Rio je velika šansa generacije

 za nacionalni grb, Ognjenovićevoj fali medalja sa one najveće smotre – Olimpijskih igara i u Rio de Žaneiru imaće šansu da dođe do nje iz svog trećeg pokušaja i biće predvodnik ekipe, zajedno s još nekoliko iskusnijih, ali i mlađih igračica.

O Majinim igračkim kvalitetima ne treba puno trošiti reči jer skoro da nema individualnog priznanja, kako našeg, tako i u evropskim i svetskim okvirima, koje nema u svojoj kolekciji. Uprkos tome, i dalje nalazi motiv i želju da se iznova dokazuje na polju devet puta devet metara.



Ovo vas pitamo skoro svake godine, odakle u vama i dalje želje i motiva za nova dokazivanja?



- I dalje se osećam mladom – kroz smeh počinje razgovor za “Dnevnik” 31-godišnja Zrenjaninka. – Kada se osvrnem, stvarno je mnogo vremena prošlo, eto nekih 11 ili 12 godina, ali i dalje je motiv tu. Imam dosta osvojenih medalja, čitava moja generacija, ali mi fali olimpijska i to je nešto što me i dalje pokreće, zapravo sve nas. Ne prolazi me glad za dokazivanjem, na stranu neosporni patriotizam i sve, ali stvarno je posebna čast nastupati za svoju zemlju. Prošle godine sam rekla da bi medalja iz Rija bila sjajan način za oproštaj od nacionalnog dresa, ali postoji još izazova, tako da ne smem više to da ponavljam. Kada budem osetila da ne mogu, da mi je sve prenaporno, tada će biti kraj.



Igraćete treći put uzastopno na Olimpijskim igrama. Kako komentarišete grupu u kojoj smo sa SAD, Kinom, Italijom, Holandijom i Portorikom?



- Kada sam videla sastav grupa, automatski sam pitala “Kako nismo upali u ovu drugu”. Grupa je izuzetno jaka i mislim da je druga nešto slabija, ali šta je tu je. Igraćemo s Amerikankama, Kineskinjama i Italijankama i one su nam najveći takmaci za prolaz u četvrtfinale, ali nas svakako to neće zadovoljiti. U svakom slučaju, na Igrama nema slabih rivala i mora da se bude najbolji, ako se želi uspeh. Nismo se proslavile ni u Pekingu ni u Londonu, ali imamo zacrtane ciljeve i zaista mislim da ova generacija može puno, čak može da se kaže da smo to i zaslužile.



Ovog leta vas kao svojevrsna predigra za OI očekuje nastup u Gran priju. Koliko ćete obraćati pažnju na to takmičenje?



- Minulih godina je to znao da bude dvosekli mač, igrali smo mnogo utakmica tokom sezone, a onda nas je stizao umor u završnicama bitnih takmičenja. Igranje Gran prija će biti odlična priprema za Olimpijske igre, a igraćemo s Rusijom i Brazilom i iako nismo s njima u grupi u Riju, moći ćemo da vidimo gde smo u tom trenutku. Malo će biti reprezentacija koje će nastupati u najjačim sastavima, tako će verovatno biti i s nama, ali putovanja su zaista duga i naporna pa će i mlađe igračice dobijati više šansi.



Spisak igrača nam je takav da možemo da napravimo dve veoma dobre reprezentacije. Koliko mlađe igračice dobro dođu u teškim pripremama?



- Ekipa je odlična, a imamo toliko kvalitetnih igračica da možemo da napravimo dve veoma dobre reprezentacije i selektor Terzić je sigurno na slatkim mukama. Tako je sada, mi nešto starije smo pošteđene rane faze priprema, propustićemo prvi vikend Gran prija, a onda ćemo se uključiti od Makaoa i tada kreću pripreme punom parom. Jedan deo reprezentacije ide u Montre na turnir i veoma je dobro da i mlađe osete šta znači igrati na tako prestižnom turniru. Mlade devojke su veoma dobre, naše mlađe kategorije su uvek na vrhu u Evropi i zato treba sve te devojke ubacivati u vatru, kao što su nekada i moju generaciju. One su budućnost, uče od nas starijih, ali nas i poštuju i sve je kao nekada kada sam počela da igram za nacionalni tim i kada su tu bile Vesna Čitaković i njena generacija. Spoj je mladosti i iskustva i svi smo tu zbog istog cilja, a to je veoma poželjno i korisno.



Sezonu ste proveli u italijanskoj Pjaćenci, kako ste zadovoljni ovom klupskom godinom?



- Kada sam odlazila u Italijum, bila sam malo skeptična i pitala se da li je to ona ista Italija koju pamtim iz šperioda kada sam već igrala tamo. Ispostavilo se da je tamo 12 pođednakih timova, da su pripreme veoma jake, da se svakom meču pristupa veoma ozbiljno i zato sam veoma zadovoljna. Igrala sam s Pjaćencom oba finala u Italiji, doduše oba puta smo poražene, ali je i ot veliki uspeh kada se sve uzme u obzir, a kada se tome doda i nastup u Top 6 fazi Lige šampiona, što je bio najveći uspeh kluba u istoriji, moram da budem zadovoljna – rekla je Ognjenovićeva.



Marko Ristić

 

Ekipa u Beogradu



U Beogradu je u trenažnom procesu ostatak reprezentacije, mahom iskusnije igračice, Maja Ognjenović, Bojana Živković, Tijana Bošković, Jovana Brakočević Kancijan, Jelena Nikolić, Brankica Mihajlović, Tijana Melešević, Ljiljana Ranković, Milena Rašić, Stefana Veljković, Jovana Stevanović, Jovana Kocić i Teodora Pušić, a ostaje da se vidi koja će ići na koji turnir Gran prija i o tome će odlučivati selektor Zoran Terzić.

Maja Ognjenović, pokretačka snaga reprezentacije Srbije