U Zrenjaninu obeleženo 160 godina od rođenja dr Ferenca Kemenja

Polaganjem venaca na spomen-bistu u Aleji velikana, u Karađorđevom parku, u Zrenjaninu je obeležena 160- godišnjica od rođenja dr Ferenca Kemenja (1860-1944). Ferenc Kemenj, jedan od osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta i jedan od pionira savremenog olimpijskog pokreta, rođen je pre 160 godina u Zrenjaninu. Venac na njegovu spomen-bistu položili su predstavnici Grada Zrenjanina i Sportskog saveza . U delegaciji su bili pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura i generalna sekretarka Sportskog saveza Vukosava Đapić Atanacković, kao i predstavnici zrenjaninskih olimpijaca Momir Rnić i Milorad Stanulov, osvajači četiri olimpijske medalje.

- Ponosni smo na ljude sa ovog istorijskog i životnog prostora, koji su naš grad povezali s Evropom i svetom, a posebno možemo biti ponosni na naš sportski identitet. Okupili smo se da obeležimo 160 godina od rođenja dr Kemenja, pionira olimpijskog pokreta i osnivača modernih olimpijskih igara, a naravno i preteče nečega što se danas zove - Zrenjanin, grad sporta. Posebno sam zahvalan našim olimpijcima, koji su došli da zajedno obeležimo ovaj značajan datum. Hvala im i što su podržali kandidaturu našeg grada za titulu Evropski grad sporta 2021. godine – rekao je pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura.

Reformator školstva

Ferenc Kemenj rođen je 18. jula 1860. godine u Velikom Bečkereku, u jevrejskoj porodici, koja se u grad doselila 12 godina ranije. Školovao se u Budimpešti i Parizu, gde je završio dva fakulteta i potom radio kao direktor škole i profesor matematike i fizike. Bio je reformator školstva, a najviše pažnje je posvećivao fiskulturi. Među prvima se zalagao da se pri školama izgrade fiskulturne sale, o čemu je napisao više radova.

Predavanje Pjera de Kubertena o ideji olimpizma ga je opčinilo, pa je ubrzo postao njegov saradnik, a potom član Međunarodnog olimpijskog komiteta i jedan od organizatora prvih savremenih Olimpijskih igara u Atini 1896. godine. Uz ovu važnu obavezu, dr Kemenj je bio i pratilac reprezentacije Ugarske, za koju je nastupao Momčilo Tapavica, prvi Srbin olimpijac.

Život mu se tragično prekinuo tokom Drugog svetskog rata, kada je sa suprugom izvršio samoubistvo 1944. godine, u Budimpešti. Ostalo je nejasno da li se na takav čin odlučio zbog pacifističkih stavova i neslaganja sa tadašnjom vlašću ili zbog progona, jer je bio jevrejskog porekla.

Rodni Zrenjanin mu je 1972. podigao spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku, rad beogradske vajarke Radmile Graovac.

On je istakao i da je to prilika da se podsetimo bogate sportske istorije, jer je dr Ferenc Kemenj utisnuo dubok pečat ne samo u gradu na Begeju, već i u Evropi. Salapura je podsetio da je Zrenjanin do sada imao 43 učesnika na Olimpijskim igrama, od sportista, do sudija i sportskih funkcionera, i da su sportisti iz ovog grada osvojili 23 olimpijske medalje.

Proslavljeni rukometaš Momir Rnić, koji je tri puta učestvovao na Olimpijskim igrama kao član rukometne reprezentacije Jugoslavije, može se pohvaliti sa dve medalje. U Los Anđelesu je 1984. godine bio u timu olimpijskih šampiona, a u Seulu 1988. godine osvajač bronzane medalje.

- Često čujem pitanje  da li je moguće da iz jedne relativno male sredine potekne tako velik broj poznatih sportista. Zrenjanin treba time da se ponosi, da nastavi tu tradiciju i da to bude podsticaj mladim ljudima koji tek počinju da se bave sportom – poruka je slavnog sportiste.

I veslač Milorad Stanulov, koji je u dubl-skulu sa Zoranom Pančićem osvojio dve olimpijske medalje,  srebrnu u Moskvi 1980.  i bronzanu 1984. u Los Anđelesu, ukazao je da se u Zrenjaninu neguje duh olimpizma.

- Nastup na Olimpijskim igrama nešto je o čemu sam maštao. Ne samo da sam uspeo da budem u nacionalnom olimpijskom timu, već sam na igrama u Moskvi i Los Anđelesu osvojio medalje. Dečački san pretvoren je u realnost i to je nešto najlepše za svakog sportistu. Meni su sportski uzori bili rvač Branislav Simić i bokser Zvonko Vujin, a nas su nasledili mlađi takmičari iz Zrenjanina i to se nastavlja – kazao  je Stanulov.

 Željko Balaban