Božidar Maljković: Omogućićemo našim sportistima maksimalne uslove

Činio je to s tri različita tima, pošto je do najvrednijeg trofeja na Starom kontinentu stizao s Jugoplastikom iz Splita (dva puta – 1989. i 1990. godine), Limožom (1993.) i Panatinaikosom.(1996.), čime je sebi obezbedio mesto među besmrtnicima u istoriji evropske košarke. Maljković je, uz bavljenje sportom, diplomirao i na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali je trenerski poziv ostao njegova najveća ljubav i profesija za čitav život. Od 2017. godine predsednik je Olimpijskog komiteta Srbije (OKS), što predstavlja krunu njegovog angažmana, ali u sebi nosi i veliku odgovornost za budućnost srpskog sporta. „Dnevnik“ je zamolio prvog čoveka OKS-a za intervju, što je on ljubazno prihvatio.

Aktuelna pandemija korona virusa prosto se nameće kao prioritetna tema. Zbog nje su odložene Olimpijske igre i one će se, kako je predviđeno, u Tokiju održati u istom terminu 2021. godine. Pošto imate 67 godina, pripadate kategoriji građana koji ne smeju da napuštaju svoj dom tokom 24 sata. Kako to podnosite?

- Radeći tokom karijere u sedam zemalja, uvek sam bio izložen strašnom intenzitetu obaveza. Kući sam dolazio samo u retkim situacijama, tek toliko da promenim stvari, pa odlazio dalje za poslom. Sada se osećam kao vozač formule jedan kojeg izvučete iz bolida i naterate ga da sedi kod kuće i, recimo, gleda televiziju. Čitam, ponešto i zapišem i sređujem biblioteku koju imam kod kuće i kojoj je dovođenje u red bilo neophodno, a nikako tu obavezu nisam stizao da realizujem. Imam svakodnevne kontakte s ljudima iz zemlje, ali i inostranstva, pa se može reći da sam veoma aktivan. Dragi prijatelji me zovu, razgovaramo, ponekad evociramo zajedničke uspomene... Svestan sam da jednostavno moramo sve da izdržimo i da nemamo alternativu. Nije mi ovo ništa novo, jer sam služio vojni rok u JNA i upoznao sam to šta znači disciplina.

Koliku pomoć naša država pruža OKS-u u svakodnevnom radu i pripremama za OI?

- Država Srbija ima zaista veliko razumevanje za 42 sporta koja podržava, od čega su njih 18 olimpijski. Uz to, imamo veliku sreću i zbog toga što je naš predsednik čovek koji živi u sportu i trudi se da nam maksimalno pomogne i omogući da sav potencijal iskažemo u punom obimu. 

Pred ovaj, da ga tako nazovemo – zastoj u svakodnevnom životu, bili ste u Novom Sadu, na otkrivanju spomenika Momčilu Tapavici, legendarnom prvom olimpijcu s naših prostora?

- Izuzetno sam ponosan na ono što smo u Novom Sadu napravili, u saradnji sa Gradom, Maticom Srpskom i gradonačelnikom Milošem Vučevićem. Tapavica je tu čast zaslužio zbog svevrsnog bogatstva života koji je imao i, ako smem da primetim, on me je podsetio na junaka iz popularnog stripa koji je nekada izlazio – Luna, kralja ponoći.

Uvek su zanimljive prognoze pred neku Olimpijadu u pogledu toga koliko medalja očekujemo od sportista iz Srbije. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

- Nikada nisam voleo da prognoziram. Znate, Srbi vole da čuju lepe, makar to bile i nerealne stvari. Oni „hrabri“ koji ih izreknu, narodu su simpatični, a ja to ne želim da budem. Barem ne na taj način. Hoću da naši sportisti daju sve od sebe, da se bore punih srca, ali i uz saznanje da čitav svet napreduje. Na nama iz OKS-a je da im obezbedimo vrhunske uslove za pripreme i sada imamo više od godinu dana to da uradimo na željeni način. Lično, za mene Olimpijske igre u Tokiju počinju već sutra.

Kako je na vanredno stanje reagovao OKS?

- Olimpijski komitet Srbije je, iz sopstvenih razloga, organizovao sastanak sa dr Jovanović i dr Kisić-Tepavčević iz Instituta Batut, koje su došle u naše prostorije još 4. marta i s kojima smo razgovarali. Uradili smo to bukvalno prvi u našoj zemlji, jer je OKS od moje ćerke Marine Maljković koja radi u Kini, dobio informaciju da u Evropu dolazi nepoznat i opak virus. Nešto kasnije, usledilo je proglašenje vanrednog stanja u Srbiji, a mi smo tada raspustili naše ljude. Ostala su, doduše, određena dežurstva, a kontakte redovno održavamo preko telefona i interneta. Bili smo aktivni i u procesu odlaganja Olimpijade u Tokiju, tako da naše ukupne ukupne aktivnosti nikako nisu prestale.

Na čemu trenutno, i pored vanrednog stanja, rade ljudi iz OKS-a?

- Osnovni zadatak trenutno nam je da obezbedimo uslove za treninge sportistima, a oni su, kao što znate – zabranjeni. I to ne smo u Srbiji... Baš mi se javio Duško Ivanović, moj nekadašnji igrač, a sada trener španske Baskonije, koji mi je ispričao da su dvojica njegovih učenika trčali po krovu jedne zgrade, bez kontakta s bilo kim. Međutim, ubrzo su došli pripadnici policije i skinuli ih odatle, posle prijave koju su dobili od ljudi iz komšiluka.  Jednostavno, treninzi nigde nisu dozvoljeni i ni pod kojim uslovima. Kada se stanje bude poboljšalo, radimo na elaboratu koji se odnosi na našu želju da u određenim halama i na tri ili četiri mesta u zemlji, grupišemo sportiste-olimpijce i omogućimo im maksimalne uslove za kvalitetan i zajednički rad.

Posle dužeg odgađanja, usledila je odluka o odlaganju Igara u Tokiju za godinu dana. Kakve je to implikacije imalo na srpski olimpijski savez?

- Tražimo način kako da povratimo novac koji smo uložili u kupovinu karata za Igre. Učinili smo to kako bismo ih nabavili po povoljnijim cenama, u pretplati, a sada je jasno da Olimpijade neće biti ove godine. Nastojimo da šteta po OKS bude što manja, ali sve je to beznačajno u odnosu na minus koji ima Japan, kao zemlja organizator. Sve će vam biti jasno kada vam kažem da je u Tokiju izgrađeno oko 6.000 stanova za smeštaj olimpijaca, s tim da je trebalo da se oni po završetku takmičenja očiste i srede i pripadnu ljudima koji su ih kupili. To je predviđeno za septembar, a u suprotnom, organizatoru prete ogromni penali. Sve je tamo seriozno organizovano, baš kakva je i sama zemlja, jer je uloženo preko 12 milijardi dolara u Igre. Kolika je ozbiljnost ljudi koji rade u tom ogromnom poslu, neka vam posvedoči podatak da sam, prilikom promocije Tojote u Japanu, sreo Miroslava Cerara, našeg nekadašnjeg zlatnog olimpijca, koji je doživeo neverovatnu čast. Kako mi je on sam rekao, ljudi iz Tojote su želeli da mu poklone gimnastičku spravu – konj s hvataljkama. Kada ih je upitao o kakvoj je spravi reč, dobio je odgovor da je to baš onaj konj na kojem je stigao 1968. godine do podviga života! I ne samo to, organizovali su i njegov transport do njegove kuće. Eto, takvi su Japanci i tako shvataju i organizaciju Igara u Tokiju.

Za sada, Srbija ima obezbeđene ukupno 64 olimpijske vize. Koliko još naših sportista očekujete dogodine u Japanu i kolika je šteta za one koji su već to pravo obezbedili, a Olimpijada je pomerena?

- Svi oni koji su obezbedili pravo da se nađu u Tokiju trpe veliku štetu, zbog priprema, karijera i svega ostalog što čini život vrhunskih sportista.  Na gubitku su i oni čiji su kvalifikacioni turniri sada, zbog koronavirusa, otkazani, a koji su mogli da nam donesu nove vize, poput košarkaša ili rukometašica, naprimer. Naravno, verujem da će se oni naći u Japanu, zajedno sa, recimo - stonoteniserima, koji će imati još godinu dana da se pripreme, a u Japanu ih niko od nas, ali baš niko, nije video. Enormnu štetu trpi i MOK, koji je, na čelu s predsednikom Tomasom Bahom, svakodnevno zasedao, baš kao i grupa ljudi okupljena oko Svetske zdravstvene organizacije, koja je naglasila to da je velika mogućnost da se virus ponovo pojavi. Sve zemlje članice MOK-a, a tu ih je okupljeno 206, naspram 193 države koje su članice UN, moraće da zauzmu stav po tom pitanju i pomognu.

Da li OKS beleži neka odustajanja od ugovorenih sponzorstava za OI?

- Za sada, naši sponzori su pokazali veliku solidarnost i niko nije tražio povraćaj uloženog novca. U pulu imamo neke dugogodišnje prijatelje, poput DDOR-a ili Vojvođanske banke, i saradnjom s njima smo prezadovoljni. Naravno, dragocen nam je svako onaj ko uđe u pul sponzora, jer na taj način promovišemo visok nivo kvaliteta kojim raspolažemo. Za razliku od nekih drugih nacionalnih olimpijskih saveza, OKS ima možda i najbolji plasman novca koji prikupi, jer čak 78 procenata od ukupne cifre ide sportistima, trenerima i raznim programima za mlade. Za to smo dobili priznanje i od Tomasa Baha, koji nam je čestitao i pohvalio taj vid naše borbe za dalji razvoj sporta – završio je Božidar Maljković intervju za „Dnevnik“.

Aleksandar Predojević