Trener hokejaša Vojvodine Drozdik: Herojski do titule

Novosađani su sve tri utakmice odigrali na beogradskom ledu, što daje dodatnu težinu ovom uspehu. Ujedno, izabranici Vladana Drozdika prekinuli su dugogodišnju dominaciju beogradskih „večitih“ rivala i tako posle 2004. godine na Spens doneli pehar namenjen najboljem u državi. Drozdik je u debitantskoj sezoni na klupi Vojvodine odmah ispunio najviši cilj, ali priznaje da se utisci još uvek nisu u potpunosti slegli.

– Osećaj je zaista lep. Mnogo smo radili i trenirali da bismo došli do titule. Sada nam je lakše, jer konačno znamo za šta smo se pripremali i zbog čega smo se odrekli nekih stvari. Nismo bili svesni šta smo u stvari napravili, dok nisu počele da stižu čestitke sa svih strana i pozivi medija, a dobili smo i poziv za fudbalsku utakmicu između Vojvodine i Napretka, gde smo napravile defile oko stadiona. Tom prilikom i navijači su nas pozdravili i srećan sam što je veliki broj Novosađana u jednom trenutku naišao na informaciju da su hokejaši Vojvodine šampioni Srbije, najviše zbog velikog ođeka na društvenim mrežama – rekao je Drozdik.

Put nije bio lak

– Većini igrača je ovo bilo prvo finale. Oni su prvu utakmicu krenuli bez imalo straha, iznenadili protivnika, odigrali izuzetno dobro i pobedili 7:5. Posle smo bili favoriti i morali smo da se nosimo sa time da je pritisak na našoj strani. U toj drugoj utakmici apsolutno su bili vidljivi neki tragovi nervoze kojoj smo podlegli. U nekim osnovnim stvarima koje su bile naš kvalitet smo podbacili zbog čuvenog „straha od pobede“. Kako smo bili bliže toj tituli, u početku nismo znali sa time da se nosimo – objasnio je Vladan Drozdik sa čime se sve njegova ekipa suočavala u finalu.

U odlučujućoj utakmici u kojoj su Novosađani slavili 2:1, šampioni su pokazali novu crtu u svojoj igri, koja im je donela titulu.

– U majstorici smo bili svoji na svome. Ono što sam ja poželeo da uradim jeste da se svaki igrač u timu oseća izuzetno važnim što je tu gde jeste, da svakom igraču dam nadu da će sve da bude kako treba šta god da se desi, ali da je ono što je neophodno da sledimo instrukcije iz svlačionice i da u svakom trenutku možemo da se okrenemo i da kažemo da smo dali sve od sebe. I zaista su momci tu utakmicu odigrali herojski, u smislu da smo vođstvo od 2:1 držali više od pola utakmice. Ogranizovanom i strpljivom odbranom došli smo do titule, što nije nešto što nas je krasilo tokom sezone.

Iako je Crvena zvezda pobeđivala Vojvodinu i sa 6:1 i 3:1 u prvom delu sezone, slovila i za favorita zbog učešća u polufinalu IHL lige, Novosađani su upravo te susrete iskoristili da se pripreme za ono najbitnije. – Probali smo različitim taktikama – da napadamo, da se povučemo i mi smo odigrali jednako dobro utakmice u kojima smo gubili i 3:1 i 6:1. Sa tim što smo na 3:1 pokušali na određeni način da napadnemo, dok smo u ubedljivijem porazu imali plan da budemo još agresivniji i tako smo na neki način eksperimentisali za okršaje na kraju sezone. Nismo žalili što bi sutra u novinama moglo da piše da je Vojvodina izgubila 6:1, nego smo tražili način kako da oružjem kojim raspolažemo budemo što opasniji.

Uprkos tome što je njegova ekipa ispunila većinu taktičkih zamisli u finalnoj seriji, preduslov za to bila je velika želja da se konstantno napreduje, u uslovima koji nisu bili idealni.

– Ponosan san na momke koji imaju poslove i porodice, a slobodno vreme troše na hokej i treniraju sa velikom dozom ljubavi i entuzijazma. Naši treninzi počinju u 22 časa. Kada tad dođete kući s posla već ste pospani, a treba još i da idete na trening. Ne mogu ništa da zamerim momcima, isto važi i za upravu kluba koja nam je uvek bila vetar u leđa za stvari koje smo mogli da ispunimo.

Posle domaćeg šampionata, pitanje se samo nameće – da li Novosađani mogu da naprave iskorak i u IHL ligi?

– Probali smo da sprovedemo jedan sistem za koji je plan da se održi i u narednim godinama, bez obzira na to da li ću biti trener. Plan je da ostanem, da svi igrači koji su tu igraju i sledeće sezone, ali ono što je neophodno za uspeh na međunarodnoj sceni jesu pojačanja, koja bi donela dodatni kvalitet. To je teško izvodljivo, jer svaki igrač koji bi došao morao bi da bude finansijski vezan za klub. Ipak, ja sam pobornik onoga „svi za jednog, jedan za sve“ i ne bih dozvolio da jedan igrač dođe i bude plaćen, a drugi koji su tu iz dobre volje ne budu plaćeni. Radije bih zadržao sve ove momke i borio se na način na koji smo se i do sada borili, jer i sa sastavom koji je trenutno na raspolaganju možemo do boljeg rezultata naredne sezone u IHL ligi – naveo je Drozdik.  

Vuk-Miloš Petrović