Poraz Vojvodine od Novog Pazara nije najveći problem

Evropski put Novosađana prekinula je jaka Resovija, donekle očekivano, ali nisu crveno-beli smeli sebi da dopuste dve slabe partije protiv Novog Pazara u polufinalu Kupa Srbije. To je sport, pravila i favorita gotovo da nema, ali ispadanje od najvećeg konkurenta, u ovom trenutku, može da ima posebnu težinu.

U novom sistemu takičenja, za koji je malo ko znao do njegovog početka, bez finalnog turnira, žreb je hteo da se dve najkvalitetnije ekipe nađu u polufinalu, a premija je otišla u Novi Pazar, koji je, posle 3:1 na svom terenu, u Novi Sad došao da se bori, odigra muški i pomrsi račune velikanu. Uspeo je u tome. I ne samo da je uspeo, već je iskoristio priliku da pokaže nadmoć protiv, u revanšu, nedoraslog rivala koji je bio bleda senka svog imena i renomea.

Imala je Vojvodina šansu u prvom poluvremenu polufinalnog dvomeča, povela je na gostovanju, ali onda se “ugasila” na dva seta, a tek u četvrtom pokazala šta ume, doduše bez uspeha. U revanšu, kada se očekivalo da će “kidisati” na protivnika bez rezerve, straha i kočnica, desilo se suprotno. Sami sebi su stvorili pritisak koji ih je okovao, to ide na račun njihove mladosti, ali ne treba ovoga puta ni pomisliti da je mladost najveći problem. Uz veliku ogradu koju moramo da napravimo, Voša je za nešto više od 20 dana odigrala osam utakmica, uz duga putovanja, teške borbe, gotovo bez odmora i treninga, ali ni to nije validan izgovor za neuspeh u kupu.

Sport je, kao i život, konstantna borba i nema mesta spuštanju garda, a posebno ne kod momaka koji imaju blizu ili tek nešto više od 20 godina. Istina, tempo je ubitačan, treba ga izdržati i nikada poraz nije problem, već način na koji si se trudio da do njega ne dođe. Da su aktuelni šampioni bili na svom nivou, da su izginuli na terenu i izgubili, nikom ništa, pružili bi ruku boljem i ponosno napustili dvoranu, pozdravljeni od bezmalo 1.000 ljudi na tribinama male sale Spensa.

Uprava kluba rekla je ovim mladim igračima, od prvog dana kada su obukli crveno-beli dres, šta ih čeka, te da taj dres i taj grb teže nekoliko tona i da je to ono što su izabrali – da dostojno brane boje sportskog giganta koji je obeležio decenije odbojke u našoj zemlji, gde je nebrojeno mnogo reprezentativaca i svetski poznatih igrača gulilo parket kako bi taj klub postao ono što jeste danas. Očekivanja su bila i ostala da svi momci u crveno-belom moraju da shvate da je Vojvodina institucija koja svima njima puno pruža. U skladu sa tim su i opravdana verovanja da će igrači u svim utakmicama davati maksimum.

Imaće priliku Novosađani u subotu da se donekle revanširaju Novopazarcima u prvenstvenom duelu, da konačno prevale tu prepreku i gotovo osiguraju pol poziciju pred doigravanje koja će im puno značiti.

To je susret koji može da bude prekretnica sezone, jer će susreta s Novopazarcima biti još mnogo, najverovatnije u finalu plej-ofa. Zato je neophodno da se ugasi vatra ispod “proključalog lonca” i da se sve sile usmere ka odbrani titule jer, na kraju, titula je najvažnija.       

Marko Ristić