Ivan Lenđer stavio tačku na profesionalnu karijeru

Odlučio je da život nastavi u Dubaiju, gde će biti angažovan kao trener plivanja, a u ovu arapsku zemlju putuje već u petak.

- Odlučio sam da se povučem i nije mi bilo strašno sve do te poslednje trke, kada sam na Evropskom prvenstvu u Glazgovu otplivao 100 kraul. Izašao sam iz bazena, poslednji put pogledao na sve oko sebe iz te perspektive i kroz glavu mi je prošlo - To je to. Ni malo mi nije bilo lako kada sam se nakon toga video sa trenerom Dejanom Pejinovićem – ispričao je ovaj vrsni sportista, jedan od najboljih kog je iznedrio grad bogate sportske istorije.

Kako je kazao, lepo je biti na takmičenjima širom sveta, kao reprezentativac predstavljati svoju zemlju, ali sve ono što je ispred i iza toga nije ni malo sjajno.

- Ostatak godine je težak i tih nekoliko dana na tak­mičenjima nije vredno svega toga. Jednostavno, veliko je mučenje bilo svih ovih godina sa uslovima za treniranje i sa svim ostalim. Malo sam izgubio snage i volje da se borim sa svim tim, jer sam 22 godine u plivanju. Mlađe generacije još uvek uspevaju u tome, ali ja sam se jednostavno istrošio.

Kada je razmišljao o tome gde će nastaviti život, odluka je pala na Dubai. Zašto baš ta zemlja, pitali smo Ivana.

- Tamo sam već bio od 2014. do 2016. godine, u to vreme sam i plivao i radio i bilo mi je jako teško. Ali, veoma mi se svideo njihov način rada i ponuda kompanije koja me je angažovala učinila mi se kao odlična ideja, zbog čega sam je i prihvatio. Još kada sam odlazio prvi put rečeno mi je da će za mene kod njih uvek biti mesta.

Na pitanje koji su neki od najlepših trenutaka u 22 godine dugoj karijeri plivača, Ivan odgovara da svaka medalja sa velikih takmičenja ima svoju težinu.

- Ne znam šta bih posebno izdvojio. Iskustvo koje mi je donelo plivanje ne može se porediti ni sa čim. Imam prijatelje po celom svetu, ali sam neke stvari i izgubio zbog plivanja, pre svega odrastanje i tinejdžersko doba. Nisam imao standardno detinjstvo, ali ne žalim ni jedan trenutak proveden u sportu, jer sam puno, puno toga dobio. Proputovao sam ceo svet, a kad se popnete na postolje, dok se izvodi humna vaše zemlje, nešto je što ostaje urezano za ceo život.

Kad u petak  otputuje odavde, najviše će mu nedostajati drugari iz reperezentacije.

- Neću ih izgubiti, ali će mi faliti češće druženje sa njima na pripremama, takmiče­njima... Samo plivanje kao plivanje i neće, zato što sam se zasitio – kaže Ivan, koji je ugovor sa kompanijom iz Dubaija potpisao na dve godine.

Godišnje odmore će, kako ističe, uglavnom koristiti da bi se vraćao u Srbiju i obilazio svoje najmilije. Ne zna da li će i nakon isteka ugovora ostati u Dubaiju, ali nema nameru da se vraća u Srbiju sve dok se nešto drastično ne promeni u srpskom plivanju.Sa sobom odavde neće poneti ništa. Medalje i pehari ostaju u Zrenjaninu i o njima će računa voditi majka i ujak.

- Sve plivačke stvari, nao­čare, kostime, kapice više nemam. Sve sam podelio i rasprodao, ostao mi je samo jedan kupaći kostim koji ću koristiti da se okupam u moru u Dubaiju – završio je priču Ivan Lenđer.

Ž. Balaban