Milenko Sebić, strelac: Bronzani san s Olimpijskih igara zlata vredan

Ovaj uspeh doveo ga je i na „Dnevnikovu“ listu najboljih sportista, pa je u godini na izmaku proglašen za najboljeg strelca i drugoplasiranog sportistu Vojvodine u generalnom plasmanu.

– Svaka nagrada ima značaj, Dnevnikova ima posebnu težinu. Nagrade, osim što podsećaju na minuli rad i motivišu. Kada primite neku nagradu znate da ste pobedili i sebe i da ste zadovoljni postignutim rezultatom. Osvajanjem olimpijske medalje ostvario sam životni san, tako da sada mogu da uživam u streljaštvu – kaže Milenko Sebić.

U Novi Sad je, kako kaže, došao zbog odličnih uslova za treninge. Takmičarski put, oplemenjen olimpijskom medaljom, svedočio je o ispravnoj odluci. 

– U septembru 2019. stigao sam u Novi Sad, jer u Beogradu nisam imao dobre uslove. Streljačka družina Novi Sad 1790 jedini je klub koji kod nas pruža odlične uslove za trening. Ispostavilo se da je to bio odličan potez, jer smo uspeli da ostavrimo sve što smo planirali, kako u fizičkoj, tako i u psihološkoj spremi i da stignemo do vrhunskih rezultata. Oni su bili vidljivi već na Evropskom prvenstvu, gde sam do kvote za Olimpijske igre došao vazdušnom puškom, oružjem s kojim sam već bio otpisan iz reprezentacije. Govorilo se da sam star za vazdušnu pušku, naročito posle Igara u Riju, a tadašnji selektor mi je savetovao da se fokusiram samo na mali kalibar. Ja sam rekao da nije u pravu i obećao da ću to i pokazati. Zato mi je posebno drago što sam kvotu za Tokio osvojio baš vazdušnom puškom. Što se tiče malog kalibra jedan sam od najboljih strelaca u svetu i za njega sam uvek spreman.

Sebić kao da je prelomio da baš u Japanu izađe iz kože uspešnog timskog „igrača“ i posle tri ekipna evropska srebra (10 m, vazdušna puška) i kolektivne svetske bronze (50 m, MK puška) napravi vanserijski rezultat kada sve zavisi samo od njega.

– Za mene je sam odlazak na Olimpijske igre u vreme virusne pandemije predstavljao veliki uspeh. Bilo je naporno u svakom pogledu, ali meni je korona pomogla, jer mi je omogućila više vremena da se pripremim za Evropsko prvenstvo, poslednje takmičenje gde sam mogao da uzmem kvotu. U Tokiju sam  znao šta se od mene očekuje, bio sam fokusiran na  plan koji smo postavili moj trener i ja. Imao sam problema na početku sa vazdušnom puškom, ali sam uspeo da se vratim u normalu. Teško je na velikom takmičenju da se vratiš posle pada, pogotovo još u uslovima svakodnevnog testiranja i ograničenja. Ali, uspeli smo sve da prebrodimo i u trostavu sam izborio finale. Taj dan je bio izuzetno težak, osnovni meč me je  iscrpeo. U glavi sam projektovao rezultat potreban za finale – 1.180 krugova i na njega sam se fokusirao. Pred poslednja dva metka pogledao sam monitor i rekao sebi „još dva centra i to je to“. Na ta dva metka sam jako ponosan.

A u finalu drama. Počeo je odlično, ali je onda pao na šestu poziciju posle klečećeg i ležećeg stava. Međutim, sve je počelo da se menja od trenuka kada su svi morali u stajaći položaj. Ukrajinac Kuliš je promašio metu, što je Sebića katapultiralo na 4. mesto i učvrstilo mu samopouzdanje. Namestio je ruku i naoštrio oko za nekoliko „desetki“. Dok su drugi išli iz kiksa u kiks Milenko je (za)držao nivo i stigao do ubedljivo najvrednijeg rezultata u dugoj karijeri, posle srebra u finalu Svetskog kupa.

– Finale je posebna priča, veliki je pritisak i pod ogromnom dozom adrenalina moraš da iskontrolišeš pušku i pogodiš centar prečnika 1,4 centimetra, na 50 metara. Dešavaju se i greške, promaši se meta i pogodi tuđa (Kuliš), a onda i da se pogodi šestica (Šerbačević). Borba u finalu je bila zanimljiva, trudio sam se da držim priključak za vodećima. Poslednjih pet hitaca su odlučivala. Pred pretposlednji metak  imao sam prednost od 1,4 kruga za odličje, hteo sam da budem siguran, ali sam pogodio slabiju devetku, prednost se smanjila na 0,7 u odnosu na Norvežanina Hega. S tim poslednjim metkom desilo mi se slično kao sa poslednja dva u osnovnom delu. Heg je opalio pre mene, očekivao sam reakciju publike, koja je izostala, što je značilo da pogodak nije loš, ali ne i jako dobar. Znači morao sam da budem blizu, opalio sam, pogodio 10,0 i to je bilo dovoljno za bronzu (448,2 kruga). Drago mi je što sam sav svoj trud i rad svih ovih godina pretvorio u olimpijsku bronzu, a toga svega ne bi bilo da nije moje supruge Aline, koja je uvek bila tu za mene. Mnogo mi je pomogla – zaključio je Sebić.

Olimpijske igre u Parizu su za samo tri godine, a Sebić kaže da mu to odgovara.

– Prijala mi je pauza posle naporne sezone. Odmorio sam i krenuo sa individualnim treninzima. Već u januaru kreću kavlifikacije za rang – listu, nadmetanja na gran pri takmičenjima, evropska prvenstva, od kojih se u Moskvi nude kvote za Pariz. Radujem se novim izazovima – rekao je Milenko.

Gordana Malenović