Biciklom iz Panonske nizije do zvezda

Slatki plodovi velikog rada došli su na osnovu jasne vizije koju je imao i koju i dalje održava osnivač kluba Marko Sudarić. Sa Srđanom Omakovićem je 2010. godine, uz podršku Mikana Radovanovića, pokrenuo priču pod nazivom S tim i evo već su odvozali 10 uspešnih krugova.

– Želeli smo da napravimo dobar sistem stvaranja vrhunskih biciklista, koji bi kasnije mogao da se samofinansira. Ideja je i da biciklisti i stručnjaci mogu da rade ovde i imaju motivaciju da ostanu, s obzirom na to da je vizija da sistem bude samoodrživ – kaže Marko Sudarić.

Bivši biciklista se posle dve godine uporednog takmičenja i trenerskog posla fokusirao isključivo na stručni rad u razvojnom timu za mlade dvotočkaše. Ulazeći u prvu deceniju članovi somborske ekipe postali su pravi pretplatnici na odličja gde god se pojave, širom Balkana.

– To je samo pokazatelj našeg kvalitetnog rada. Do sada je u klubu bilo oko 50 dece i desetak ljudi koji su svako na svoj način dali doprinos. Jedno vreme smo imali i najviše devojčica od svih klubova, tako da i kod njih ne manjka interesovanja za ovaj sport. Imamo zaista dosta vrhunskih talenata i velikih potencijala – navodi Sudarić, koji je prethodnih pet godina bio na funkciji selektora mlađih kategorija u drumskom biciklizmu Biciklističkog saveza Srbije.

Veljko Stojnić u žiži javnosti našao se početkom godine kada je na Trci oko Emirata postao prvi biciklista iz Srbije u istoriji koji je poneo majicu na trci najviše svetske serije. U prvoj etapi obezbedio je belu za najboljeg mladog biciklistu u generalnom plasmanu i crnu za najboljeg vozača na prolaznim ciljevima, koju je zadržao do četvrte etape. Belu je sačuvao i posle druge.

– Veljko je počeo da trenira 2012. godine i proveo je šest godina u klubu. Dobio je 2018. stipendiju u Svetskom biciklističkom centru u Švajcarskoj gde je bio pet meseci. Sledeće godine je otišao u razvojnu ekipu italijanskog kluba Vini Zabu, koji je jedan od 30 najboljih na svetu. U 2020. potpisao je profesionalni ugovor na tri godine. S Veljkom smo krenuli bukvalno od nule i on nam je mera i potvrda da ovo što radimo ima smisla i da vredi. Postao je lokalni heroj i ljudi vide šta i kako mi radimo. Uključili smo i psihologa u rad kluba, pa idemo u Suboticu po potrebi. Veljko je, takođe, imao i tu pogodnost za koju mislim da je ključan detalj njegovih uspeha – opisao je Sudarić razvojni put najperspektivnijeg drumskog bicikliste Srbije.

Zvaničnu internet prezentaciju kluba krasi slogan “Od srca Panonske nizije pa do budućih zvezda”. Ekipa iz Sombora nije dugo po osnivanju čekala da njeni članovi dospeju i do nacionalnog dresa. Već posle tri godine imala je predstavnika u reprezentaciji i od tada se na njih računa za takmičenja pod zastavom Srbije. Kada nekom poslu i viziji pristupate sa velikom posvećenošću i ljubavlju kvalitet rada ne može da ne bude primećen, dok se izazovi i prepreke lakše prevazilaze. Razvojni sistem „S tima” postao je prepoznatljiv širom naše zemlje i regiona. 

– Bilo je, naravno, teških trenutaka i svaka godina je bila borba za sebe na kraju koje se preispitujem. Ja sam, međutim, vizionar i ne mislim od danas do sutra, nego gledam u sledećih pet godina. Mi smo kvalitetom uspeli da stignemo do ove tačke gde smo sada i da za relativno kratko vreme ostvarimo uspehe i rezultate kojima malo koji klub sa daleko dužim stažom može pohvaliti. Od početka je s nama preduzeće “Somborelektro” koje nam je podrška svih ovih godina. Sada smo postali interesantni i zapadnim firmama koje su odlučile da nas podrže i obezbede nam potrebnu opremu kao vid sponzorstva. Mnogi su videli kvalitet našeg specifičnog rada pa nam se javljaju i deca iz drugih krajeva Srbije koja bi volela da dođu i treniraju kod nas  – objašnjava Sudarić.

On trenerski posao u klubu obavlja sa Dejanom Vidakovićem, a sarađuju i sa bivšim biciklistima Brankom Markovićem, koji je kondicioni trener, kao i sa našim četvorostrukim olimpijcem Ivanom Stevićem, zaduženim za bajk fit i pravilan razvoj dece. U Somboru su uslovi za biciklizam odlični, dok je već za brdske treninge potrebno malo snalaženja.

– Problem nam je što nemamo kombi za putovanja na trke i treninge. Za brdske treninge moramo da idemo do Novog Sada ili u Hrvatsku. Dosta putujemo, samo prošle godine smo bili u deset zemalja. Smatramo da je za razvoj dece izuzetno važna vrhunska konkurencija, a to mogu da dobiju na trkama u inostranstvu, pa često idemo u Sloveniju i Češku – istakao je Sudarić.

K. Bugarski