IVANA ŠPANOVIĆ, NAJBOLJA SRPSKA SPORTISTKINJA ZA „DNEVNIK”: Olimpijsko zlato, trofej koji nedostaje

Od 2013. godine i prve srpske medalje u istoriji svetskih šampionata na otvorenom prostoru, Španovićeva je nanizala pet kontinentalnih titula, od toga dve na otvorenom prostoru i tri u dvorani  i dva svetska zlatna trofeja pod krovom. Letos, 20. avgusta, zbirku je oplemenila titulom apsolutne svetske šampionke, pobedom na Svetskom prvenstvu u Budimpeši skokom novog državnog rekorda 7,14 metara.

– Svake godine ispunimo po jedan izazov, uvek veći i uvek još vredniji, a čini mi se kao da su sve ove godine i svi trofeji bili uvertira za ono što tek predstoji, kao najteži ispit za kraj – rekla nam je Ivana Španović telefonom dok je bila na pripremama u njenoj bazi u Južnoj Africi. – Pariz je poslednja stanica na mom sportskom putovanju i zato svaka moja misao i svi planovi naši usmereni su na pohod ka olimpijskom zlatu. Radujem se svemu što dolazi. Polazna tačka nam je dobra, samo zdravlje da me posluži, povrede da me zaobiđu. Verujem da ću takmičenje dočekati spremnija nego ikada. 

Novak, Ivana, basketaši – triling srpskog sportskog ponosa, najbolji ambasadori Srbije i oslonac verovanju u snagu i mogućnosti nacije da se svetu predstavi u najlepšem svetlu. Zajednički imenilac u trouglu istinskih sportskih vrednosti, mimo fantastičnih rezultata, jeste i čežnja za trofejom koji nedostaje – olimpijskim zlatom. Osvojene bronze jesu vredne i za pozicioniranje moćne u hijerarhiji sportskih dostignuća, ali trofej koji nedostaje maksimalno inspiriše. Novak je bronzu osvojio u Pekingu 2008, Ivana u Rio de Žaneiru 2016, basketaši u Tokiju 2021.

Učešće na Olimpijskim igrama u Parizu biće peti Ivanin nastup na olimpijskom zaletištu. U Pekingu 2008, tek što je punoletstvo proslavila, udahnula je olimpijski duh, koji snagu svakom sportisti uliva i ka novim dostignućima ga pokreće.

Da se medalje dodeljuju za svaki rezultat ponaosob, umesto što se svakom takmičaru dodeljuje samo onaj najbolji, sva tri skoka Ivane Španović na Svetskom prvenstvu u Budimpešti bili bi vredni kolekcije medalja na planetarnoj smotri: zlato – 7,14, srebro – 7,05, bronza 6,91 metara. Istina, bronzu bi podelila sa Amerikankom Tarom Dejvis, koja je najdužim skokom 6,91 osvojila srebro.

Četiri godine kasnije, u Londonu, mediji su se više bavili šminkom zrenjaninske tinejdžerke, njenom frizurom, tetovažama, dužinom i bojom njenih noktiju, nego doskokom u pesku i mogućim razlozima njenog izostanka sa pobedničkog postolja, mada je i plasman u finale 22-godišnje Srpkinje u stručnim krugovima označen kao uspeh dostojan poštovanja. Ali, u Srbiji, ako bi joj uspeh i oprostili, lepotu joj oprostiti neće.

– Nakon kvalifikacija u Londonu moj otac je plakao od sreće, jer finale na Olimpijskim igrama jeste uspeh. Mediji su odmah počeli da mi zadaju napad na medalju. Bila sam toliko daleko od toga i nisam ni znala da li mogu ponoviti rezultat iz kvalifikacija (6,41)  jer je pritisak bio još veći, bilo mi je teško da sve to podnesem. Mnogo toga se promenilo u međuvremenu, preselila sam se iz Zrenjanina u Novi Sad, godinu dana uoči Londona povreda me je odvojila od zaletišta, oporavak je potrajao... Bila sam mlada i nisam imala strpljenja da odvojim važne stvari od onih manje važnih, da se fokusiram na pravac koji sam sebi zadavala.

Ivana Španović je državna rekorderka u skoku udalj i na stadionu i u dvorani. Dvoranski rekord (7,24), postignut u Beogradskoj areni na Evropskom prvenstvu 2017. godine, treći je rezultat u svetu u istoriji takmičenja pod krovom. Državni rekord na otvorenom doskočila je daljinom 7,14 metara u Budimpešti ove godine. 

Srećom po nju, po srpsku atletiku, ali i po vaskoliki atletski svet, ostala je verna kraljici sportova, ljubav je bila jača od ozbiljnog nagoveštaja da se povuče. Bio je to period kolokvijalno nazvan kategorijom mlađih seniora. Na evropskom prvenstvu njenog uzrasta u češkoj Ostravi 2011. osvojila je kontinentalno srebro.

Deseti put uzastopno, u deset međusobnih okršaja, bolja je bila Ruskinja Darija Klišina, jedina učesnica koja je letela preko sedam metara (7,05).

– Uživala sam na takmičenju, devojke su uvek tu da me inspirišu za prestiž – komentarisala je neposredno po završetku takmičenja u Ostravi. – Nemam sebi šta da zamerim. Dariji svaka čast. Ostadoh joj opet dužna, ali sam zadovoljna olimpijskom normom koju sam dostigla. Sada sam fokusirana na nameru da skočim sedam metara, znam da sam sposobna za takav podvig. Nedostaje mi još stabilnost u skokovima. Svesna sam toga da ću uvek na takmičenjima morati da računam na Darijin kvalitet, ili na Mirončuk, uvek se pojavi neka nova devojka, nastala je smena generacija, uskoro ćemo mi da vladamo zaletištem.

Darija Klišina nikada više nije preletela sedam metara. U njihovom 13. susretu usledio je revanš kakav je Ivana jedino mogla da predvidi u snovima. Srpska rekorderka, na moskovskom stadionu Lužnjiki, osvojila je svetsku bronzu, skokom novog nacionalnog rekorda (6,82), prvu srpsku medalju u istoriji planetarnih smotri, računajući konkurencije oba pola.

Prvi put pobedila je Klišinu (6,76) i to u njenom rodnom gradu. U smiraj tog 11. avgusta 2013. godine u atletski svet uskočila je preporođena srpska rekorderka spremna da na izazove odgovori i da nove standarde postavi svima ko joj na crtu izađe.

Sedam metara u konkurenciji dama jeste granica koja razdvaja planetarne veličine od ostatka sveta. Prvi put magičnu granicu Ivana je preletela na Svetskom prvenstvu u Pekingu 2015. godine. U kvalifikacijama je popravila državni rekord (6,91), da bi u finalu skokom novog rekorda 7,01 metar osvojila bronzanu medalju.

U međuvremenu, titulama na kontinentalnim i svetskim prvenstvima s početka ovog teksta, sve do zlata u Budimpešti, 10 godina i 11 dana posle moskovske radosti, Španovićeva je nizala uspehe, vrednovane pregrštom medalja na najprestižnijim međunarodnim atletskim smotrama: na tri svetska zlata dodala je jedno srebro i tri bronze, na pet kontinentalnih šampionskih titula po jedno srebro i bronzu, pet brušenih dijamanata za pobede u Dijamantskoj ligi, titule šampionke Mediterana i Univerzijade, titule državne i balkanske šampionke odavno je prestala da broji.

Dodamo li tome i rekordne četiri titule najbolje srpske sportistkinje u izboru Olimpijskog komiteta Srbije, dobićemo sliku ličnosti dostojne počasnog mesta u istoriji srpskog sporta.

Svi uspesi, svaki trofej i svako zlato, naplaćeno hektolitrima znoja na pripremama i svakodnevnim vežbama na svim meridijanima sveta, rezultat je uspešne saradnje sa trenerom Goranom Obradovićem, najuspešnijim atletskim strategom u istoriji srpske kraljice. Saradnju su započeli u najnezahvalnijem trenutku sportskog odrastanja, kada se juniori seniorskim izazovima predaju. Mnogi ne uspevaju da preskoče tu sportsku provaliju, u kojoj se zaglave, tinejdžerke u prvom redu.

– Saradnju smo počeli kada se Ivana preselila u Novi Sad, 2010. godine. Mnoge kolege su me pitale odakle mi hrabrost da preuzmem takvu odgovornost. Moj odgovor je uvek glasio: to je za mene izazov koji sam čekao ceo život. Prve dve godine bile su najteže. Bilo je to vreme upoznavanja i definisanja zajedničkog smera. Ponekad sam imao utisak da govorimo različitim jezicima i da ćemo teško doći do željenog rezultata. Posle Olimpijskih igara u Londonu i našeg razgovora koji je usledio, ukazao se željeni pravac. Danas kažem, koliko sam se ja trudio da od nje napravim bolju atletičarku, toliko se i ona trudila da od mene napravi boljeg trenera. Osvojila je sve što se moglo osvojiti, osim olimpijskog zlata. Preostalih sedam meseci do Pariza iskoristićemo da se što bolje pripremi za borbu koja je očekuje na olimpijskom zaletištu. I u 34. godini Ivana ima ogromanu želju i motiv, sada potkrepljen velikim iskustvom, koje može da bude i presudan element u borbi za trofej – zaključio je Obradović raport iz baze u Južnoj Africi, gde sa najboljom srpskom sportistkinjom u istoriji traži odgovor na izazov svih izazova u Ivaninom petom nastupu ispod zastave sa olimpijskim znamenjima.

Ivana Španović je 21 put popravljala državne rekorde. Rekorderka je Srbije na 60 metara i u petoboju. Pobednica je takmičenja na 19 svetskih mitinga, četiri puta na najprestižnijem u Cirihu. Više od 100 nedelja provela je na vodećoj poziciji na Svetskoj listi IAAF.

Lazo Bakmaz