Prvenstvo sveta u snukeru - Roni ili Selbi?

Već nekoliko dana snuker zauzima veliki deo programske šeme Eurosporta jer je u toku najveći i najznačajniji turnir - Svetsko prvenstvo koje se po tradiciji igra u “Krusibl teatru” u Šefildu. Upravo je tradicija jedno od glavnih obeležja ovog sporta koji je pre oko 150 godina nastao iz bilijara, u kojem je kao u malo kojem drugom i dalje na snazi obavezan yentlmenski kodeks u ponašanju, ali i oblačenju.

Naime, u pravilima igre koja su mnogo jednostavnija nego što to izgleda na prvi pogled, dosta toga se oslanja na poštenje igrača koji često sami prijavljuju prekršaje (faulove) koji lako mogu da promaknu sudiji, a yentlmenstvo se praktikuje i u mnogim drugim situacijama do kojih može da dođe na stolu... 

A sto je prva stvar koja snuker znatno razlikuje od bilijara. Sa dimenzijama od 355 sa 177 centimetara, snuker sto je za “komad” veći od bilijarskog (253 h 127), pri čemu su kugle i rupe na snuker stolu  manje od bilijarskih.

Ono što dodatno otežava ubacivanje kugli na snuker stolu je i odnos rupa - kugla koji je svega 1,35, što znači da su rupe samo 35 odsto šire od kugli, dok su na bilijarskim stolovima rupe duplo šire od prečnika kugli.

Partija snukera počinje sa 15 crvenih koje nose po jedan poen i šest tzv. obojenih kugli od kojih svaka ima svoju vrednost: žuta (2 poena), zelena (3), braon (4), plava (5), pink (6) i najvrednija je crna kugla koja donosi sedam poena. Međutim, da bi mogao da gađa neku od obojenih kugli, igrač prvo mora da ubaci jednu crvenu. Crvene kugle se nakon ubacivanja u rupu ne vraćaju na sto, dok se obojene vraćaju sve dok na stolu ima crvenih. 

To su osnovna pravila igre i teško da mogu biti prostija, ali pravu draž daju ona ostala pravila vezana za faulove i promašaje gde bukvalno par milimetara mogu da odluče ili preokrenu čitav tok meča. Ono što dosta zbunjuje neupućene gledaoce snukera jeste i takozvana “sejfti”, odnosno defanzivna igra kada deluje da igrači namerno promašuju ili da igraju bez ikakvog rezona. U pitanju je taktička borba igrača koji su uglavnom početkom partije skoncentrisani na to da rivalu ne ostave upotrebljivu kuglu na stolu, odnosno šansu da počne da ubacuje kugle. Kada se uđe i u te finese igre, snuker definitivno dobija još jednog vernog fana. 

Najveća svetska zvezda ovog sporta i jedan od najuspešnijih igrača svih vremena, svakako je čuveni Englez  Roni O’ Saliven, koji je ujedno i najkontroverznija i najharizmatičnija ličnost iz sveta snukera. Sa osvojenih pet svetskih titula, desetinama drugih i neviđenim talentom, on je uz Marka Selbija (branilac titule i broj 1 na svetskoj rang listi) jedan od glavnih favorita za osvajanje Svetskog prvenstva kojim se ujedno i završava snuker sezona.     

Roni O’ Saliven privlači pažnju i zbog svog nepredvidivog ponašanja, donekle uzrokovanog i psihičkim smetnjama (teška depresija koju je nekada “lečio” alkoholom i drogom) o kojima je često javno govorio. Tako se i danas prepričava meč upravo na Svetskom prvenstvu 2015, tokom kojeg je izuo cipele jer su ga žuljale. Prvo je upitao da li neko od publike ima da mu pozajmi cipele broj 43, a zatim je nekoliko partija odigrao u čarapama dok mu nisu doneli druge cipele. Jednom prilikom je predao meč Stivenu Hendriju (najuspešnijem snuker igraču u istoriji sa sedam svetskih titula), već na početku, iznerviran zbog par promašaja. Igralo se četvrtfinale Prvenstva Velike Britanije i iako su odigrali samo prvih pet partija od mogućih 19, Roni je nakon promašaja jedne “lake” kugle, samo pružio ruku Hendriju i sudiji i na zaprepašćenje svih napustio salu. Buran život koji je vodio okružen prijateljima poput imenjaka Ronija Vuda, gitariste Rolingstonsa i drugih poznatih faca iz sveta šubiznisa uvek je privlačio medije. Porodična priča Ronija O’ Salivena takođe nije laka i prepuna je dramatičnih događaja. Svakako jedan od težih udaraca za mladog Ronija bio je odlazak u zatvor njegovog oca Ronija seniora koji je iza rešetaka  proveo 17 godina zbog ubistva (izašao 2009) i to baš u vreme kada je počinjao svoju profesionalnu karijeru. Njegova zavisnost od lekova i opijata tako đe punila stranice žute štampe, ali je na kraju od svega ispalo i nešto dobro jer je Roni svoju treću ženu upoznao na seansama odvikavanja.

Iako Britanci još uvek dominiraju ovim sportom, očigledna je “navala” Kineza u ovom sportu koji već sada ima desetak među prvih pedeset igrača, ali se predviđe da će ih toliko uskoro biti i među prvih dvadeset. To nikoga neće začuditi jer u Kini se ovim sportom bavi oko 4 miliona ljudi obzirom da je odnedavno postao i izborni predmet u školama.   

Snuker je u Srbiju stigao pre dvadesetak godina, ali takmičenja su nastala tek po osnivanju Snuker saveza Srbije koji već šest godina organizuje prvenstvo Srbije koje se odvija kroz ukupno devet turnira na kojima igrači sakupljaju poene po sistemu vrlo sličnom kao u tenisu.

Prema rečima Gorana Stevelića, našeg licenciranog snuker sudije, u prvenstvu Srbije učestvuju tri registrovana kluba sa ukupno pedesetak igrača među kojima su i tri devojke.  

- Možda to i ne zvuče kao neke značajne brojke, ali obzirom da smo još uvek na početku, to je sasvim pristojan broj igrača. Iako još uvek ne možemo da govorimo o nekim značajnijim međunarodnim uspesima i uključivanju u profi tur, iz godine u godinu naši igrači su sve kvalitetniji, a dokaz je i osvajanje turnira u Rumuniji i učešće na amaterskom prvenstvu Evrope - kaže Stavelić koji će uskoro suditi čuvenom Roniju O’ Salivenu u Sloveniji gde je upravo zarad promocije snukera organizovano nekoliko egzibicionih mečeva u kojima će učestvovati najbolji svetski igrači. - Za dvadesetak dana, tačnije 14. maja u Beogradu počinje završni masters Prvenstva Srbije i tu će se odlučiti o prvaku države.

Niko Perković

Famozna 147-ica

San svakog snuker igrača (pored toga da osvoji Svetsko prvenstvo) je da u karijeri ostvari i maksimalan brejk od 147 poena do kojeg se stiže ukoliko igrač u jednom dolasku za sto ubaci svih 15 crvenih kugli kombinujući ih isključivo sa najvrednijom crnom kuglom i da zatim očisti i preostale obojene kugle redosledom od najmanje vredne (žute) do crne. To podrazumeva ubacivanje 36 kugli zaredom i do pre petnaestak godina ostvareni maksimalni brejkovi su bili privilegije nekolicine najboljih. Dugo je upravo zbog ekskluzive takvih podviga na svim većim turnirima nagrada za maksimalni brejk iznosila 147.000 funti što je bilo i po nekoliko puta više od nagrade za osvojenu titulu, ali je pojavom novih mladih igrača koji mogu to da izvedu češće nego ranije nagrada za 147-icu “pala” na simboličnih 10.000 funti. Rekorder u postignutim maksimumima je naravno Roni O’ Saliven kojem je to pošlo za rukom čak 13 puta pri čemu je jedno takvo čišćenje stola izveo za neverovatnih pet minuta i 20 sekundi.