Iskusni sportski radnik Đorđe Jakšić o aktuelnoj situaciji u rukometu

Klubovi su jednostavno želeli i tražili da im RSV pomogne da opstanu i nastave da se takmiče svođenjem svih troškova i nameta u podnošljive okvire. Međutim, zvaničnici pokrajinskog saveza nisu pokazali dovoljno intreresovanja, želje i dobre volje da klubovima izađu u susret i probleme reše već su svu odgovornost prebacili na  nacionalni savez.

Poseban revolt i nezadovoljstvo u celokupnoj rukometnoj javnosti izazvalo je objavljivanje finansijskog izveštaja RSV za 2019. godinu, kao i nikom jasna, nekonkretna, nepotpuna i naivna objašnjenja generalnog sekretara Slobodana Višekrune za, po njima, nedomaćinsko, i pitanje da li opravdano i zakonsko, trošenje ostvarenih prihoda (plate zaposlenih, putni troškovi, honorari, dnevnice, troškovi trenera, voda, sendviči, reprezentacija...). Zanimljivo je to da se ovakva priča proteže posebno u godini kada RSV, u istoriji dugoj sedam decenija, ima najveći budžet, ali i namete klubovima.

Iznenađuje i to da predsednik UO RSV Borislav Perović, kao dugogodišnji rukometni radnik u klubu i funkcioner u RSV i RSS, inače dobar poznavalac svih propisa i pravila kojima se sve reguliše u rukometnom sportu, nije ni u razgovoru za naš list, kao ni na sastanku sa klubovima izneo i ponudio pravo ili bilo kakvo drugo rešenje za nastalu situaciju. Vruć krompir je prebacio na RSS, koga RSV inače bojkotuje pune četiri godine. Kada su klubovi uvideli i uverili se da rukovodstvo RSV ne interesuje njihovi problemi i da se zalažu, posebno generalni sekretar, da ostane sve po starom, pokrenuli su inicijativu osnivanja svog Udruženja. Time bi  iskoristili svoje pravo da sami sebi pomognu, da sudbinu svog opstanka i takmičenja preuzmu u svoje ruke što im omogućava Zakon o sportu i Statut RSS. Usledili su pozivi i pritisci od strane generalnog sekretara RSV i njegovih potčinjenih na klubove da se ne uključuju u Udruženje klubova.

Šta je to tako strašno što klubovi žele, počev od osnivanja Udruženja klubova po ligama pa do toga da troškove takmičenja dovedu u podnošljive okvire, pitali smo Đorđa Jakšića, koji je kao stručni saradnik više od 20 godina učestvovao u realizaciji takmičenja koja su organizovala Udruženja klubova.

Ovo što klubovi žele i traže već je viđeno u dugogodišnjoj istoriji rukometnih takmičenja. Ne tako davno, pre nešto više od jedne decenije, sva takmičenja su organizovala i realizovala Udruženja klubova preko svojih organa i tela, a RSV im je bio saradnik i servis. Udruživanjem, klubovi će moći da preuzmu potpunu odgovornost za svoja takmičenja u duhu propisa da izaberu svoje organe i tela, da odlučuju ko će im voditi i rukovoditi takmičenjem, a ne da im to budu nametnuto. Moći će da troškove, koji su u njihovoj nadležnosti (kotizacije, sudijske takse, kazne...), svedu u okvire trenutnih mogućnosti i odlučuju kako će da troše ostvarene prihode. Klubovi će tako da odlučuju ko će da im sudi, kontrolisati suđenje, biti delegat i posebno koliko će to da plaćaju. Takođe, oni će da određuju nadoknade stručnim saradnicima, honorare, kao i plaćanje usluga koje će da im pruža RSV, kao i niz drugih pogodnosti i prednosti koje klubovi budu predvideli u sporazumu o udruživanju, pojasnio je Jakšić.

Zbog čega nije u interesu RSV da se klubovi udruže?

Na prvom mestu RSV ne bi više mogao da određuje visinu troškova takmičenja, ali i zbog toga što više neće moći da raspolaže sa novcem klubova. Savez je svestan da ovim ostaje bez značajnih sredstava i da se više ne može naredbodavno odnositi prema klubovima. Kao čovek koji je više od 50 godina aktivan u rukometu, nije mi jasno zbog čega je UO RSS poverio RSV organizaciju svih takmičenja na području Vojvodine kada pokrajinski savez bojkotuju rad Skupštine i UO RSS. Zbog čega klubovi nisu anketirani o bojkotu, već je to urađeno bez njihovog znanja i saglasnosti. To su odlučili organi i rukovodstvo Saveza u kojima sede pretežno ljudi koji imaju malo zajedničkog sa klubovima.

Koje su obaveze klubova prema Savezu i kako se finansira rad Udruženja?

To je godišnja članarina, dozvola za takmičenje i registracija, dok sve ostale troškove utvrđuje Udruženje. Inače, Udruženje se finansira od kotizacije koju plaćaju klubovi, od licenciranja, kazni, sponzorstva i donatorstva.

Kakva su vaša iskustva od ranije?

Na ovakav način organizovanja klubovi dolaze u mogućnost da znatno umanje sadašnje troškove takmičenja, koji su bili nerealni prema trenutnim materijalnim mogućnostima. Takav model organizovanja i realizacije takmičenja funkcionisao je besprekorno, što je dalo vrhunske rezultate u rukometu, a klubovi su bili daleko zadovoljniji pošto je to bio rezultat rada njihovih članova u organima i telima Udruženja.

Još uvek mnogo klubova je u nedoumici i zbunjeno oprečnim informacijama da se opredele za Udruženje. Kakva je vaša preporuka kao prekaljenog sportskog radnika?

Svu zbunjenost i neodlučnost u klubove unosi rukovodstvo RSV zbog ličnih interesa koji su ugroženi ovakvom organizacijom takmičenja. Zbog toga vrše na njih pritisak da ne pristupaju udruženjima. Klubovima preporučujem da pristupe svom Udruženju jer je to jedina mogućnost da neposredno kreiraju politiku takmičenja i odlučuju o svojoj sudbini i da se uvere u prednosti kada sami odlučuju a ne neko drugi u ime njih, posebno ne oni koji debelo dobro žive od rukometa i interesuje ih samozadovoljenje ličnih interesa – kategoričan je Đorđe Jakšić.

J. Galić