidi se kolika je konkurencija, a biti najbolji pet godina zaredom, to govori o konstatnosti  – istakao je Đukić.

Predvodite klub već devet godina, kako uspevate da glavu kluba uvek održite “iznad vode” što je veoma teško u današnje vreme kada se zna s kakvim se problemima sve sport suočava?

“Kada dođe do ovakvog uspeha, onda su sva svetla uprta u predsednika kluba, u kapitena tima, u golmana i onda se vidi tih nekoliko ljudi. U naredna dva meseca će svetla biti uperena ka direktoru kluba koji će stručni deo zajedno sa trenerom dovesti na kvalitetan nivo, ali jednostavno, naš klub nije samo predsednik, ni direktor, ni trener. Naš klub broji mnogo više ljudi, imamo ozbiljan Upravni odbor, tu su sponzori koji su na dresu, ali i oni koji to ne žele. Za mene je to, kao čoveka iz privrede, poražavajuće za naš sport. Postoje ljudi koji žele da pomognu, ali ne žele da se reklamiraju. Kad se sve sabere, jedan čovek ne može sam, tako naš klub funkcioniše. Jeste da se moje ime sada potencira, ali sigurno imamo u klubu oko 40 ljudi koji ga vole i doživljavaju kao svoj i ovo je sve uspeh svih nas.  Izuzetno smo zahvalni svim sponzorima, Gradu i gradonačeleniku Milošu Vučeviću, direktoru Srbijagasa Dušanu Bajatoviću, NS semenu i direktoru Janu Turanu, sportskoj opremi NAAI i našoj bazi hotelu Akva premijer iz Vrdnika i gospodinu Milinku Cicmilu i svim prijateljima koji će se ovde prepoznati“.

Dugogodišnji kapiten i igrač novosadskih crveno-belih Stevan Popov će 3. juna ući među besmrtne legende, njegov dres će krasiti dvoranu na Slanoj bari i više neće biti u upotrebi. 

„Klub će se posebno zahvaliti Stevanu Popovu, koji sigurno završava igračku karijeru. Njegov dres sa brojem “6” će ići na plafon naše sale na Slanoj bari i taj broj više neće biti u upotrebi. Popov je najveći deo karijere proveo u našem klubu i to je način da mu se odužimo za sve”, rekao je Đukić.

Očekuje vas i teška odluka vezana za nastupe van okvir naše zemlje i to u najkvalitetnijem klupskom takmičenju. Hoće li se Liga šampiona ponovo igrati u Novom Sadu?

“Pretprošle godine smo igrali Ligu šampiona, sportski gledano, priličo dobro. Naš buyet se kreće u rasponu od par stotina hiljada evra, za srpske uslove je to velika stvar, ali da biste igrali Ligu šampiona, 30.000 evra je samo depozit. Nijedan rukometni klub u Srbiji nema taj novac na računu, odgovorno potpisujem. Tehnički uslovi su igranje u Spensu, znači minimum 5.000 ljudi, takvi su uslovi svuda pa moraju da budu i kod nas. Grad nam je izašao u susret za halu, ali smo imali probleme sa prenosom u HD rezoluciji, a to iznajmljivanje košta preko 5.000 evra ili da to uradi RTS koji je rekao da nema interes da prenosi naše mečeve. Kada se sve to sabere i oduzme, ispada da Liga šampiona treba meni kao predsedniku kluba, direktoru ili kapitenu i da je to naš problem. Prve godine smo potegli privatne veze,  a sve se završilo s dugom od 80.000 evra. Zbog svega toga, minule sezone smo odlučili da ne igramo Ligu šampiona, uz svo zgražavanje EHF i RŠ, svima sam otvoreno rekao da nisam doveden da budem stečajni upravnik kluba, nego da brinem o njegovim interesima“.

Koliko ste blizu odluke, hoće li se u Evropu ili neće?

“Blizu smo odluke da sednemo da razgovaramo s gradonačelnikom, sa predsednikom Pokrajinske vlade, direktorom Srbijagasa, ima li interesa da se u Novom Sadu igra Liga šampiona i da ide slika u HD rezoluciji u evropske metropole. Daću vam primer, za Vesprem, divan grad na Balatonu, je malo ko čuo dok rukometni klub nije napravio uspeh koje je napravio. Ne znam kako funkcionišu neki drugi klubovi, sa buyetom od 20 miliona evra, ali mi ako ne platimo porez, 10. dana u mesecu nama je blokiran račun. U tu priču nećemo ulaziti i praviti sebi probele, u krajnjoj liniji, nisam izabran da ugasim klub. Mene su vaspitavali u školi, porodici i na poslu da se pokrivaš uvek onoliko koliko je dug pokrivač. Kada pokrivač bude duži, uradićemo nešto i u Ligi šampiona, ali sada tih para u srpskom rukometu nema“.

Imate veoma kvalitetne mlađe kategorije. Koliko iz te baze može da se nađe momaka koji će braniti klupske boje u narednim sezonama?

- Novi Sad ima dve srećne okolnosti. Prva je što je dolaskom gradonačelnika Miloša Vučevića urađeni su i određeni rezovi u novosadskom sportu, krenula je klasifikacija klubova spram rezultata i rad s mladima je finansiran kroz projekte. Uporni smo u tome da naš stručni rad s mlađim kategorijama bude finasiran od strane grada, imamo našu školu i kada smo pre sedam godina postavljali temelje, rekli smo da želimo da istrajemo u tome. Potreban je veliki rad i vreme da se sve sklopi i sada imamo tri šampionske generacije. Imamo sreću da smo univerzitetski grad i puno dece gravirita ovamo zbog školovanja, tako da stalno možemo da širimo bazu, ali imamo igrača iz naše škole. Sadašnju generaciju juniora moramo da uvedemo u prvi tim i da ih dovedemo do toga da iz naše škole iznedrimo seniorske šampione. Moja definicija je da nismo postali klub onda kada smo uzeli šampionsku titulu, već kada smo sve kategorije objedinili i došli do ozbiljne organizacije. Taj proces je dugotrajan, ali sada sve dolazi do izražaja i verujem da ćemo generaciju juniora izvesti na pravi put jer zašto smo školovali igrače ako neće igrati u našem seniorskom timu i ako od njih ne napravimo reprezentativce i vrhunske igrače.

Šta bi trebalo da se sklopi pa da ne budemo “pioni” na tabli Lige šampiona, pa i za veći uspeh?

- Odgovorno tvrdim da smo organizaciono kao klub u rangu bilo kog evropskog kluba. Igrali smo s klubovima koji igraju Ligu šampiona i u smislu logistike smo na tom nivou, ali nama nedostaje novac. To ne kažem da bi bile veće plate ljudi iz uprave, već da kupimo vrhunske igrače. Razlika između igrača koji koštaju 400 i 1.000 evra mesečno je gotovo nikakva, ali razlika između onih od 1.000 i 5.000 je ogromna i to je merilo stvari. Vesprem je bio lokalni klub u Mađarskoj dok država nije stala uz njega, nacionalna banka, nacionalna mobilna telefonija. Stalno pričam da srpski sport nisu samo Partizan i Zvezda, da mora da se igra i u Novom Sadu, Bečeju, Kragujevcu, Vranju i Leskovcu. Ako imate šampiona države u odbojci i rukometu iz Novog Sada, ne vidim da pričamo preko nekog drugog mobilnog operatera ili da koristimo drugu struju osim EPS-ovu i drugo gorivo osim NIS-ovog pa ne vidim zašto ne bi i oni pomogli. Bio bih presrećan da isti  pomognu i Odbojkaškom klubu Vojvodini, da se prepozna prava vrednost i uloži u nju, ali nisam ja taj koji odlučuje o raspodeli novca.

Hoće li se igrati ponovo SEHA liga u Novom Sadu?

- U SEHA ligi su troškovi pokriveni, za razliku od Lige šampiona. za nemačke klubove je to kao za nas da odemo u Mošorin da odigramo prijateljsku utakmicu, avioprevoz je za njih kao autobuski za nas. U SEHA ligi je potreban samo kvalitet i da ne budeš “topovsko meso”. Tamo igraju preozbiljni klubovi, a naš tim mora da se pojača s nekoliko igrača kako bi bio konkurentan. Ipak, odluka o igranju te lige nije na nama, već je na Rukometnom savezu Srbije jer je on ugovorna strana sa SEHA ligom. Prošle godine nije postignut dogovor. Nadam se da će ove biti drugačije i da će bar jedan srpski klub igrati, odnosno Vojvodina. Mislim da se sada na sve gleda s većom dozom razuma i da će srpski rukomet pristati na jednog predstvanika dok ne bude kvaliteta za više, a da će SEHA to prihvatiti i da ćemo na Slanoj bari gledati najbolje evropske timove – rekao je Milan Đukić, predsednik Rukometnog kluba Vojvodina.

Marko Ristić